U Srbiji preovlađuje pravo na obaveštavanje nad pretpostavkom nevinosti i u medijima se mnogo češće i mnogo više objavljuju informacije iz krivičnog postupka nego što je to dozvoljeno i moguće u nekim razvijenim demokratskim zemljama, rekao je 18. aprila predsednik Udruženja tužilaca Goran Ilić. On je rekao da bi novinari morali da dobijaju informacije od sudske vlasti i policijskih službenika, a da je za kršenje pretpostavke nevinosti dovoljno da neko od njih iznese podatak ili sopstveno uverenje o krivici nekog ko je okrivljeni.

"Skoro svi ministri unutrašnjih poslova, uključujući i aktuelnog su to radili i rade na konferencijama za štampu povodom rezultata predistražnog postupka", naveo je Ilić na skupu "Zaštita privatnosti i pretpostavka nevinosti u medijima" u Beogradu.

Govoreći o granicama u pogledu davanja informacija i činjenica iz predmeta Ilić je rekao i da je praksa Evropskog suda za ljudska prava neujednačena, ali da bi dobar vodič za postupanje javnih tužilaca mogla da bude preporuka Komiteta ministara SE koja daje jasne principe o "medijskoj isporuci" podataka u vezi sa kivičnim postupkom.

On je rekao i da je Javno tužilaštvo "nepotrebno zatvoreno za javnost" i da je "osnovni uzrok u nasleđenom mentalitetu koji vlada kod određenog broja javnih tužilaca, a to je da je javnost neka vrsta neprijatelja".

"Drugi problem je u samom položaju Javnog tužilaštva koje je pod nekom vrstom političkog starateljstva izvršne vlasti. Sve to, ja mislim, kod jednog broja starešina u javnim tužilaštvima stvara utisak da bi objavljivanje nekih informacija moglo da razljuti političare i stvori im probleme u karijeri i profesolnom položaju", kazao je Ilić.

On je kazao da je ta zatvorenost problem ne samo javnosti nego i javnih tužilaca.

Ilić je rekao da je razgovarajući sa tužiocima koji su radili "visko profilisane političke predmete" za koje je javnost verovala da je Tužilaštvo postupalo pod uticajem politike i da je njegov stav da su u tim predmetima tužioci uglavnom postupali saglasno profesionalnim standardima i da su njihove odluke zasnovane na dokazima i činjenicama i da su uglavnom ispravne.

Prema njegovim rečim, zbog toga što nisu smeli da objasne pojedine odluke često se sticao utisak da je Javno tužilaštvo, u nekim slučajevima delovalo "kada nije delovalo pod političkim uticajem".

Ilić je rekao da je na sreću ukinuto obavezno uputstvo koje je doneto pre sedam godina a čiji je cilj bio da uvede "jednoobraznu komunikaciju sa medijima".

"To uputstvo je umesto toga ukinulo svaku komunikaciju sa medijima. Radi se o uputstvu po kome je samo odgovarajuća služba Republičkog javnog tužilaštva mogla da daje informacije medijima povodom činjenica vezanih za rad Javnog tužilaštva", kazao je Ilić.

On je dodao da iznenađuje da se i posle ukidanja uputstva nije mnogo toga promenilo u pogledu transparentnosti rada tužilaštva, ali da postoje neki pozitivni pomaci.

Udruženje javnih tužilaca pripremilo je uputnik o načinu komunikacije javnih tužilaštava sa medijima i zaštiti podataka o ličnosti u javnim tužilaštvima, kako bi se ustanovilo da li sva tužilaštva postupaju u skladu sa propisima i aktima Republičkog javnog tužilaštva, Državnog veća tužilaca i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Istraživanje koje je sprovedeno u 13 javnih tužilaštva pokazalo je da većina javnih tužilaca i njihovih zamenika (68%) smatra da građani nemaju dovoljno poverenja u rad javnog tužilaštva.

Kao uzrok negativne percepcije građana javni tužioci vide nedovoljno znanje novinara o radu javnog tužilaštva i relevantnim procesnim institutima (38%), kao i netačno predstavljanje rada tužilaštva u medijima (29%), dok tendenciozno i netačno predstavljanje rada tužilaštva u medijima percipira 17%.

Na konferenciji je istaknuto da je prilikom procene da li treba objaviti određenu informaciju potrebno uvažiti postojanje pretpostavke javnog interesa da javnost bude informisana o radu organa javne vlasti.

Kako je navedeno, jedan od opravdanih razloga za uskraćivanje informacije može biti zaštita privatnosti građana. U slučaju objavljivanja informacije o radu javnih tužilaštava, zaštita privatnosti je u bliskoj vezi sa pravom na pretpostavku nevinosti.

Pomoćnik generalnog sekretara u kancelariji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Zlatko Petrović je naveo da mediji u Srbiji često objavljuju podatke iz predistražnog postupka i da se pretpostavlja da su podaci iz njihove nadležnosti procureli, ali da se u medijima često nalaze i netačne informacije za koje se može posumnjati da potiću iz istrage, ali da u oba slučaja izostaje odgovornost.

On je kao primer "kompromitacije" podataka o ličnosti građana naveo da su podaci integrisanog zdravstvenog sistema bili dostupni onlajn na serveru Telekoma.

On je rekao da se reakcija nadležnih u tom slučaju prepričava kao anegdota. "U razgovoru sa pomoćnikom ministra dobio sam odgovor: 'Uhvatili ste se za tu jednu odredbu Ustava. Stvarno, nije u redu'", naveo je Petrović.

Izvor: Beta

Foto: Shutterstock.com

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U čijem interesu rade mediji u Srbiji