Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan izjavio je 29. septembra da Srbija još nije napravila svih 26 planiranih regionalnih deponija, navodeći da se u ovom trenutku radi na potpunom uređivanju 17 deponija koje na nasavremeniji način rešavaju odlaganje komunalnog otpada. Trivan je kao model za upravljanje otpadom širom zemlje naveo način na koji je Beograd odlučio da to radi, kroz javno-privatno pratnerstvo.
"Lokalne samouprave, koje su do skoro odbijale da se na njihovoj teritoriji nađe regionalna deponija, sada ih žele, jer su shvatile da je pored očuvanja životne sredine, upravljanje takvom deponijom ozbiljan posao koji donosi novac", kazao je Trivan na konferenciji "Zelena ekonomija i sistemsko upravljanje otpadom u Srbiji".
Prema njegovim rečima, način na koji je Beograd odlučio da sprovede upravljanje otpadom, kroz javno-privatno pratnerstvo, o čemu se 29. septembra potpisuje koncesioni ugovor sa francusko-japnskim konzorcijumom Suec-Itoću, može biti model i za ostatak zemlje.
"Stručnjaci koji su radili na ovom poslu imaju sada veliko iskustvo, koje može da pomogne i drugim lokalnim samoupravama pri uspostavljanju regionalnih deponija", kazao je Trivan.
On je naveo da će u nadležnosti Beograda ostati otpad kao resurs, a da će tretman otpada biti urađen po najnovijim tehnologijama bez zagađenja okoline reciklažom i spaljivanjem nereciklabilnog otpada za proizvodnju energije.
Trivan je dodao i da će ministarstvo razmatrati važeću Strategiju upravljanja otpadom, kako bi se videlo da li su pojedine odredbe još uvek primenjive i da li je potrebna neka izmena ili dorada.
Strategija, kako je naveo, dobro je urađena, ali su neke promene možda nužne kako bi se prilagodila trenutnim uslovima poslovanja privrede.
Direktor Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije Siniša Mitrović rekao je da sektor životne sredine mora što pre da dobije više sredstava iz republičkog budžeta, kao i da nadležni stvore uslove za veća ulaganja u zelenu infrastrukturu.
Mitrović je naveo da se još ne zna na koji način će se reorganizovati javno-kominalna preduzeća, koja po njegovom mišljenju, ne bi trebalo da budu u potpunosti privatizovana.
"U Srbiji ima oko 25 oblika javno-privatnog partnerstva kada je u pitanju komunalna industrija, ali to su još uvek mutanti koji deluju u nejasnim regulatornim okvirima i zato je uspeh partnerstva u deponiji Vinča, model kako to treba da se radi", kazao je on.
On je rekao da je od 2000. godine dosad kao posledica lošeg upravljanja otpadom i klimatskih promena Srbija izgubila oko šest milijardi evra.
Mitrović je rekao da se ekonomskim upravljanjem otpadom, rast bruto domaćeg proizvoda može povećati za najmanje 1%.
On je rekao da Srbija još uvek nema deponiju industrijskog otpada, ni centar za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada, ali ni primarnu selekciju otpada na čitavoj tertoriji, što je obaveza u EU integracijama.
Mitrović je ocenio da bi hitno trebalo uvesti niz mera koje bi pomogle zelenu ekonomiju, poput uvođenje ekološke takse za uvozne polovne automobile ili ekološke takse za deponovanje otpada koja bi lokalnim samoupravama pomogla da bolje upravljaju otpadom.
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Srbija još nije napravila svih 26 planiranih regionalnih deponija 
