Siniša Kukić, direktor Agencije za licenciranje stečajnih upravnika Srbije

U Srbiji je u prvoj polovini ove godine otvoreno znatno manje stečaja nego prošle godine, a jedan od razloga je ukidanje automatskog stečaja u julu 2012. Od primene novog zakona o stečaju iz 2010. ostvaren je napredak u dužini trajanja stečaja koji sad traje u proseku godinu i četiri meseca.Takođe, reorganizacija preduzeća je zaživela, ali ne u meri u kojoj se očekivalo. U poslednje dve godine devet stečajnih upravnika je ostalo bez licence za rad, ali su revizori koji su kontrolisali rad svih upravnika uočili da većina nepravilnosti spada u lakše povrede propisa.

Razgovarala: Ivana Pavlović

Kakvi trendovi se mogu uočiti u statističkom pregledu stečajnih postupaka u Srbiji u ovoj godini?

U prvih šest meseci ove godine imamo trend koji je drugačiji nego prethodnih godina. Dosta je smanjen broj stečajnih postupaka nego u istom periodu prošle godine. Po prvi put u poslednjih nekoliko godina imamo veći broj zaključenih i obustavljenih postupaka u odnosu na one koji su otvoreni.

Primera radi, na kraju 2012. bilo je otvoreno 980 stečajnih postupaka, a u ovom trenutku imamo 59 otvorenih za prvih šest meseci. To znači da je prošle godine mesečno otvarano preko 80 postupaka, a ove godine se mesečno otvara 10 stečajeva.

Danas je u Srbiji aktivno ukupno 2.385 postupaka. Taj broj je smanjen u odnosu na kraj 2012. kada je bilo 2.450 aktivnih postupaka. Do kraja maja 2013. godine 59 postupaka je otvoreno, 23 su obustavljena, 98 je zaključeno. Ako pratimo ove rezultate, biće manji broj postupaka koji će se otvoriti u poređenju sa onim što je bilo prošle godine.

Kako tumačite taj pad u broju otvorenih postupaka?

Ovo je treća godina primene zakona o stečaju. Sigurno je povećana efikasnost u sprovođenju stečajnih postupaka svih koji su uključeni u taj proces. Ali, ovi podaci su statistika. Sigurno postoji veliki uticaj ukidanja automatskog stečaja jer je Ustavni sud u julu 2012. proglasio neustavnim odredbe koje su omogućavale automatsko pokretanje stečaja. To je u velikoj meri doprinelo padu broja otvorenih stečaja.

Mi se sad praktično vraćamo na period pre 2010. jer je veliki broj preduzeća koja su spremna za stečaj i u blokadi su, ali se stečaj ne pokreće jer ne postoji neko ko bi pokrenuo stečajni postupak.

U Izveštaju o uslovima poslovanja Svetske banke za 2013. (Doing business), jedan od kriterijuma za ocenjivanje zemlje je i stečaj. Da li očekujete bolju ocenu u toj oblasti u ovogodišnjem izveštaju?

U poslednjem izveštaju za 2013. Srbija je u oblasti rešavanja insolventnosti zabeležila skok od 17 mesta u odnosu na prethodnu godinu. U poređenju sa svim ostalim kriterijumima, to je drugi najbolji rezultat, nakon brzine otvaranja preduzeća.

Pored reformi stečajnog postupka, tom skoku je u velikoj meri doprinelo i uvođenje privatnih izvršitelja. Mi i ove godine očekujemo dobre rezultate, pogotovu što je u tom izveštaju navedeno da je Srbija dosta uradila na promociji postupka reorganizacije koji se sprovodi u stečaju.

Da li smem da zaključim da bi prošlogodišnje proglašavanje odredbi o pokretanju automatskog stečaja neustavnim, moglo negativno da utiče na ovogodišnju ocenu u izveštaju?

To ćemo da vidimo. Kad Ustavni sud ospori neke odluke, one bi trebalo da se preurede. Po svemu sudeći, radiće se izmene zakona o stečaju tako da ćemo pokušati da nađemo rešenje koje bi omogućilo da se ta pitanja reše.

Kao jedan od argumenata protiv češćeg pokretanja stečaja, navodi se bojazan poverilaca da će ikada uspeti da naplate potraživanja zbog dužine trajanja stečaja. Ima li pomaka u smanjenju dužine stečajnog postupka?

Pre donošenja zakona o stečajnom postupku iz 2004. koji je počeo da se primenjuje 2005, precenjuje se da je stečaj trajao u proseku sedam godina. Tim reformskim zakonom vreme je skaćeno na ispod dve godine.

Mi vodimo tri vrste statistike: za stecaje pokrenute po prvom zakonu o prinudnom poravnjaju, likvidaciji i stečaju, za zakon iz 2005. i za stečajeve pokrenute po zakonu iz 2010. godine Prosek trajanja stečaja po osnovu sva tri zakona je oko dve godine, s tim da je već samim zakonom iz 2005. to skraćeno na godinu i sedam meseci, a po poslednjem zakonu na godinu i četiri meseca. Napredak postoji i očigledan je iz podataka.

Kad je donošen novi zakon iz 2010. istaknuto je da nije cilj da što više preduzeća bankrotira već da uđu u proces reorganizacije. Koliko je taj institut zaživeo u Srbiji?

Institut reoganizacije je zaživeo, ali ne u meri u kojoj smo očekivali jer je to novi institut koji nije lako sprovodljiv. Ni bankrot nije lako sprovodljiv, ali za onoga ko ga primenjuje, lakše je na taj način - rasprodajom imovine i namirenjem poverilaca - okončati stečajni postupak.

Prema našim statističkim podacima, u Srbiji se sprovodi oko 100 reorganizacija. To nije dovoljno i mi kao Agencija radimo na promociji reorganizacija i kroz obuku stečajnih upravnika, ali i kroz poziv svima onima koji imaju interes da preduzeće preživi, tj. poveriocima i zaposlenima, da i oni aktivnije učestvuju u postupku reorganizacije.

To je i suština reorganizacije, da što manje u donošenju odluka učestvuju sudovi i stečajni upravnik, a što više oni koji imaju veći interes za preživljavanjem te kompanije.

Osim rešavanja pitanja automatskog stečaja, koji su se još problemi pojavili u primeni zakona? Takođe, da li ima mesta primedbi da samo u Srbiji nije dozvoljeno da se advokati bave stečajem?

Od 1. januara 2012. godine je stupila na snagu posebna odredba zakona po osnovu koje stečajni upravnik postaje profesionalni posao. Do tada je postojala mogućnost da advokat istovremeno obavlja poslove stečajnog upravnika.

U okruženju i dalje postoji mogućnost da advokati i neke druge profesije obavljaju poslove stečajnog upravnika. Od 1. januara 2012. ima advokata koji su odlučili da zamrznu advokatsku funkciju i nastavili su da se bave poslovima stečajnog upravnika.


Što se tiče izmena zakona, one će se raditi kada se formira šira radna grupa koja će videti šta u ove tri godine nije funkcionisalo kako treba. Postupci još uvek relativno dugo traju i imamo stečajne upravnike koji vode više postupaka - to su stvari koje ova Agencija vidi kao nešto o čemu treba razmišljati kada se bude menjao zakon.

Kako je interesovanja za dobijanje licence stečajnog upravnika? Ima ocena da se ne isplati aktiviranje licence zbog visokih troškova.

Kriterijum za interesovanje može biti broj ljudi koji su se prijavili za polaganje ispita za stečajne upravnike u prethodne dve godine. Prijavljeno je 254 kandidata, od kojih je izašlo 236 na ispit a položilo 130 ljudi.

Cela procedura licenciranja se ne završava na polaganju ispita, već posle sledi podnošenje zahteva za izdavanje licence. Međutim, ne mora da znači da je svih 130 kandidata podnelo zahtev za izdavanje licence.

Danas je česta situacija da banke šalju svoje zaposlene na polaganje ispita jer i one imaju dosta posla u postupku stečaja. Oni polažu ispit, ali ne podižu licence za obavljanje tog posla.

Ukupno je danas 448 licenciranih upravnika, od kojih je 312 aktivno. To žnači da oni sprovode stečajne postupke u Srbiji. Ostali imaju položen ispit, ali ne i licencu. Od 312 aktivnih upravnika, 167 njih je pred Privrednim sudom u Beogradu. Najmanji broj je u Užicu i Cačku – devet, i u Zaječaru – deset stečajnih upravnika.

Danas 44 stečajna upravnika nemaju nijedan predmet. Najveći deo njih su oni koji su položili ispit u poslednjem ispitnom roku u oktobru 2012. Mi kao Agencija vidimo da je problem u neravnomernoj zastupljenosti po sudovima, pa je logično da od 167 upravnika u Beogradu, najveći broj onih koji nemaju angažman, je upravo pred tim sudom. U drugim sudovima u manjim sredinama, praktično su svi stečajni upravnici sa licencom angažovani barem u jednom postupku koji vode.

Da li ima sredina gde su potrebe za stečajnim upravnicima veće?

Upravo u Čačku i Užicu gde ima devet stečajnih upravnika, a ima ozbiljan broj postupaka. Zato se i dešavaju situacije da neko vodi 10, 15 ili 20 postupaka. To je poziv za sve koji bi da se bave ovim poslom da u sledećem roku polože ispit i da se aktiviraju u stečajnim postupcima.

Jedna od primedbi javnosti odnosi se upravo na činjenicu da neki upravnik ima deset ili dvadeset predmeta što dovodi u sumnju taj proces. Da li je mali broj stečajnih upravnika u pojedinim mestima jedini razlog što neko ima deset slučajeva budući da se slučajevi prema zakonu dodeljuju automatski?

Dosta pitanja se postavlja Agenciji po tom osnovu. Ali, Agencija organizuje ispit i izdaje licencu, i te ljude stavlja na listu aktivnih upravnika. Svakog prvog u mesecu Agencija obaveštava sudove ko su ljudi koji su licencirani i dostavlja im spisak na osnovu kojeg sudovi znaju ko je licenciran, koga mogu da imenuju u određenom postupku i to je priča koja se vezano za Agenciju završava.

Posle sudije imenuju stečajne upravnike metodom slučajnog odabira, s tim da postoji izuzetak u zakonu da u slučajevima gde se zahteva posebno profesionalno iskustvo stečajnog upravnika, sudovi mogu da postupaju drugačije. Šta se dešava u sudovima, ja ne mogu da odgovorim.

Koliko je učestala praksa oduzimanja licence i sta je najčešći razlog? Sta implicira činjenica da se licenca oduzima zbog krivičnog postupka koji je poveden protiv upravnika?

Do 2010. i donošenja novog zakona o stečaju i izmene zakona o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika bila je predviđena mogućnost oduzimanja licence i da Agencija vrši nadzor nad radom upravnika. Međutim, problemi tih zakona su bili što nisu bili propisani kriterijumi za oduzimanje licence niti kako će se vršiti nadzor.

Od 2010. su propisani ti kriterijumi i samim zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika su predviđeni razlozi zbog kojih se oduzima licenca.

Disciplinsko veće Agencije je počelo da radi krajem 2010. i za ove tri godine je oduzeto devet licenci. Prema zakonu, razlozi su oštećenje poverilaca ili trećih lica, ostećenje stečajne mase ili odbijanje stečajnih upravnika da sarađuju sa Agencijom. U svih ovih devet slučaja, mi smo imali barem jedan od tih razloga.

Agencija ima obavezu i da onim stečajnim upravnicima protiv kojih je podnet krivični postupak po službenoj dužnosti za krivična dela za koja je zaprećena kazna veća od pet godina zatvora, ili oduzme licencu ili u postupku obnavljanja ne obnovi licencu. U prethodne dve godine, sedam stečajnih upravnika je na taj način ostalo bez licence.

Na osnovu podataka osnovnih sudova, Agencija dobija informacije o tome protiv koga se vodi postupak, za koje krivično delo i u kojoj fazi je postupak. Međutim, suština je da je Agencija po zakonu obavezna da i u slučaju pokretanja krivičnog postupka oduzme licencu, bez obzira kakav će biti ishod tog postupka.

U ovih sedam slučajeva, reč je o krivičnim delima koja nekada nemaju veze sa stečajnim postupkom.

Šta se može zaključiti iz dosadašnjeg nadzora nad radom stečajnih upravnika?

Reviziju rada stečajnih upravnika radimo na tri načina. Jedan vid je izlaskom supervizora ne teren i obilaskom kancelarija upravnika u Srbiji. Drugi vid je kancelarijski nadzor odnosno kroz kontrolu dokumentacije koju su stečajni upravnici dužni da dostave Agenciji.

Treći vid su pritužbe što znači da svako lice može da podnese Agenciji prijavu o neprevilnostima koje to lice smatra da je upravnik učinio u postupku stečaja. U sva ta tri slučaja supervizori Agencije vrše ispitivanje činjenica i ceo postupak se završava donošenjem izveštaja u kojem se konstatuje ili da nije bilo nepravilnosti ili ako je bilo nepravilnosti, predlaže se pokretanje disciplinskog postupka pred Agencijom.

Agencija je od 2010. dužna da u prve tri godine primene zakona izvrši neposredni nadzor nad svim stečajnim upravnicima koji su aktivni. Prvi ciklus revizije se završava krajem juna.

Ono što se može zaključiti jeste da je u prvim godina primene zakona bio mnogo veći broj postupaka koji su pred disciplinskim većem pokretani protiv stečajnih upravnika, i da su nalažene raznorazne nepravilnosti.

Osim ovih devet slučajeva oduzimanja licence, u najvećem broju slučajeva se radilo o nepravilnostima koje se tretiraju kao lakše povrede propisa: kašnjenje u rokovima koji su propisani zakonom, nedostavljanju izveštaja u rokovima isl. Osim oduzimanja licence, Agencija u najtežim slučajevima ima pravo da izrekne kazne i mere javnih opomena, a zakonom je predviđeno kada neko gubi licencu ili je novčano kažnjen.

U prvih šest meseci ove godine je broj nepravilnosti koje su utvrdili supervizori manji nego u prethodne dve godine. Ali, pravi rezultati će se znati tek od juna meseca kad krenemo u drugi krug nadzora kada ćemo kontrolisati i one koji su imali neke ozbiljne povrede u prethodnom periodu.

Izvršitelji koji rade tek godinu dana nemaju dobar imidž u javnosti. Šta mislite kakvo mesto stečajni upravnici imaju u javnom mnenju Srbije budući da se o njima govori uglavnom kad je reč o krivičnim delima i enormno visokim naknadama?

To jeste problem jer se vide samo negativne stvari. Činjenica je da od ovih 300 ljudi, veliki broj njih dobro i savesno obavlja posao. Oni se ne vide zbog izuzetaka koji se često pojavljuju u javnosti. Sam posao je izuzetno odgovoran i težak s obzirom da se radi o sudbinama velikog broja ljudi u firmama.

To i ne može da bude propraćeno pozitivno jer je reč o njihovoj egzisteniciji. Sami stečajni upravnici moraju da prihvate da zbog pojedinaca koji su očigledno izvršili teške povrede zakona o stečaju, i oni trpe negativne posledice.


Kakve obuke prolaze stečajni upravnici?

Ceo postupak licenciranja se ne završava samo na polaganju ispita i izdavanju licence. Agencija vrši obuke stečajnih upravnika svake godine. Početkom godine se objavljuje spisak seminara. Ako nisu aktivni u sprovođenju stečaja, moraju da pohađaju najmanje tri seminara godišnje da bi im se obnovila licenca.

Do spiska seminara koje ćemo organizovati dolazimo na osnovu analize upitnika koje dostavljamo upravnicima u kojima oni izražavaju potrebe koje imaju u toku određene faze postupka, kao i na osnovu izveštaja revizora i utvrđenih nedostataka u radu stečajnih upravnika.

Pored ovoga, u sklopu polaganja ispita radi se obuka za automatizovano vođenje stečajnog postupka. Srbija je jedna od rethih zemalja u regionu i Evropi koja ima poseban računarski sistem za automatizovano vođenje postupka koji koriste svi stečajni upravnici. To je sastavni deo obuke i bez toga se ne može položiti ispit.

U svim seminarima imamo saradnju sa Nemačkom organizacijom za tehničku saradnju (GIZ). Od prošle godine, dovodimo nemačke stručnjake koji svoje iskustvo prenose upravnicima u Srbiji. Pored toga, završili smo jedan projekat sa EBRD, a sada počinjemo drugi u pogledu primene standarda upravljanja stečajnom masom i kodeksa etike za stečajne upravnike.

Video: Beta

Povezani sadržaj