Srbija će nakon šest godina čekanja dobiti Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, ali će u njemu po oceni Komiteta pravnika za ljudska prava Jukom ostati značajna ograničenja, poput zabrane pružanja pomoći u prekršajnim postupcima i prekomernog sužavanja kruga pružalaca usluga. U Ministarstvu za sada nisu želeli da iznose tačne procene finansijskih sredstava potrebnih za primenu zakona, mada je Akcionim planom za poglavlje 23 u pregovorima sa EU predviđeno oko 5,6 miliona evra godišnje za prve tri godine.

U Ministarstvu pravde EurAktivu je rečeno da će je urađen Nacrt zakona i da je planirano da se usvoji do kraja godine i primenjuje od 1. januara 2018. Kako navode, ranija primena nije moguća jer je potrebna priprema administrativnih kapaciteta za sprovodjenje zakona i obuka za primenu.

"U narednom periodu planirano je i organizovanje javne kampanje u okviru koje će se građani informisati o novom zakonu, uslovima koje treba da ostvare korisnici besplatne pravne pomoći i drugim značajnim pitanjima za primenu zakona", navode u Ministarstvu.

U Ministarstvu navode da je tokom izrade nacrta sprovedena javna rasprava, da je mišljenje dala i Evropska komisija, i da je tekst naknadno izmenjen.

Do besplatne pravne pomoći i uz platu od 30.000

Evropska unija traži od Srbije donošenje ovog zakona, koji je i jedan od uslova za napredak pregovora sa EU, predviđen Akcionim planom za poglavlje 23. Akcionim planom bilo je predviđeno da se zakon usvoji u trećem kvartalu 2016, što je rok koji je već probijen.

Najnovija verzija zakona, koja će verovatno ući u skupštinsku proceduru i u koju je EurAktiv imao uvid, predviđa mogućnost besplatne pravne pomoći za širi krug korisnika u odnosu na ranije verzije ovog propisa, pa je po oceni Jukomovog stručnjaka Milana Filipovića krug korisnika zadovoljavajući.

Istakao je da je važno da je predviđena besplatna pravna pomoć za one koje bi troškovi postupka mogli ekonomski da ugroze i ocenio, ističući da je reč o njegovoj ličnoj proceni, da bi to rešenje omogućilo da besplatnu pravnu pomoć traže i ljudi za standardnim prihodima u Srbiji od 20 do 30 hiljada dinara.

"Ovo je dosta važno jer su uslovi za socijalnu pomoć kod nas dosta restriktivni i sama socijalna pomoć je dosta niska, oko 7.000 dinara mesečno, tako da bi ova odredba proširila krug potencijalnih korisnika s obzirom na visoke advokatske tarife, visoke troškove postupka, na dosta širok krug ljudi", naveo je on.

U novom nacrtu koji je trenutno u opticaju predviđeno je da pored korisnika socijalne pomoći pravo na besplatnu pravnu pomoć imaju i osobe koje bi zbog plaćanja pravne pomoći osiromašile i stekle uslov na socijalnu pomoć, kao i niz posebnih kategorija poput žrtava porodičnog nasilja, torture i trgovine ljudima, azilanata i izbeglica, osobama o čijoj poslovnoj sposobnosti se vodi postupak i deci u sistemu socijalne zaštite.

Nepotrebna ograničenja

Sa druge strane, u Jukomu imaju primedbe na zabranu pravnim klinikama, javnim beležnicima i službama za podršku žrtvama i svedocima da pružaju pravnu pomoć, poput pružanja pravnog saveta o postupku i sastavljanja podneska, i smatraju da je takvo ograničenje nepotrebno.

"To vidimo kao manu ovog pristupa jer se veliki deo besplatne pravne pomoću koju mi pružamo sastoji u pružanju saveta vezanih za sudske postupke i pisanja podneska" navodi on. Jukom već godinama ima projekat pružanja besplatne pravne pomoći.

"Odete u pravnu kliniku i treba vam recimo predlog za izvršenje za zaostale alimentacije, to vam student prava ne može uraditi, iako objektivno to može da uradi kvalitetno, ali to po ovom zakonu nije moguće", rekao je on, dodajući da se dosta slučajeva odnosi baš na alimentaciju.

Pravnim klinikama dozvoljeno je da pružaju samo pravnu podršku, odnosno opšte pravne informacije, pravne savete i početne pravne savete koji se ne odnose na postupak pred sudom, dok pravnu pomoć koja uključuje pravne savete o sudskom postupku i pisanje podneska mogu da pružaju advokati, službe pravne pomoći u jedinicama lojalne samouprave i neladine organizacije koje se bave zaštitom ljudskih prava i sloboda.

Filipović smatra da je loše što je besplatna pravna pomoć onemogućena u prekršajnim postupcima u kojima nije zaprećena kazna zatvora i objašnjava da u toj oblasti ima postupaka koji su značajni jer su potrebne promene zakona.

"To je nama jako problematično kao pružaocima besplatne pravne pomoći jer veliki broj naših strateških slučajeva u kojima se mi zalažemo za izmenu zakona jesu upravo prekršajni postupci za koje nije zaprećena kazna zatvora, na primer prema Zakonu o javnom okupljanju”, naveo je Filipović.

Ukazao je i na visoke kazne od 50.000 do 500.000 dinara za kršenje tog propisa.

Zašto ovoliko čekamo

Pravo na besplatnu pravnu pomoć predviđeno je Ustavom iz 2006. godine, a Ustavnom strategijom iz 2010. precizirano je da će za ostvarivanje tog cilja biti donet zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, podseća Filipović.

"Sada je 2016. godina i pitanje je zašto se čekalo toliko dugo od 2010. Nekoliko nacrta je u međuvremenu izmenjeno, možemo nagađati koji konkretni razlozi su u pitanju, ali pre svega kao jedan od razloga možemo istaći pogrešnu percepciju od strane advokature da je donošenje ovog zakona protivno njihovim interesima”, naveo je on, istakavši da je reč o njegovim pretpostavkama.

Ljudi kojima bi bila pružena besplatna pravna pomoć prvenstveno su korisnici socijalne pomoći i oni koji su blizu takvog materijalnog stanja, kao i osobe kojima su ugrožena prava, navodi stručnjak Jukoma, dodajući da to uglavnom nisu oni koji bi sebi mogli priuštiti usluge advokata što znači da nema veze izmedju ovog zakona i interesa advokature.

Ocenio je da je mogući razlog odlaganja i finansijsko opterećenje koje će to predstavljati za državu, ali uz napomenu da bi na duži rok besplatna pravna pomoć mogla da pomogne da se rastereti sudstvo jer medijacija i informacije o trajanju i troškovima postupka postaju dostupniji širem krugu ljudi.

"U osnovi veliki broj ljudi pokreće sudske postupke a nije svestan dužine trajanja i troškova postupka i u jednom trenutku ostaje bez para, ali posle mnogo godina i bez povoljnog ishoda po njih. Tako da ukoliko se pre pokretanja postupa objasni sve, kao što mi činimo u okviru besplatne pravne pomoći, najverovatnije neće pokretati postupak i pokušaće da mirno reši spor”, naveo je Filipović.

Teško je proceniti koliki iznos je državi potreban za besplatnu pravnu pomoć, dodaje on. Akcionim planom za poglavlje 23 predviđeno je oko 5,6 miliona evra godišnje za prve tri godine, dok u Ministarstvu za sada nisu želeli da iznose tačne procene. 

Na pitanje da li misli da bi i o novom nacrtu zakona trebalo organizovati javnu raspravu, Filipović kaže da su u Srbiji javne rasprave "uglavnom način da se da legitimitet predlogu zakona" i da se u većini slučajeva predlozi ne prihvate.

Napisala: S.V.

Ilustracija: Free Images

Povezani sadržaj