Nakon petodnevnih pregovora u Bonu, UN su dobile mandat da izrade tekst sporazuma o klimi za konferenciju u Parizu u decembru. Duboke podele i dalje postoje, piše Ekološki žurnal ali i ukazuje na predstojeće sastanke na kojima bi trebalo da se reše sporna pitanja, uključujući finansiranja borbe protiv klimatskih promena u siromašnim zemljama. I dok pregovarači kažu da su svi delovi slagalice tu i da preostaje samo da se slože u celinu, zaduženi za budući sporazum moraju u narednih nešto više od mesec dana da spreme jasan i sveobuhvatan tekst koji će na skupu u Parizu svi prihvatiti.

Predstavnici 195 zemalja nedelju dana su proučavali tekst koji su početkom leta spremile UN sa ciljem da tih 88 strana pretvore u dokument oko kojeg bi vlade i pregovarači mogli da se slože pred samit o klimatskim promenama COP 21.

Kako se ocenjuje, na pregovorima u Bonu, održanim od 31. avgusta do 4. septembra, postavljena je osnova za sporazum u Parizu koji će voditi svet ka ekonomiji sa manjom emisijom ugljenika.

Alžir je u poslednjem trenutku konferencije u Bonu objavio nacionalni doprinos borbi protiv promena klime obećavši da će smanjiti štetnu emisiju za između 7 i 22%. Kako bi to ostvarila, najveća afrička zemlja planira, pored ostalog, da do 2030. poveća proizvodnju obnovljive energije za 27%, prebaci milion vozila na tečni naftni gas (TNG), poboljša izolaciju u zgradama i ponovo pošumi 1,2 miliona hektara.

Kako piše francuski list, s jedne strane, plenarne sednice UN obično su teške i retko daju velike rezultate. S druge, mali tematski sastanci obično daju bolje rezultate. Zato se poslednja runda pregovora, održana 100 dana pred parisku konferenciju, može smatrati polu-uspešnom (ili polu-neuspešnom) - stručnjaci nisu bili u stanju da dođu do poželjnog teksta ali su se dogovorili o proceduri za dalje napredovanje pregovora.

Kao i na konferenciji u Ženevi u februaru, UN su ponovo zadužile Danijela Rajfsnajdera (Daniel Reifsnyder) i Ahmeda Djoglafa, kopredsedavajuće ad hok Radne grupe za platformu iz Durbana za ubrzanu akciju (ADP), da srede tekst.

Vremena nema mnogo i Kristina Figures (Christina Figueres) iz Okvirne konvencije o klimatskim promenama kaže da "kopredsedavajući moraju da spreme jasan, konzistentan, koncizan i sveobuhvatan tekst do oktobra".

Naredna i ujedno poslednja runda pregovora UN pred konferenciju COP 21 počinje 19. oktobra.

Slaganje pazli

Čini se da su diplomate organizovale tekst tako da se delovi mogu lako izbaciti, s obzirom da jedan od aneksa izgleda kao 20 stranica nacrta sporazuma.

Međutim, "kopredsedavajući moraju da uzmu u obzir i rezultate diskusija u tematskim radnim grupama", dodao je prvi čovek za klimu i energiju u Svetskom fondu za prirodu Francuska Pjer Kane (Pierre Cannet).

Sastanci radnih grupa doprinose uravnoteženju stanja jer je jedan od najvažnijih zaključaka tih sastanaka da između zainteresovanih strana postoji duboka i jasna podela.

"Imamo sve delove slagalice. Sada moramo da ih složimo u celinu", slikovito je rekla Lorans Tibijana (Laurence Tubiana), francuska ambasadorka zadužena za pregovore o klimi. Međutim, u ovom trenutku to je lakše reći nego uraditi.

Jedan pregovarač sumirao je konfuziju: "Iskreno, niko još nema jasnu sliku šta se dešavalo u 12 grupa koje su ponekad bile podeljene na dve ili tri manje grupe".

Fokus na Limi

Delovi slagalice još sporo stižu na svoje mesto i od sada će pregovore koordinisati kontrolna grupa kojom će predsedavati Rajfsnajder i Djoglaf.

Preostale probleme trebalo bi da reši niz sastanka u narednim nedeljema.

U Francuskoj je 6. i 7. septembra nekoliko delegacija već razmatralo pitanja koja stoje iza podela, poput finansiranja, transfera tehnologije, plaćanja za gubitke i štetu.

Svetska banka i Međunarodni monetarni fond biće pak domaćini samita u Limi 9. oktobra. Očekuje se da u Limi najbogatije zemlje objave planove za finansiranje borbe protiv klimatskih promena u siromašnim zemljama. Za tu svrhu su bogati obećali 100 milijardi dolara godišnje od 2020.

Sve to ukazuje na pozitivnu političku atmosferu i konkretan napredak sa približavanjem pariske konferencije.

A uz dešavanja na međunarodnom, tu su i ona na nacionalnom nivou. Više od 50 zemalja objavilo je planove za borbu protiv klimatskih promena a očekuje se da to u septembru uradi još 40 država.

Izvor: EurActiv.rs

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Do kraja godine mišljenje EK o poglavlju 27
  
• 

  Vesti

  : Srbija od 2017. uvodi obavezu izveštavanja o emisiji CO2
  
• 

  Vesti

  : EU poziva zemlje da dostave ciljeve za emisije CO2
  
• 

  Vesti

  : Muslimanski sveštenici u borbi s promenom klime
  
• 

  Vesti

  : Klima: Izbeći grešku sa samita iz Kopenhagena
  
• 

  Vesti

  : Neambiciozan cilj Australije za smanjenje CO2