Kada su prošle 2012. godine privatni izvršitelji počeli da rade, država je tvrdila da će ova nova profesija rasteretiti sudove, omogućiti brže izvršenje sudskih presuda i efikasniju naplatu potraživanja za komunalne usluge. Godinu dana kasnije, građani koji duguju za komunalije plaćaju neobrazloženo velike troškove i nagrade za rad izvršitelja, koji su u potpunosti svaljeni na dužnike.

Pišu: Filip Rudić i Jovan Ristić, novinari agencije Beta

Privatni izvršitelji su uvedeni Zakonom o izvršenju i obezbeđenju (ZIO), a stručnjaci sa kojima je agencija Beta razgovarala ukazuju da brojne odredbe tog zakona nisu usklađene međusobno, sa Ustavom i drugim zakonima, i ostavljaju mogućnost za kršenje prava građana na pristup pravdi i na suđenje u razumnom roku.

Podaci do kojih je došla agencija Beta, na osnovu izjava sagovornika i sopstvenog uvida, ukazuju na rizik da građani pretrpe štetu nesrazmernu svom dugu, pri čemu im je mogućnost da ovu štetu nadoknade izuzetno otežana.

U periodu od 2010. do donošenja zakona 2011. godine iz nacrta ZIO uklonjena su dva pravna leka: žalba i pravo na odlaganje postupka. Mada je proklamovana težnja bila da se dužnik spreči u zloupotrebi procesnih prava, uspostavljena je potpuna nadmoć poverioca.

Profesorka Pravnog fakulteta univerziteta Union Vesna Rakić Vodinelić upozorava da zbog ovog zakona država može biti tužena Sudu za ljudska prava u Strazburu.

"Vansudsko izvršenje jeste brže, ali njegovi troškovi su veći, i prevaljivaće se na teret građana, što je problematično. Ako dođe do povrede nekog od ljudskih prava, na primer na privatnost ili na pravično suđenje, broj pritužbi građana pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu će se bitno povećati", rekla je Rakić Vodinelić agenciji Beta.

Prema njenim rečima, zakon sužava mogućnosti građana da se bore protiv zaključka o izvršenju, akta koji donosi privatni izvršitelj na zahtev poverioca, i kojim počinje postupak naplate duga.

"Kada je Zakon o izvršnom postupku izmenjen 2004. godine, poverilac je postao dobar momak, a dužnik loš momak. Međutim, ova rešenja su 2011. godine, u Zakonu o izvršenju i obezbeđenju, pojačana do apsurda", kazala je Rakić Vodinelić.

Ona ističe da je u postupku namirenja dugova za komunalije "jak poverilac suprotstavljen slabom dužniku" i dodaje: "Procesne šanse bi morale biti ujednačene, a sada su u potpunom dizbalansu u korist onog ko je ekonomski moćan".

Visoki troškovi

U procesu izvršenja gomilaju se troškovi postupka, koje na kraju plaća dužnik. On takođe plaća i rad poveriočevog advokata, koji šalje privatnom izvršitelju predlog za pokretanje postupka naplate duga. Ovi troškovi se paušalno određuju najmanje na 6.000 dinara, što je minimalna tarifa za rad advokata.

Potom privatni izvršitelj donosi zaključak o izvršenju, u kojem se dužniku nalaže da u roku od osam dana plati, pored duga, troškove donošenja zaključka (najmanje 3.000 dinara), troškove dostave zaključka (300 do 900 dinara), nagradu izvršitelju za uspešno sprovođenje izvršenja (najmanje 3.000), troškove advokata poverioca, kao i nagrade za pojedine radnje koje izvršitelj preduzima tokom vođenja postupka.

Nagrade izvršitelju za sastavljanje zahteva za pribavljanje podataka o imovini dužnika, kao i zahteva za pribavljanje podataka o identitetu i adresi dužnika od državnog organa, iznose najviše 6.000 dinara, a za obavljanje terenske provere adrese dužnika izvršitelju se nagrada uvećava za 50 odsto, kako je određeno Pravilnikom o tarifi o nagradama i naknadama za rad izvršitelja.

Prema istom Pravilniku, dužnik ima pravo na popust od 50 odsto na izvršiteljski honorar ako plati dug u roku od osam dana, ali dokumentacija koju je Beta pribavila od građana pokazuje da pojedini izvršitelji ne obaveštavaju dužnike o tome i odmah traže pun iznos.

Ako izvršitelj preduzima službenu radnju izvan kancelarije, dužnik mora da mu plati 1.200 dinara za svaki započeti sat odsustvovanja, dok se za fotokopiranje spisa izvršitelju plaća 60 dinara po stranici.

Nagrade i troškovi izvršitelja rastu u zavisnosti od visine duga, a mogu i nadmašiti vrednost osnovnog potraživanja. Prema dokumentaciji do koje je došla agencija Beta, u jednom mestu u unutrašnjosti, izvršitelj je za dug od oko 1.700 dinara naplatio nagradu i troškove u iznosu od 11.000 dinara.

Pravo na (ne)odlaganje

Građani imaju samo pet radnih dana da ulože prigovor na zaključak, ali time se ne odlaže zaplena dela plate ili penzije, odnosno popis, procena i zaplena imovine. Jednom kada se odredi zaplena plate nikakav prigovor nije dozvoljen.

Iz Zakona je takođe uočljivo da se izvršenje ne može zaustaviti prigovorom čak ni i u slučaju nepravilnosti.

Prema rečima Roberta Sepija iz stručne službe kancelarije Zaštitnika građana, od početka primene Zakona o izvršenju i obezbeđenju Zaštitnik građana je primio veći broj pritužbi na rad izvršitelja, kao i na sam Zakon, zbog kojih je izvršena analiza njegovih odredbi.

"Na osnovu analize postojećih odredbi Zakona osnovano se može postaviti pitanje postoje li delotvorni pravni lekovi u izvršnom postupku", rekao je Sepi.

Na pitanje koja se Ustavom i međunarodnim konvencijama zagarantovana ljudska i građanska prava krše ili mogu biti prekršena sprovođenjem Zakona o izvršenju i obezbeđenju, Sepi je odgovorio: "pravo na suđenje u razumnom ruku i pravo na pristup pravdi".

Sagovornici agencije Beta takođe ukazuju da ne samo što prigovor ne odlaže izvršenje, već nije ni moguće tražiti izuzeće izvršitelja, kao ni vraćanje predmeta u pređašnje stanje.

U slučaju da uoči nepravilnost u postupanju izvršitelja, dužnik se sa zahtevom za ispravljanje mora prvo obratiti tom istom izvršitelju, a ako on u roku od pet radnih dana ništa ne učini, obraća se sudu.

Nije, međutim, propisano u kom roku sud mora da se izjasni o dužnikovom zahtevu za uklanjanje nepravilnosti. Čak i ako odluka suda bude u korist dužnika, Zakon o izvršenju i obezbeđenju u članu 74 propisuje da će se nepravilnosti u radu izvršitelja otkloniti "ako je to moguće".

Zakonom je, kako ukazuje Robert Sepi, takođe određeno da predlog za pokretanje disciplinskog postupka protiv izvršitelja pred disciplinskom komisijom mogu podneti Ministarstvo pravde, predsednik suda za čije je područje izvršitelj imenovan i predsednik Komore izvršitelja a na osnovu izvršenog nadzora, kao i pritužbi i inicijativa stranaka u postupku, njihovih zastupnika i punomoćnika.

"Iz toga je vidljivo da građani - sami ili preko punomoćnika - ne mogu neposredno da pokrenu disciplinski postupak, dok, primera radi, to mogu učiniti kada je reč o advokaturi ili pravosuđu", rekao je Sepi.

Procena imovine

Zakon takođe propisuje da izvršitelj, ukoliko dođe do zaplene imovine, sam odlučuje šta zaplenjuje. Veštačenje radi utvrđivanja prave vrednosti imovine nije dozvoljeno, a prema članu 38. ZIO, zaplena počinje odmah po dostavljanju rešenja dužniku.

"Činjenica je da izvršitelj procenjuje imovinu i da to radi bez angažovanja stručnih lica. Postoji opasnost od prodaje vredne dužnikove imovine u bescenje, a isto važi i u slučaju prodaje nepokretnosti", rekla je agenciji Beta Dragica Somborac iz advokatske kancelarije Horovic iz Novog Sada.

Somborac ocenjuje Zakon kao surov, dodajući da se ono što je njime predviđeno "kosi sa osnovnim ljudskim prvima i slobodama i ostavlja dužnika na milost i nemilost poveriocu i izvršiteljima".

"Akcenat je stavljen na brzinu, nauštrb kvaliteta, zakonitosti i pravičnosti. Rokovi su suviše kratki, dužnikova prava su maksimalno sužena, gotovo da ih ni nema", rekla je Somborac agenciji Beta.

Privatnim izvršiteljima data je "neograničena sloboda, koja može dovesti do nesagledivih posledica", kaže Somborac i dodaje da je osnovni problem Zakona o izvršenju i obezbeđenju to što "nije poboljšao sistem prinudne naplate; možda ga je samo učinio nepravičnijim".

Povezani sadržaj