Pod uticajem globalnog zagrevanja glečeri na obali norverškog ostrva Spicbergen, na Arktiku sve brže se kreću ka fjordovima, poput Krunebrena koji dnevno prelazi i nekoliko metara. Leti, glečeri se tope, voda prodire i ubrzava njihovo kretanje omogućavajući im da lakše klize preko stena. Taj inače prirodan proces sada prati i veliki gubitak leda.

Leti, zaliv kod Ni-Olesunda je pun santi leda koje su se odvojile sa prednje strane plavičastog glečera koja ponire u vodu. Okružuju ih gole planine, tundra i drugi glečeri.

"Glečeri na obali stvaraju sante, usled čega se led premešta sa kopna u fjordove", rekla je za AFP Hejdi Sevestr, doktorantkinja glaciologije, nauke koja se bavi lednicima, na svaldbarskom Univerzitetu u Longjerbienu na Spicbergenu, glavnom naselju u tom arhipelagu.

Međutim, zbog posledice zagrevanja koje su posebno izražene na Arktiku i pre svega Spicbergenu, kretanje glečera se ubrzava i oni iz godine u godinu sve više ostaju bez leda, kaže Hejdi Sevestr.

Ni glečer Krunebren, čije kretanje ova naučnica prati u okviru istraživačkog projekta, nije izuzetak. Ovo "čudovište", dugo 30 kilometara, debljine od 3 do 400 metara i širine 4 kilometara, prelazi "5 metara dnevno leti", rekla je ona i dodala da je to jedan od najbržih glečera u Svalbardskom arhipelagu.

U Ni-Olesundu, starom rudarskom selu koje je pretvoreno u istraživačku stanicu, temperatura vazduha oscilira između 5 i 10 stepeni Celzijusa. U tom periodu glečeri se tope, a voda prodire i ubrzava njihovo kretanje omogućavajući im da lakše klize preko stena.

Međutim, to kretanje prati i neverovatno smanjivanje prednje strane "Krunebrena". "Prednja strana glečera je vrlo osetljiva na temperaturu vazduha i vode", koja raste, rekla je Hejdi Sevestr.

"Prednja strana Krunebreena se smanjila za jedan kilometar za tri godine, to je neverovatno", rekla je istraživačica. U periodu od 30 godina, ovaj džin od leda je izgubio 7% površine.

Nautičke karte fjordova, čak i one od pre nekoliko godina, sada su zastarele.

Proces smanjivanja se dešava kod svih lednika i na Svaldbardu i drugde u svetu, izuzev nekoliko izuzetaka na mestima na kojima su snežne padavine obilnije.

"Led nataložen na kontinentima već odavno se brzo topi", kaže Florijan Tole, stručnjak za lednike koji posećuje i istražuje zaliv Ni-Olesunda već 10 godina. To znači da će "nivo mora brže varirati nego u vreme poslednjeg ledenog doba", rekao je taj francuski istaživač.

Međuvladina stručna grupa za klimu predviđa da će se nivo okeana povećati za od 26 do 82 centimetara do kraja veka u odnosu na nivo u periodu 1986-2005. zbog topljenja leda i dilatacije vode koja se zagreva.

Hejdi Sevestre kaže da za sada ne mogu da se urade dobre procene godišnjih gubitaka zapremine leda kod velikih oblaskih lednika.

U istraživanju su od velike pomoći sateliski snimci, ali oni ne mogu da zamene rad na terenu.

"Mora se stati sa obe noge na led", kaže ova Francuskinja koja je 2013. bila deo tima koji se helkiopterom dovezao na "Krunebren". Tim je kamp postavio na području bez pukotina u ledniku gde je probušio rupu duboku 300 metara i postavio insturmente za merenje, rekla je Hejdi Sevestr.

Tokom godinu i po dana prikupljani su dragoceni podaci o temperaturi, pritisku vode na glečer, debljini i slično, i oni se sada obrađuju.

Međutim, instrumenti nisu mogli da izdrže brzo kretanje glečera i "materijal je morao da bude ostavljen", rekla je istraživačica.

Izvor: AFP

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj