Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Hidropotencijal se može koristiti i bez brana
|
|
|
|
|
Objavljeno : 25.11.2015. |
|
|
|
|
|
|
Živopisna dolina Vahau kraj Dunava, u Austriji, koja je deo svetske kulturne baštine, dugo je važila za područje na kome neće moći da se razvijaju obnovljivi izvori energije kako ne bi narušili izgled tog područja i životnu sredinu. Međutim, nova tehnologija korišćenja hidropotencijala bez izgradnje brana može omogućiti zaštićenim ili udaljenim područjima da dobiju struju iz obnovljivih izvora energije a da pritom ne ugroze životnu sredinu ili naruše izgled.
Dolina Vahau, zapadno od Beča, poznata po živopisnim pejzažima i vinogradima, uvrštena je 2000. na listu svetske kulturne baštine Uneska zbog čega se u njoj ne mogu postavljati vetro turbine dok je postavljanje solarnih panela striktno regulisano, rekao je predsednik zajednice opština Vahaua Andreas Nuncer (Nunzer).
"Međutim, pronašili smo način na koji možemo da doprinesemo borbi protiv globalnog zagrevanja a da ne poremetimo okolinu", istakao je on.
Rešenje je u nečemu što na površini liči na kupolu podmornice, dok se ispod krije turbina u obliku bove, teške 6 tona, koja može da obezbedi godišnje potrebe za strujom za više od 250 osoba. Reč je o korišćenju snage rečnih struja bez podizanja brana.
"Dobili smo sve dozvole za postavljanje takvih devet (rečnih turbina) i računamo da nećemo tu stati. Očekujemo serijsku proizvodnju", rekao je Nuncer, gradonačelnik mesta Špic.
Rečna turbina koja je plod 10-ogodišnjeg istraživanja austrijskog startap preduzeća Akva libre (Aqua Libre), ne vidi se pošto pluta pod vodom, a usidrena je na jednom mesu na dnu reke.
"Pre 40 godina uspešno smo se borili protiv izgradnje brane za hidrocentralu. Na svu sreću, jer danas živimo od turizma. Ovo sada, reč je o opremi koja ne menja životnu sredinu", ističe Kristijan Tijeri (Christian Thiery), vlasnik luksuznog hotela i restorana u susednoj opštini u Dirnštajnu. On je naručio takvu opremu kako bi snabdeo strujom svoj hotel koji raspolaže sa 100 kreveta.
Posle izrade tri prototipa od 40 do 80 kilovata (KW) i testiranja u trajanju od 35.000 sati u Dunavu, komercijalna proizvodnja struje tim putem trebalo bi da počne 2016, kaže Fric Mondl (Fritz), jedan od direktora firme Akva libre.
Tehnologija korišćenja rečene struje bez izgradnje glomazne infrastrukture, koja će moći da proizvodi struju bez prekida, predstavlja "sveti gral" obnovljivih izvora energije.
"Procenjuje se da će to tržište u svetu vredeti 15 milijardi evra za 10 godina", rekao je Žan-Fransoa Simon (Jean-Francois), generlani direktor francuske firme Hidrokvest (Hydroquest), koja je postavila već dve takve "podmornice" u Francuskoj Gvajani i u gradu Orlean, u centralnom delu Francuske. Hidrokvest kao i Akva libre uskoro planira da počne serijsku proizvodnju.
Dva proizvođača opreme do 5 kilovata, kvebečki Idenerži (Idenergie) i nemački Smart hidro (Smart Hydro), tvrde da su već prodali 16, odnosno 53 komada.
Svi proizvođači međutim moraju da reše više tehnoloških problema, poput zaštite turbine od trave i drugih predmeta, kao i obezbeđivanje što boljeg rada generatora pomoću napredne elektronike.
Tehnički izazovi i mala snaga opreme koja ne prelazi 80 kilovata razlozi su zbog kojih se njihovim razvojem bave mala i srednja preduzeća, kaže Simon.
"Velike grupe nisu zainteresovane za bilo šta ispod 1 megavata (1.000 kilovata). Međutim, ova tehnologija bez brana trebalo bi da funkcioniše kao sistem više desetina jedinica koje pre svega omogućava pristup neiskorišćenom hidropotencijalu", rekao je on.
U dolini Vahau u kojoj živi 30.000 stanovnika, nadaju da će ovim putem moći da pokriju potrebe većeg dela stanovništva za strujom. Ove tehnologije, pošto ne škode ribama niti ometaju plovidbu, neće izazvati ekološke probleme, navode u nevladinoj organizaciji za životnu sredinu Global 2000.
Tehnologija korišćenja rečnih tokova bez brana mogla bi pre svega da nađe primenu van Evrope, u zemljama u razvoju ili područjima koji još nemaju pristup električnoj energiji, jer se koristi lokalni izvor energije a nema potrebe da se gradi infrastruktura.
U razvijenim zemljama administrativne procedure za postavljanje takve opreme su "često duge, skupe i neizvesne", kaže Emaniel Kenol (Emmanuelle) iz firme Idenerži.
Simon pak ističe da se stvari polako menjaju. "Ova tehnologija neće izazvati velike pomene u energetskom miksu, (skupu energenata koji se koriste), ali može da mu doprinesu", tvrdi on.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|