Zakon o slobodi okupljanja je nepotpun i nedovršen što se najviše videlo tokom predizborne kampanje u kojoj su političke stranke često bez prijave organizovale skupove, rekao je 3. avgusta Milan Filipović iz Komiteta pravnika za ljudska prava (YUCOM). On je rekao i da javni skupovi koje organizuju državni organi ne podležu obaveznoj prijavi, ali da je to u predizbornoj kampanji bilo zloupotrebljeno kako bi se promovisale političke stranake. Na predstavljanju istraživanja "Slobodni izbori kroz slobodu okupljanja" rečeno je i da bi zbog poglavlja 23 u pregovorima sa EU Srbija morala da dokaže da se zakon o javnim okupljanjima poštuje.
On je na predstavljanju rezultata istraživanja "Slobodni izbori kroz slobodu okupljanja" kazao je da je brzim usvajanjem Zakona zakonodavac propustio priliku da uredi jednu tako važnu oblast.
Monitoring sprovođena zakona obavljen je u nekoliko gradova u Srbiji tokom predizborne kampanje i to u Beogradu, Zrenjaninu, Užicu, Valjevu, Nišu, Negotinu, Bujanovcu i Novom Pazaru.
"Za zakon nisu doneti odgovrajući podzakonski akti. A u periodu predizborne kampanje sloboda okupljanja je bila glavni instrument političkih partija, sindikata i građana", rekao je Filipović.
On je dodao da obilazak škola od strane zvaničnika nije sporno, ali jeste organizovanje skupova ispred škola, bilo da je reč o prijavljenim ili neprijavljenim skupovima.
"Policija je mola da reaguje i spreči te skupove, ali je reakcija nadležnih organa izostala, iako su učesnici nosili stranačka obeležja. To je kažnjivo i prema Zakonu o osnovnom obrazovanju i vaspitanju", rekao je Filipović.
U periodu od 4. marta do 24. aprila, rekao je Filipović, bilo je prijavljeno ukupno 3.822 javna okupljanja, od kojih mnogi nisu bili prijavljeni nadležnim organima.
"Javni skupovi koje organizuju državni organi ne podležu obaveznoj prijavi, a to, je u predizbornoj kampanji bilo zloupotrebljeno jer su to u suštini bila javna okupljanja u cilju promocije političkih stranaka", rekao je Filipović.
Načelnica odeljenja za prava lica lišena slobode i kontrolu primene policijskih ovlašćenja Kancelarije Zaštitnika građana Maja Jović izjavila je da Zaštitnik građana u 2016. godini nije primio ni jednu pritužbu koja se odnosila na slobodu okupljanja.
Prema njenim rečima, jedino što je Zaštitnik konstatovao jeste propust Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije krajem oktobra 2015, godine, koje nije imalo pripremljen predlog zakona o slobodi okupljanja, a da je početkom 2016. godine nacrt zakona već bio pripremljan za skupštinsku proceduru.
"Zaštitnik je u januaru uputio mišljenje Skupštini Srbije na predlog zakona, jer u njemu nisu uklonjeni nedostaci i to u pogledu odedaba koje se odnose na osnovu ograničenja slobode okupljanja, delotvornost propisanih pravnih sredstava za zašitu slobode okupljanja i propisane novčane kazne koje predstavljaju neproporcionalno sredstvo delovanja i mogu da odvrate građane od ostvarivanja tog svog prava na slobodu okupljanja", rekla je Jović.
Ona je dodala i da je zaštitnik građana pratio aktuelna okupljanja povodom događaja u Savamali i da je pohvalio postupanje policije u čijem radu nisu primećene nikakve nezakonitosti i nepravilnosti.
Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM rekao je da bi zbog poglavlja 23 Srbija morala da dokaže da se zakon o javnim okupljanjima poštuje.
Prema njegovim rečima, prilikom donošenja Zakona, koji je usvojen neposredno pre izbora u aprilu, nisu uvažene sve primedbe na nacrt zakona koje je dalo civilno društvo.
"Akcenat je stavljen na diskriminaciju i to da se skupovi zbog nekih razloga zabranjuju. Potrebno je raditi dosta toga na obuci onih koji primenjuju sam zakon, pre svega MUP-a", rekao je Antonijević.
Na skupu su govorili i Milan Krstev iz odbora za ljudska prava z Niša i Alisa Halak iz Centra za razvoj civilnog društva iz Zrenjanina, koji su navodili primere u kojima se zakon nije poštovao tokom predizborne kampanje.
EurActiv Srbija
Zakon o javnom okupljanju nepotpun, političke stranke ga zloupotrebile 
