Zamenica zaštitnika građana Gordana Stevanović izjavila je da je zaštitnik građana uputio 59 preporuka nadležnim organima pošto je u 45 slučajeva nasilja u porodici i partnerskim odnosima utvrdio niz sistemskih propusta. Ona je kao najveći institucionalni problem s nasiljem u porodici istakla to što nadležni u konkretnim slučajevima ne primenjuju propise efikasno, kao i to što za to nema odgovornosti. Zaštitnik građana inače godinama ukazuje na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i uvođenje novih krivičnih dela, kao i novih mera bezbednosti u vezi nasilja u porodici.
Gordana Stevanović je 31. avgusta agenciji Beta kazala da je najviše preporuka upućeno Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja - 32, a potom Ministarstvu unutrašnjih poslova - 22, Ministarstvu zdravlja tri i Pokrajinskom sekretarijatu za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova dve preporuke.
Ona je ocenila da je prvi i najveći institucionalni problem s nasiljem u porodici to što nadležni organi i službe u konkretnim slučajevima ne primenjuju postojeće propise zakonito i efikasno, kao i što za to nema odgovornosti.
"U našem društvu nismo stigli do odgovornosti - da vidimo ako je neko napravio propust u radu, zašto ga je napravio, da li mu sistem nije dao adekvatnu podršku da bi mogao da postupa ili mu je dao podršku, a on nije imao dovoljno stručnih kompetencija da uradi taj zadatak", rekla je Gordana Stevanović.
Prema njenim rečima, sistemski propusti zahtevaju adekvatno reagovanje nadležnih ministarstava kako se ne bi ponavljali u budućnosti.
Gordana Stevanović ocenila je da je problem i to što policija, centri za socijalni rad, zdravstvene ustanove i kada imaju saznanje o nasilju ne razmenjuju informacije, a često i relativizuju nasilje tako što ga podvode pod "porodične probleme, čarke, konflikte, ne pridaju mu značaj koji bi trebalo".
Dodatni problem je i to što se nadležne službe ne bave genezom nasilja, a decu koja prisustvuju nasilju ne prepoznaju kao žrtve nasilja i ne preduzimaju adekvatne mere kako bi ih zaštitili, ocenila je Stevanović.
"Ako recimo centar za socijalni rad ima saznanja o nasilju, on ne obavesti policiju i druge nadležne organe... Nasilje se ne dogodi samo jednom, u velikom broju slučajeva postoji dugotrajno nasilje, ali kada nadležni daju svoje izveštaje, oni na to ne ukazuju u njima", navela je ona.
Gordana Stevanović je podsetila da zaštitnik građana od 2011. godine ukazuje na neophodnost izmene Krivičnog zakonika i uvođenje novih krivičnih dela, kao što su proganjanje i seksualno uznemiravanje, ali i novih mera bezbednosti - udaljavanje iz porodičnog domaćinstva ili obavezni psihosocijalni tretman nasilnika.
EurActiv Srbija
Nadležni relativizuju nasilje u porodici 
