 Srbija u zaštitu životne sredine u naredne dve do tri decenije mora da uloži oko 15 milijardi evra, izjavio je 23. oktobra ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan i ocenio da bi u tom periodu mogli da budu ispunjeni i svi standardi koje EU propisuje na tom polju. Na skupu o finasiranju ekologije u lokalnim sredinama rečeno je i da ulaganja u tu oblast ne treba posmatrati kao trošak jer su to investicije u ekonomiju, zdravlje i očuvanje životne sredine.
"Cilj Vlade Srbije i resornog Ministarstva je da se uvede apsolutna disciplina u trošenje novca izdvojenog i namenjenog za zaštitu životne sredine", rekao je Trivan novinarima pred početak konferencije "Na putu ka EU i zdravoj životnoj sredini: Koji su izazovi u pogledu eko-finansiranja u lokalnim zajednicama", koju organizuje Centar za evropske politike.
Ministar je naveo da Srbija za zaštitu životne sredine trenutno izdvaja 0,2% bruto domaćeg proizvoda (BDP) a trebalo bi da ta izdvajanja budu 10 puta viša.
Prema njegovim rečima, u budžetu za 2018. trebalo bi da bude izdvojeno više novca za ekologiju, i taj iznos trebalo bi iz godine u godinu da se povećava, jer je i novac koji stiže iz EU uslovljen time da Srbija mora da ima svoja sredstva.
"Niko nam neće dati ni cent ako i sami ne učestvujemo u finansiranju projekata. Trenutno ne izdvajamo dovoljno novca za zaštitu životne sredine i svakako ćemo ta sredstva podizati, bez obzira da li je reč o posebnim taksama i naknadama za tu namenu ili ćemo tražiti druge izvore, iz budžeta ili drugo", rekao je Trivan.
Prema njegovim rečima, životna sredina je do sada u Srbiji bila "13. prase". "Potrebno je uvesti red u tu oblast, a EU će svakako vršiti na nas pritisak", rekao je Trivan.
Ministar je rekao da će se 24. oktobra sastati s čelnicima svih lokalnih samouprava u Srbiji kako bi se rešio problem neracionalnog trošenja novca za ekologiju.
"Do kraja 2017. će lokalne samouprave imati period da razmisle kako će i šta da rade", dodao je Trivan i rekao da je cilj da se svaki zeleni dinar troši za zelene projekte.
Predsednik Upravnog odbora Centra za evropske politike Srđan Majstorović ocenio je da je poglavlje 27 o zaštiiu životne sredine tehnički najzahtevnije i najskuplje.
"Oblast očuvanja životne sredine veoma je kompleksna, trećina evropskog zakonodavstva sadržana je u tome i to će biti tehnički najzahtevnije poglavlje", rekao je Majstorović.
Prema njegovim rečima, to poglavlje je izuzetno skupo ali ulaganja u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati kao trošak jer su to investicije u ekonomiju, zdravlje i očuvanje životne sredine.
Majstorović je naveo da je istraživanje Centra pokazalo da postoji veliki prostor za unapređenje pravila, regulisanja i trošenja sredstava namenjenih zaštiti životne sredine u organima lokalne zajednice.
Takođe, kako je dodao, potrebno je da se u kontinuitetu raditi na podizanju stručnosti onih koji u organima lokalne zajednice rade na sprovođenju projekata o zaštiti životne sredine.
Majstorović je naveo da je bitno i uključivanje civilnog društva u planiranje tih razvojnih projekata.
Zamenik ambasadora Švedske Joakim Vern rekao je da je za Vladu Švedske zaštita životne sredine od ključnog značaja i da zato njeni predstavnici pomažu Srbiji u apliciranju za fondove EU.
Prema njegovim rečima, neophodno je da se u Srbiji stavi akcenat na preradu otpadnih voda, upravljanje otpadom, ali i na divlje deponije i klizišta kojih u Srbiji ima oko 3.000.
Izvor: Beta
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva. |
