 Evroposlanici će u oktobru razmatrati nacrt zakona o obnovljivoj energiji kojim će, upozorava industrija reciklaže, članicama EU omogućiti da uračunaju sagorevanje bio-otpada kao doprinos obavezama u domenu zelene energije, čime će se potkopati napori da se unapredi recikliranje. Aktivisti borbe za zaštitu čovekove okoline godinama lobiraju protiv spaljivanja otpada ukazujući na posledice sagorevanja po ljudsko zdravlje kroz zagađenje vazduha. Stoga su se neprijatno iznenadili kada su otkrili da evropski zakonodavci razmišljaju da priznaju spaljivanje otpada kao vrstu obnovljive energije.
O predlogu Evropske komisije da se izmeni direktiva o obnovljivoj energiji odbor za prirodnu sredinu Evropskog parlamenta glasaće 11-12. oktobra.
Predlog je kontroverzan zato što "izuzima komunalni i industrijski otpad iz bilo kojih kriterijuma održivosti", smatra Roberta Arbinolo iz ekološke NVO Nula otpada Evropa.
"To znači da će ceo proces pretvaranja otpada u energiju, uključujući spaljivanje mešanog otpada, biti podoban za subvencije za obnovljivu energiju i računati se u ciljeve članica u oblasti obnovljive energije", rekla je Arbinolo za EURACTIV.com.
Mešani ili ostaci otpada uključuju sve vrste smeća koje ne idu u kante za recikliranje. Uglavnom je reč o hrani i kuhinjskom otpadu, plastici i papiru.
Ukoliko taj otpad bude spaljen umesto recikliran, to će "srušiti hijerarhiju otpada EU" i potkopati odvojene napore EU da se materijali poput metala i plastike prikupe i recikliraju, što su poslanici Evropskog parlamenta podržali ranije ove godine, upozorila je Arbinolo.
Nove obaveze za sektor transporta
Evropska komisija odbacuje te kritike. Portparol EK rekao je da se po važećim EU propisima "samo deo biorazgradivog industrijskog i komunalnog otpada smatra izvorom obnovljive energije".
Komisijin predlog izmena direktive o obnovljivoj energiji međutim uključuje "novu obavezu" za isporučioce transportnog goriva - da uključe "fosilno gorivo na bazi otpada" i "otpadne gasove iz industrijskih procesa" koji imaju manju emisiju ugljenika od benzina, ali ne i plastiku, naveo je portparol Komisije u saopštenju za EURACTIV.
S obzirom da to gorivo nije obnovljivo, neće se računati u cilj EU za obnovljivu energiju od najmanje 27% proizvodnje energije iz tog izvora, istakao je Komisijin portparol.
"Komisija je uključila fosilno gorivo na bazi otpada u obaveze snabdevača jer mogu da doprinesu energetskoj diverzifikaciji i transportnoj dekarbonizaciji a ne uvećavaju bojazni od promene namene zemljišta zbog proizvodnje biogoriva", pojasnio je taj zvaničnik.
Elektrane na otpad nisu zainteresovane za biogeni otpad
Evropsko udruženje industrije tehnologije za proizvodnju energije iz otpada (ESWET) takođe poručuje da nema mnogo razloga za brigu.
Briselska predstavnica Udruženja Natalija Valčak (Natalia Walczak) kaže da će samo energija proizvedena spaljivanjem biogenog otpada potpadati pod definiciju biomase i biti smatrana za obnovljivu energiju u izmenjenoj direktivi.
U svakom slučaju, rekla je ona, operatori elektrana na otpad nisu zainteresovani da preuzimaju više biogenog otpada "zato što je to 'mnogo teško' gorivo - vlažno je i ima manju kalorijsku vrednost".
Ipak, kako je kazala Valčak, u slučaju da biogeni otpad stigne do spaljivanja, treba da bude tretiran kao i drugi obnovljivi izvori energije.
"Nikome nije namera da gradi elektranu na otpad da sagoreva biomasu. Osnovna funkcija je da tretira otpad. Ali ako postoji biomasa koja može da se tretira kao obnovljiva, zašto da ne?", rekla je Valčak.
Recikliranje ili spaljivanje
Upravo to je ono zbog čega ekolozi i industrija recikliranja brinu. Oni smatraju da će direktiva EU o obnovljivoj energiji pojačati konkurenciju za bio-otpadom i usmeriti sve veći deo biomase iz procesa reciklaže u postrojenja za spaljivanje.
"Upravo smo se složili sa Parlamentom o novim reciklažnim ciljevima o kojima se sada raspravlja u Savetu", rekao je Janek Vak (Vahk) iz organizacije Nula otpada Evropa misleći na pregovore o paketu o cirkularnoj ekonomiji u EP.
Njegove bojazni, koje deli udruženje industrije reciklaže, jesu da će nove odredbe u direktivi o obnovljivoj energiji obeshrabriti odvajanje i prikupljanje bio-otpada.
"Postoji veliki potencijal da se bio-otpad odvojeno prikuplja", kazao je Vak navodeći da podaci Evropske agencije za prirodnu sredinu (EEA) ukazuju na stagnaciju recikliranja organskog otpada poslednjih godina.
Prema Evropskoj mreži za kompostiranje, više od 60 miliona tona bio-otpada može da se reciklira, kompostira ili razdvoji što bi moglo da proizvede energiju kao 12 velikih postrojenja na ugalj kapaciteta 500 MW svaki. To je, kako se navodi, više od ukupne godišnje potrošnje struje u Austriji.
"Umesto da promoviše prljavi proces proizvodnje energije iz otpada koji ne samo da je suprotan principima cirkularne ekonomije, nego i doprinosi promenama klime, EU treba da podrži izvlačenje energije iz odvojeno prikupljenog bio-otpada", rekao je Arbinolo.
Reč reciklera
Organizacija Nula otpada Evropa nije jedina koja je iskazala strahovanja oko nove evropske direktive.
Ranije u septembru ta NVO se pridružila grupi udruženja iz sektora reciklaže - Evropskoj konfederaciji industrije reciklaže, Konferederaciji evropske industrije papira i Evropskim reciklerima plastike. Akciju su podržali i Biro za međunarodnu reciklažu i Evropsko udruženje industrije nameštaja.
Svi oni su potpisali pismo evroposlanicima od kojih traže da uvedu nove kriterijume održivosti za obnovljivu energiju iz otpada i obezbede da se proizvodnja energije iz otpada obavlja u skladu sa "hijerarhijom otpada".
Recikleri traže i uklanjanje subvencija za energiju iz mešanog koumunalnog i industrijskog otpada kako bi se podstakli odvajanje otpada i ispunjavanje ciljeva u oblasti recikliranja.
Takođe industrija reciklaže traži da se fosilno gorivo na bazi otpada isključi iz zakonskih predloga s obrazloženjem da "korišćenje finansijskih sredstava za obnovljivu energiju za to gorivo predstavlja veliki korak unazad u razvoju izvora obnovljive energije i da stoga treba da bude isključeno iz direktive".
Izvor:EURACTIV.com
Foto: Freeimages.com
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
