Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Bugarska nemoćna pred korupcijom
|
|
|
Objavljeno : 22.03.2017. |
|
|
|
|
|
|
"U istom smo brodu kao Rumunija, samo što oni imaju veslače". Tim oštroumnim ali pesimističnim rečima visoki sudski zvaničnik Lozan Panov opisuje sposobnost svoje zemlje, najsiromašnije u EU, da zauzda korupciju, veliku prepreku za razvoj.
Rumuni su u februaru masovno protestovali kako bi odbranili napredak pravosuđa u borbi protiv korupcije, koji je vlada dovela u pitanje. Njihovi susedi Bugari su to sa zavišću gledali, ali su ulice ostale prazne.
Borba protiv finansijskih malverzacija i drugih pronevera javnog novca zauzima istaknuto mesto u programu najznačajnijih stranaka koje se kandiduju na izborima 26. marta, alii sve partije su do sada izneverile očekivanja.
Bugarska je, kao i Rumunija, od pristupanja EU 2007. godine u sistemu striktnog nadzora Brisela u borbi protiv korupcije. U najsvežijem izveštaju iz januara ove godine pohvaljen je napredak Rumunije, dok su Bugarskoj upućene kritike.
"Razlika između Bugarske i Rumunije je u sporosti birokratije bugarskog pravosuđa i hrabrosti sudija", navodi Panov za AFP.
Nedostatak političke volje
Jedan od organizatora istraživačkog sajta Bivol.bg donosi oštriju ocenu i ukazuje na "manjak političke volje za uspostalvjanjem nezavisnog tužilaštva po ugledu na Rumuniju" i otpor sudija prema promenama.
Nedavna ilustracija: sredinom marta, dolazak rumunske tužiteljke koja je simbol borbe protiv korupcije, Laure Kovesi, u Sofiju naišlo je na otpor jednog dela visokog sudstva u Bugarskoj.
Drugi primer: kada je Parlament krajem 2015. godine izlasao reformu pravosuđa koju traže evropske istitucije, iz te reforme je, kako navodi Čobanov, u poslednji čas izbačeno sve "što je moglo da dovede do napretka u nezavisnosti tužilaštva".
Ovo nazadovanje dovelo je do ostavke tadašnjeg ministra pravde Hrista Ivanova. Ovaj 42-godišnji advokat je nekoliko meseci kasnije pokrenuo i sopstvenu političku stranku, čiji glavni cilj je da "ponovo preuzme državu iz ruku mafije".
Ova partija, Da Bugarska, doprineće rasipanju glasova na desnici, a teško da može očekivati da dobije 45 neophodnih glasova za ulazak u Parlament. Politikolog Evgenij Dajnov ukazuje da se njenim formiranjem izražava "nezadovoljstvo naroda oligarhijom".
Ova oligarhija je, prema analizi istraživačkog centra iz Sofije, Centra za studije demokratije CSD, iz jula 2016. "preuzela ključne institucije u zemlji".
"Opšta privatizacija upravljanja" pogađa sve veći broj sektora, pokazuje ovaj 11. izveštaj CSD, u kojem se navode i javna tržišta, poreski sistem, mediji, pravosuđe i kontrola institucija.
Što je još gore, do 2011. godine se beležio blagi napredak, dok su se pokazatelji "otpornosti na korupciju pogoršali i u 2015. godine su dostigli nivoe uporedive sa 1999. godinom", navodi se u izveštaju.
Ipak postoji tračak nade
Svaki peti Bugarin navodi da je prošle godine platio mito, što je najveći udeo u prethodnih 15 godina.
Korupcija je prisutna u carini, policiji, zdravstvu, obrazovanju, sudstvu... Ona zagorčava svakodnevni život Bugara, ali i poslovnu klimu, ukazuju eksperti, dodajući da to obeshrabruje investitore.
Od 2007. do 2015. godine, više od dve trećine iznosa svih ugovora potpisanih u Bugarskoj otiplo je u ruke 10% kandidata, prema računici jednog bugarskoh tink-tenka, Instiuta za tržišnu ekonomiju.
Presude poslanicima i vodećim poslovnim ljudima ne postoje. Malobrojni nezavisni novinari koji istražuju korupciju na meti su "medija u služi političkih i ekonomskih interesa", navodi CSD.
Sajt Bivol.bg o tome ponešto zna. Redovno ga brani nevladina organizacija Reporteri bez branica, koja reaguje na pretnje novinarima u ovoj zemlji koja se na listi od 181 zemlje po slobodi medija u 2016. nalazi na 113. mestu, što je pad od 75 mesta za 14 godina.
Postoji li tračak nade? Bugari su 2013. godine više sedmica protestovali na ulicama protiv siromaštva i korupije, i svrgli su s vlasti prvu konzervativnu vladu sadašnjeg odlazećeh premijera Bojka Borisova, a onda su "počistili" i njegovog naslednika koji ima podršku socijalista.
Ovo osvešćivanje i ljutnja su, po oceni Atanasa Čobanova, blagotvorni.
Izvor: AFP
Foto: Shutterstock
Povezani sadržaj
|
|
|