Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Fridom haus: Demokratija u Srbiji na najnižem nivou od 2005.
|
|
|
|
Objavljeno : 04.04.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Stepen demokratskog razvoja Srbije pao je na najniži nivo od 2005. godine, uprkos napretku u procesu evropskih integracija, ocenjeno je u najnovijem izveštaju organizacije Fridom haus (Freedom House) objavljenom 4. aprila. Srbija je ostala u kategoriji polukonsolidovanih demokratija, kao i Hrvatska, Crna Gora, Mađarska, Rumunija i Bugarska, dok su Bosna i Hercegovina, Makedonija, Albanija i Kosovo u kategoriji "tranziciona vlada ili hibridni režim". Kosovo je inače jedna od tri svetle tačke u izveštaju.
Zbirna ocena demokratskog razvoja Srbije tokom 2016. pogoršana je sa 3,75 na 3,82 na skali o jedan do sedam, pri čemu jedan predstavlja najveći, a sedam najmanji stepen demokratskog napretka.
Demokratski razvoj se ocenjuje na osnovu proseka sedam kategorija, pri čemu je Srbija zabeležila slabije rezultate u oblasti nacionalne demokratske vladavine i izbornog procesa, dok je u kategorijama civilno društvo, nezavisni mediji, lokalna demokratska vladavina, pravosuđe i korupcija stanje ostalo nepromenjeno.
Ocena nacionalne demokratske vladavine pogoršana je sa četiri na 4,25 zbog činjenice da je većina poslova upravljanja zemljom tokom 2016. godine bila u drugom planu u odnosu na "nerazumno dug izborni ciklus i proces formiranja vlade".
"Takođe je značajan bio specifičan incident u kojem je vladavina prava bila efektivno suspendovana kako bi bilo omogućeno rušenje privatnog vlasništva i napravljen prostor za projekat za razvoj nekretnina koji ima podršku vlade", navodi se u izveštaju Fridom hausa.
Organizacija je izborni proces ocenila sa 3,50 u odnosu na 3,25 u 2015. zbog "očigledno nejednakih" uslova izborne trke u korist vladajućih partija i brojnih neregularnosti na dan parlamentarnih izbora.
"Tokom 2016. demokratija u Srbiji se još pogoršala, nastavljajući negativni trend iz prethodne dve godine. Dok su poboljšanja bila vidljiva u nekim oblastima povezanim sa pristupanjem EU, ona su poništena negativnim događajima u izbornom procesu, demokratskoj vladavini i slobodi medija. Kao rezultat, ocena demokratije u Srbiji je pala na najniži nivo od 2005", ocenio je Fridom haus.
U izveštaju se navodi da nije jasno zašto je premijer Aleksandar Vučić smatrao da su potrebni vanredni parlamentarni izbori da bi, kako je govorio, obnovio mandat u cilju nastavka reformi i puta ka EU, imajući u vidu da je njegova vlada imala podršku najmanje četiri petine poslanika.
"Vučić i njegova Srpska napredna stranka su jasno želeli da obezbede još četiri godine na vlasti dok su još imali veliku javnu podršku, a među opozicijom je i dalje vladala zbrka", navodi se u izveštaju i dodaje da je vlada formirana tek sredinom avgusta, što znači da je Srbija bila bez funkcionalne vlade većinu godine.
Fridom haus navodi da je nejasno zašto je trebalo tri meseca za formiranje vlade kada je SNS osvojila apsolutnu većinu, dodajući da je Vučić nekoliko puta izjavljivao da je bio "prezauzet primanjem važnih stranih delegacija".
Uslovi izbora su, ocenjuje Fridom haus, bili znatno lošiji u odnosu na prethodne, jer je vladajuća SNS imala uticaj na medije, koristila je državne resurse i imala ogromnu finansijsku prednost u odnosu na protivnike. Takođe je bilo, dodaje se u izveštaju, informacija o političkom pritisku na glasače na dan glasanja.
Fridom haus ocenjuje da je Vlada Srbije uspela u naporima da stabilizuje javne finansije i primeni program fiskalne konsolidacije, kao i da ostvari ekonomski razvoj bolji od očekivanog.
Takođe je otvorila četiri poglavlja u pristupnim pregovorima s EU i ostvarila napredak, iako spor, u pregovorima s Prištinom.
Fridom haus je ocenio da su postignuta umerena poboljšanja u pravosuđu, ali da je "slučaj Savamala" pokazao da "vladavina prava može, na neki period, biti suspendovana kada to odgovara srpskim zvaničnicima".
S druge strane, aktivnost civilnog društva bila je vidljiva i u načinu na koji su mnogi građani odgovorili na negativne događaje, naveo je Fridom haus, podsetivši na proteste grupe "Ne da(vi)mo Beograd" i demonstracije u Novom Sadu zbog otpuštanja novinara i urednika RT Vojvodina.
"Nije bilo pozitivnih događaja u sferi medija, novinari su se i dalje žalili na politički pritisak, autocenzura je bila rasprostranjena. Istraživački novinari, posebno, i dalje su se suočavali sa čestim pretnjama i pokušajima zastrašivanja", piše u izveštaju.
Posledice populizma u postkomunističkim zemljama
Nedavni uspesi populista na izborima na Zapadu povećali su strah od nestabilnosti u postkomunističkoj Evropi i Evroaziji, gde je 2016. zabeležen pad stepena demokratskog razvoja, upozorila je organizacija Fridom haus.
Odluka Velike Britanije da izlađe iz EU, glasanje Holanđanja protiv sporazuma o pridruživanju EU i Ukrajine i izbor Donalda Trampa za predsednika SAD "izazvali su nove sumnje u krhki poredak koji je nastao posle Hladnog rata", navodi se u najnovijem izveštaju "Zemlje u tranziciji", koji ima podnaslov "Lažno obećanje populizma".
"Bregzit i nova administracija SAD ohrabrili su antidemokratske populiste u centralnoj i istočnoj Evropi i na Balkanu", izjavio je projektni menadžer Nejt Šenkan za Radio Slobodna Evropa.
Sada "kritična masa" lidera u tom regionu otvoreno odbacuje ideju liberalne demokratije, rekao je Šenken i dodao da se populizam sve više kombinuje sa "sirovim etničkim nacionalizmom na način koji preti miru u Evropi".
U izveštaju se navodi da je populističko "oživljavanje" počelo povratkom mađarskog premijera Viktora Orbana na vlast 2010. i nastavilo se napadima na civilno društvo i medije na Balkanu i izazivanjem straha zbog migracija širom Evrope.
Fridom haus je ocenio da je 2016. bila godina trijumfa za predsednika Rusije Vladimira Putina, koji je tokom protekle decenije "podržavao populiste u Evropi i SAD u okviru prikrivenog napora da destabilizuje transatlantski poredak".
Uprkos nastavku ekonomske stagnacije u Rusiji, organizacija navodi da je Putin izgleda blizu cilja nove podele Evrope na zapadne i ruske sfere uticaja.
U izveštaju su objavljene ocene o demokratskom razvoju u 29 postkomunističkih zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza, centralne i istočne Evrope i Balkana.
U 18 zemalja zabeležen je pad stepena demokratskog razvoja, najveći pad posle svetske finansijske krize 2008.
U regionu sada prvi put od 1995. ima više "konsolidovanih autoritarnih režima" nego "konsolidovanih demokratija".
"Godine populizma i korupcije erodirale su nekada obećavajuće demokratske institucije" u balkanskim državama i zemljama centralne i istočne Evrope, dok je u Evroaziji "personalizovani autoritarizam od trenda u nastajanju postao utvrđena norma", navodi se u izveštaju.
Kao najsvetlije tačke u izveštaju navode se Ukrajina, Rumunija i Kosovo.
"Ukrajina i Kosovo su ostvarile skromne uspehe zahvaljujući postepenim strukturnim reformama, a Kosovo je (iz kategorije 'polukonsolidovanog autoritarnog režima') napredovalo u kategoriju 'tranzicioni/hibridni režim'. U Rumuniji je privremena vlada rešavala niz otvorenih pitanja, kao što su problemi u procesu glasanja tokom prethodnih izbora", navodi se u izveštaju.
Šenkan je izjavio da je Kosovo krenulo sa najniže početne tačke na Balkanu i tokom decenije ostvarilo napredak i izgradilo svoje institucije.
"Kosovske vlasti i političke partije treba da obezbede da se odgovara za korupciju i moraju da donose teške odluke o pitanjima kao što je predstavljanje manjina i evropske integracije", rekao je Šenkan.
Najniže rangirana u centralnoj Evropi je Mađarska, a Poljska je ocenjena najlošijom ocenom od početka istraživanja.
Kirgistan se vratio u kategoriju "konsolidovanih autoritarnih režima", u kojoj su sada sve bivše sovjetske države osim baltičkih zemalja, Jermenije, Gruzije, Moldavije i Ukrajine.
U kategoriji "konsolidovana demokratija" nalaze se Letonija, Litvanija, Estonija, Poljska i Slovačka.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
