Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Prihodi lokala sve manji, fiskalni deficit Srbije sve veći
|
|
|
|
Objavljeno : 26.09.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Istraživanje pokazuje da prihodi lokalnih samouprava u Srbiji i Vojvodini beleže značajan pad poslednjih godina, i znatno su niži od lokalnih prihoda u 28 država Evropske unije, rekao je 23. septembra Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju. Dašić je rekao da evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji i da je lokalnim vlastima u članicama EU tokom prošle godine u proseku pripala gotovo trećina ukupnih budžetskih prihoda. On je rekao da bi razloge za fiskalni deficit u Srbiji trebalo tražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou i dugovima javnih preduzeća a ne na lokalnom nivou.
"Prema Biltenu javnih finansija Ministarstva finansija godišnji konsolidovani javni prihodi na lokalnom nivou u Srbiji su 2012. godine bili 17,7%, dok je prosek za 2015. iznosio 11,68% ukupnih budžetskih prohoda", rekao je Dašić agenciji Beta.
Za razliku od Srbije, dodao je Dašić, evropske države teže fiskalnoj decentralizaciji koja po definiciji doprinosi jačanju autonomije lokalnog nivoa vlasti i uloge građana u obavljanju javnih poslova.
"U 28 država Evropske unije lokalnom nivou vlasti je tokom prošle godine u proseku pripala bezmalo jedna trećina ukupnih budžetskih prihoda", naglasio je Dašić.
On je istakao da Finska, Danska i Švedska, koje spadaju u države sa najvišim životnim standardom, za lokalni nivo opredeljuju skoro polovinu ukupnih javnih sredstava.
"U prvih deset zemalja koje za potrebe "lokala" izdvajaju više od 30% ukupnih budžetskih prihoda u državi nalaze se i Poljska, Nemačka, Francuska, Holandija, Italija i Letonija i Hrvatska", rekao je Dašić.
Prema Dašićevim rečima, Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi ratifikovanom 2007. godine, Srbija se obavezala da primeni pravila koja garantuju "političku, administrativnu i finansijsku nezavisnost lokalnih vlasti".
"Budžetski prihodi gradova i opština u Srbiji će, međutim, od 1. januara 2017. godine biti još niži, jer će izmenom zakona umesto dosadašnjih 80% prihoda od poreza na zarade dobijati 66, odnosno 74% ili 77%, u zavisnosti da li je reč o Beogradu, opštinama ili gradovima", izjavio je Dašić.
Prema njegovim rečima, Vlada Srbije, kao predlagač izmenama zakona o finansiranju lokalne samouprave, ovakvo prebacivanje poreskih prihoda u republičku kasu obrazlaže time da je zbog dosadašnje "darežljivosti prema lokalnom nivou" rastao godišnji fiskalni deficit.
"Postavlja se pitanje kako je moguće da su 'rasipnici na lokalu' dobili 6 procentnih poena manje nego 2012. godine, a da je u isto vreme, godišnji fiskalni deficit imao konstantni rast? To nije logično", dodao je Dašić.
On je istakao da bi razlog za fiskalni deficit trebalo potražiti u sve većim rashodima na centralnom nivou ili u podatku da je dug samo jednog javnog preduzeća – EPS-a, od 2012. do danas porastao sa 600 miliona evra na skoro 1,2 milijarde.
"Samo taj iznos povećanja duga EPS-a premašuje godišnji nivo ukupnih konsolidovanih javnih prihoda na lokalnom nivou", podvukao je Dašić.
Istraživanje koje je sprovela Nacionalna koalicija za decentralizaciju zasnovano je na podacima Ministarstva finansija Srbije i statističke službe Evropske unije Eurostat.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
