Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Rumunska poljoprivreda trpi velike gubitke zbog suše
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 07.08.2015. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Rumunska poljoprivreda trpi velike gubitke zbog suše koja traje već nekoliko meseci. Šteta se za sada procenjuje na dve milijarde evra, upozoravaju udruženja poljoprivrednika u Rumuniji. U nekim delovima Rumunije kiša nije pala od aprila, a usevi propadaju. Problem predstavlja i to što sistem navodnjavanja nije obnovljen i delimično funkcioniše. Prilike u Srbiji su nešto bolje, ali se očekuje i da njena poljoprivreda u ovoj godini ostvari manje prinose zbog suše.
"Gubici su ogromni i do sada su dostigli dve milijarde evra ali bi mogli da se povećavaju ako se vrućine nastave a padavine izostanu", rekao je predsednik Lige poljoprivrednih proizvođača Rumunije (LAPAR) Laurentiu Baču.
On je dodao da u nekim delovima Rumunije kiša nije pala od aprila, piše AFP pozivajući se na rumunsku agenciju Medijafaks.
"Ovo je propast. Godina koja je na planu poljoprivrede dobro počela, završava se katrastrofalno", rekao je za AFP Aleksandru Baču, predsednik udruženja uzgajivača žitarica u Kalarasiju, na jugu zemlje.
U tom delu Rumunije, u kome je poljoprivreda dominantna delatnost, usevi su ugroženi na 200.000 hektara ili 45% ukupne površine.
Zapadnije, u regionu Mehedinti, "suncokret je potpuno spržen na više hiljada hektara, a isto je i sa kukuruzom", rekao je Aleksandru Stroesku, predsednik lokalnog ogranka LAPAR-a.
"Već četiri nedelje nije pala ni kap kiše a temperature nisu pale ispod 35 stepeni oko podneva", dodao je on.
"Između 30% i 40% kultura na jugu i istoku Rumunije je pogođeno", naveo je Stefan Poienaru, predsednik Udruženja rumunskih poljoprivrednika i dodao da je ovo "najgora suša od 2008".
On je izrazio žaljenje jer vlasti nisu održale obećanje da će obnoviti sistem navodnjavanja koji sada funkcioniše na 300.000 hektara, dok je u vreme komunizma pokrivao 3,5 miliona hektara.
"Država je ta koja treba da osposobi irigacioni sistem na nacionalnom nivou jer sami poljoprivrednici nemaju kapacitete za to", dodao je Poienaru.
U rumunskom Ministarstvu poljoprivrede su rekli AFP-u da ne raspolažu opštom procenom posledica šuse i naveli da bi objavljivanje izrazito negativnih podataka moglo da izazove "veštačko dizanje cena poljoprivrednih proizvoda".
Udeo poljoprivrede u rumunskom bruto domaćem proizvodu iznosti 6%.
Takođe, zbog dugotrajne suše nivo Dunava u Rumuniji je znatno opao, a u nekim delovima je ograničen brodski saobraćaj. Krajem jula je izmereno da drugom najvećom evropskom rekom protiče za 45% manje vode nego prosečno i saopšteno da se očekuje dalje smanjenje.
Zbog alarmantne situacije Rumunska pravoslavna crkva pozvala je u julu svoje sveštenike i vernike da se mole za kišu.
Prostran: Pad poljoprivredne proizvodnje zbog suše
Prema oceni agroekonomskog analitičara Milana Prostrana, poljoprivredna proizvodnja u Srbiji će u ovoj godini imati sigurno pad i negativni predznak pošto suša svakodnevno umanjuje prinose osnovnih ratarskih kultura, voća i povrća, ali nije mogao da kaže kolika će šteta biti.
On je agenciji Beta kazao 5. avgusta da je prva polovina godine za poljoprivredu bila sasvim uspešna, ali da je drugi deo godine pod velikim uticajem suše koja će umanjiti ukupne prinose pa će i ukupan vrednost poljoprivredne proizvodnje biti manja, posebno što se dve trećine te vrednosti realizuje u drugoj polovini godine.
"Ova godina će podbaciti i doći će do pada, ali je teško reći koliki će on biti, jer suša svaki dan uzima svoj danak. Minus će biti sigurno, ali ne znam koliki. Sretan bih bio kada bi minus bio 8%, ali se plašim da će on biti veći", kazao je Prostran.
Prema njegovim rečima, suša se posebno negativno odražava na vodeću ratarsku kulturu – kukuruz, čiji će prinos umesto od očekivanih sedam do osam miliona tona biti manji za dva do tri miliona tona, što je višak koji je Srbija izvozila, a sad je doveden u pitanje.
"Druga kultura koja trpi velike štete od suše, a ove godine je zasejana na rekordnim površinama na oko 200.000 hektara, jeste soja. Nju je suša uhvatila u najkritičnijem periodu kada se formiraju mahune", naglasio je on.
Prostran je dodao i da će posledice suše osetiti i suncokret, kao i proizvođači povrća na otvorenom, a smanjiće se i rod nekih vrsta voća, jer su negde već počela da se suše voćna stabla.
On je naglasio da razloga sa strah nema, jer će osnovnih prehrambenih proizvoda biti dovoljno za domaće potrebe, ali da će izvozni rezultati biti znatno umanjeni do kraja godine.
Prostran je istakao i da bi država trebalo da u narednom periodu poveća površine pod onim kulturama koje se seju u jesen na bar najmanje milion do 1,5 miliona hektara, čime bi izbegla rizike od visokih temperatura i suša.
"Treba ići na jednu obimniju jesenju setvu i ozbiljniju obradu zemljišta - duboka obrada i đubrenje organskim đubrivom. Znači vratiti se klasičnoj agronomskoj struci, a to je najjeftiniji način da izbegnemo velike rizike suše jer je država siromašna i ne može za neko kratko pa ni u narednih 10 godina da uloži neka ozbiljnija sredstva u sisteme za navodnjavanje", zaključio je agroekonomski analitičar.
Izvor: Beta, AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
