Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Revizori priznali - Bugarska i Rumunija nisu bile spremne za EU
|
|
|
|
Objavljeno : 19.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropski revizorski sud skinuo je veo tajne sa slabo poznate stranice evropske istorije priznajući da se u početku protivio pristupanju Rumunije i Bugarske EU. Tim zemljama, prema oceni Suda, bilo je potrebno još vremena da se spreme za apsorbovanje evropskih fondova ali su, pod pritiskom vremenskih rokova, pristupile EU. U želji da u budućem proširenju EU ne dođe do slične situacije, Sud je nedavno objavio izveštaj o trošenju pretpristupnih fondova na Zapadnom Balkanu u kome je, pored ostalog, ukazano na slabe administrativne kapacitete i odsustvo političke volje za reformu institucija u nekim zemljama.
Bugarska i Rumunija ušle su u Evropsku uniju u januaru 2007. uprkos mišljenju revizora da nisu spremne za pristupanje, naveo je Evropski revizorski sud (ECA).
Revizori su istakli da žele da se slične situacije izbegnu u budućem proširenju EU.
Član Suda Ištvan Sabolč Fazakaš (Istvan Szabolcs Fazakas), koji je prošle nedelje predstavio "meta-reviziju" trošenja pretpristupne pomoći u zemljama kandidatima za EU sa Zapadnog Balkana, podsetio je na svoje iskustvo predsedavajućeg Odboru za budžetsku kontrolu (Cocobu) Evropskog parlamenta 2006, kada su Brugarska i Rumunija bile pred ulaskom u EU.
Kako je rekao Fazakaš, u izveštaju Suda za Bugarsku i Rumuniju iz jula 2006. eksplicitno je navedeno da je tim zemljama potrebno više vremena da se pripreme za priključenje EU kako bi mogle na "korektan način" da apsorbuju evropski novac.
Vezane ruke
Fazakaš se kao predsedavajući Cocobu konsultovao sa tadašnjim komesarom za proširenje Olijem Renom (Olli Rehn) koji mu je rekao: "Izvini, prekasno je, ruke su mi vezane, političku odluku da Bugarska i Rumunija uđu u EU 1. januara (2007.) donele su članice na preporuku Evropske komisije".
"Hvala ti, možda si u pravu", navodno je rekao Ren Fazakašu dodajući da je njegov jedini zadatak da obezbedi da do pristupanja dođe 1. januara 2007, kako je planirano.
Sličan "vremenski pritisak" javio se i u slučaju kada je Hrvatska 2013. ulazila u EU, kazao je Fazakaš.
Danas međutim takav pritisak ne postoji, dodao je član Revizorskog suda podsećajući na odluku predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker) da do novog proširenja EU ne dođe do kraja njegovog mandata 2020.
Zbog toga ubuduće izveštaji ECA o zemljama treba da budu objavljeni dve godine pre datuma za pristupanje koji utvrdi Komisija, kako bi se izbegla ograničenja iz prošlosti, smatra Fazakaš.
Kako je objasnio, objavljivanje "meta-revizije" za Zapadni Balkan, koji je dopuna za izveštaje o zemljama, bilo je inicijativa Suda.
Komisiju je za početak inicijativa iznenadila, međutim, Evropski revizorski sud je obrazložio da je želeo da pruži potpuniju sliku kako je potrošena 5,1 milijarda evra pretpristupne pomoći Evropske komisije između 2007. i 2014. i koje lekcije treba naučiti za budućnost.
Kontrola trošenja pomoći EU u zemljama Zapadnog Balkana koje se nadaju ulasku u EU ukazala je na "značajne nedostatke" na strani nacionalnih vlada, saopštila je ECA, preneo je EurActiv.com.
Finansiranje bi moglo da bude smanjeno ili zaustavljeno kako bi se vlasti u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Makedoniji podstakle da se pridržavaju pravila, predlažu iz Suda.
Taj izveštaj o Zapadnom Balkanu ukazao je na "slabe administrativne kapacitete" i "odsustvo političke volje da se reformišu institucije" u nekim zemljama.
Takođe je pokazao da je širom Zapadnog Balkana relativno malo novca ostišlo za reformu sudstva, slobodu medija i mere za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.
Fazakaš je za agenciju AFP rekao da više novca ide za infrastrukturne projekte nego za projekte vladavine prava.
"Lepše je imati izgrađen most ili put ili vrtić pa staviti evropsku zastavu i reći: 'Ovo je sponzorisala Evropa'. Njihov glavni cilj su vidljivi rezultati", dodao je član Evropskog revizorskog suda.
Fazakaš je upozorio da politički dijalog sa EU treba da bude fokusiran na pravosudnu reformu tako da zemlje Zapadnog Balkana u vreme pristupanja EU ne budu i dalje izložene korupciji i organizovanom krimunalu.
Srbija i Crna Gora su počele pregovore o ulasku u EU, Albanija i Makedonija još nisu a BiH i Kosovu je obećana perspektiva članstva kada budu spremne.
Izvor: EurActiv.com
Foto: Shutterstock.com
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
