Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju (RCC) Goran Svilanović ocenio je 17. novembra da je Zapadni Balkan podložan klimatskim promenama i dodao da je regionalna saradnja ključna za ublažavanje negativnih efekata klimatskih promena. On je rekao i da ulaganje u zaštitu životne sredine ne treba posmatrati samo kao izdvajanje, već i kao šansu za otvaranje "zelenih radnih mesta". Istovremeno je ministar ekologije Srbije najavio da će u regionu pokrenuti inicijativu za pošumljavanje kao jedan od odgovora u borbi protiv promena klime.
Svilanović je na regionalnoj ministarskoj konferenciji u Bonu predstavio studiju o tome šta očekuje Zapadni Balkan u narednih 100 godina, kakvo je pravo stanje i uticaj klimatskih promena na Srbiju i region.
Rezultati studije pokazuju da je stepen zagrevanja na Zapadnom Balkanu brži nego u nekim drugim delovima sveta, odnosno da je u poslednjih 60 godina prosečna temperatura u regionu porasla za 1,2 stepena, a da se kraja veka očekuje porast od četiri stepena, rekao je on i dodao da građani već osećaju konkretne posledice.
Govoreći o trendovima klimatskih promena, Svilanović je rekao da se uticaj zagrevanja pomera ka severu, što konkretno znači da su poljoporivreda i proizvodnja hrane u Srbiji posebno podložne visokim temperaturama.
"To su konkretne stvari koje su vrlo životne i koje će svako od nas osetiti. O tome danas razgovaramo i o tome kako da se svi u regionu okupimo i potražimo pomoć od EU", kazao je on.
Generalni sekretar RCC-a naveo je da Srbija najsporije sprovodi prilagođavanje domaćih sa evropskim propisima o zaštiti životne sredine, prvenstveno zbog visoke cene koja je potrebna za ispunjavanje tih standarda.
"Jedan od razloga je visoka cena. Potrebno je mnogo novca da bismo se prilagodili tim standardima, ali s druge strane to je neophodno i trošak bi trebalo da bude kompenzovan smanjenjem drugih troškova koje smo imali u poslednjih nekoliko godina zbog poplava i visokih temperatura", rekao je on.
Svilanović je rekao da ulaganje u zaštitu životne sredine ne treba da se posmatra samo kao izdvajanje, već i kao šansa za otvaraje takozvanih zelenih poslova.
On je posebno naglasio značaj regionalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena i dodao da "klima ne poznaje granice".
"Tu nijedna granična linija nema nikakav značaj", rekao je Svilanović.
Kako je naveo, visoka cena borbe protiv klimatskih promena se isplati i nije neophodna samo da bi Srbija ušla u EU, već i da bi zaštitila svoju poljoprivredu.
Svilanović je rekao da to što se skup održava u istom gradu gde i Konferencija UN o klimi COP 23, ima simbolički značaj i pokazuje posvećenost regiona borbi protiv klimatskih promena.
On je rekao da su zemlje regiona često zaokupljene visokom politikom, pa teme važne za kvalitet života i zdravlje gradjana, poput zaštite životne sredine i klimatskih izazova često ne nailaze na dovoljno pažnje.
Istraživanje Balkanski barometar 2017, koje je RCC u oktobru predstavio u Briselu, pokazuje rast svesti gradjana u regionu o klimatskim promenama, naveo je Svilanović. Rezultati istraživanja pokazuju da 73% gradjana shvata da su klimatske promene problem, a 77% kompanija je već preduzelo neke mere za sprečanje negativnih efekata. Razlog tome je, kako je naveo, činjenica da gradjani osećaju posledice klimatskih promena.
Generalni sekretar RCC-a je kazao da prilagodjavanje evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine jeste skupo, ali da postoje dostupni fondovi i da se to ulaganje na kraju isplati.
Potrebno je uložiti više u borbu protiv klimatskih promena, čije negativne posledice utiču na bruto društveni proizvod u regionu, kako bi se smanjilo investiranje u saniranje posledica poplava, suša i drugih vremenskih nepogoda, rekao je Svilanović.
Srbija na udaru klimatskih promena, pošumljavanje lek
Ministar životne sredine Srbije Goran Trivan izjavio je da Srbiju očekuju ozbiljni izazovi klimatskih promena i dodao da je pošumljavanje jedan od najboljih načina da se odgovori na probleme.
Trivan je na regionalnoj ministarskoj konferenciji o klimatskim promenama rekao da će region Zapadnog Balkana, uključujući Srbiju, biti deo sveta koji će u budućnosti pretrpeti ozbiljne posledice od klimatskh promena.
"To je razlog više da se ozbiljno pozabavimo ne samo predviđanjima, nego i merama koje to mogu da spreče", rekao je on i dodao da je jedan od najboljih načina za borbu protiv klimatskih promena pošumljavanje.
Trivan je dodao da će Srbija nastaviti da se prilagođava i primenjuje mere poput ograničavanja gasova sa efektima staklene bašte, ali da će istovremeno u regionu pokrenuti inicijativu za pošumljavanje.
Odgovarajući na pitanje koji je najveći ekološki izazov za Srbiju, on je rekao da je pažnja usmerena na dva velika problema - klimatske promene i zagađenje životne sredine koje indukuje čovek.
Trivan je rekao da u budžetu za 2018. mora biti više novca za ekologiju, dodajući da 2018. očekuje usvajanje više važnih zakona o ovoj oblasti, među kojima su Zakon o zaštiti životne sredine i Zakon o klimatskim promenama.
"Usvajanjem zakona i drugih akata koja se tiču akcionog plana bićemo u prilici da se pozabavimo izuzetno kompleksnim merama koje će Srbija morati da primeni kako bi se prilagodila klimatskim promenama ili ih ublažila", rekao je on.
On je u Bonu rekao da je jedan od najvećih problema zemalja u regionu na putu ka EU, uključujući Srbiju, nedostatak projektno-tehnčke dokumentacije za povlačenje sredstava iz evropskih i drugih fondova i dodao da će Srbija u narednom periodu intenzivno raditi na novim projektima u ovoj oblasti.
Madalina Ivanica iz Generalnog direktorata Evropske komisije za zaštitu životne sredine ohrabrila je zemlje Zapadnog Balkana da nastave da sarađuju u borbi protiv klimatskih promena.
Ivanica je rekla da je Komisija svesna izazova sa kojima se zemlje regiona suočavaju u ovoj oblasti i da Zapadni Balkan u EU treba da vidi saveznika u borbi protiv klimatskih promena.
Ministri zaštite životne sredine iz regiona i drugi govornici razgovarali su i o nacionalnim i regionalnim prioritetima, politikama kojima će se odgovoriti na trenutne i buduće izazove, značaju regionalne saradnje i budućim aktivnostima do 2020.
Na skupu se razgovaralo i o primeni Pariskog sporazuma o klimatskim promenama, regionalnim odgovorima na neizbežne klimatske promene, kao i budućim koracima i udruživanju snaga u zaštiti životne sredine.
Produkcija je deo projekta podrške javnom informisanju koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije - Ministarstva kulture i informisanja. Izneti stavovi ne predstavljaju nužno stavove organa koji je dodelio sredstva.
Regionalna saradnja ključ u borbi protiv klimatskih promena 
