Po propisima o upravljanju otpadnim uljima, Srbija je već zakoračila u Evropsku uniju, ali ulje ipak i dalje često završava u potocima, kao premaz stabala drveća, ograda i drvenih krovova radi "zaštite" od štetočina i truljenja, ili kao ogrev za automehaničarske radnje, piše magazin Biznis i finansije. Kako se navodi, razlog takvog ponašanja nije samo neznanje, već i troškovi "ozelenjavanja" koje preduzetnici pokušavaju da izbegnu.
Velike kompanije uglavnom imaju odvojena skladišta i posebne mehanizme za čuvanje i transport toksičnih materija, i za njih to ne predstavlja nepotrebni trošak, već deo obavezne međunarodne standardizacije.
Jelena Mišović iz firme Eko Logo 036 je rekla za Biznis i finansije da sva preduzeća koja proizvode otpad, moraju pravilno da ga skladište i da o njemu svakodnevno vode evidenciju, kao i da odaberu operatera koji će odnositi otpad.
"Sve to mora da se pokrije kroz 'tonu papirologije', za šta domaći preduzetnici u najvećem broju ili još nisu spremni, ili nisu dovoljno upućeni", kazala je Mišović.
Ona je rekla da su akumulatori, otpadno ulje i filteri za ulje u Srbiji godinama bacani u potoke bez ikakvog obzira prema životnoj sredini i upozorila da ni danas situacija nije mnogo drugačija.
Od stupanja na snagu Zakona o upravljanju otpadom pre pet godina, u Srbiji je zabranjeno bacanje ulja za prženje iz ugostiteljskih "friteza", već ono mora da se predaje registrovanim operaterima.
"Manjim proizvođačima otpada, iz centralne Srbije, problem predstavlja i to što se firme koje se bave otkupom, nalaze u Beogradu i Novom Sadu, pa moraju dodatno da plaćaju transport toksičnih materija specijalnim vozilima", istakla je Mišović.
Dodala je da je malo inspektora koji se bave zaštitom životne sredine, pa ne mogu pravovremeno da pokriju teritoriju za koju su nadležni, i ne mogu da izdaju kazne na licu mesta, već samo unose primedbe u svoje zapisnike.
Kao jedno od rešenja za odlaganje i otpremanje svih vrsta otpada, predlaže se uvođenje redovnog državnog subvencionisanja otkupa i proizvodnja biodizela od jestivog ulja korišćenog za prženje.
"Mehanizacija za skladištenje i proizvodnju biogoriva iz otpadnih ulja je veoma skupa, pa u zemlji ima par operatera koji otkupljuju jestivo ulje u te svrhe i prerađuju ga u sopstvenim pogonima ili ga izvoze proizvođačima biodizela u inostranstvu", rekla je Mišović.
Ona je dodala da će se taj odnos verovatno vremenom promeniti, kako se nove tehnologije postepeno budu širile Srbijom.
Izvor: Beta
Foto: Freeimages.com
Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |