Pravosudna akademija u Beogradu je na ovogodišnjem konkursu za prijem nove generacije polaznika početne obuke zabeležila dosad najveće interesovanje, ocenio je za portal EurAktiv Srbija direktor Akademije Nenad Vujić. On je naveo da se do 18. jula, kada je bio poslednji dan za predaju potrebne dokumentacije na konkurs, prijavilo više od 200 kandidata, a da će se primiti njih 17. Povodom nedavne odluke Ustavnog suda Srbije da pokrene postupak za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o Pravosudnoj akademiji, Vujić smatra da nema reči o povredi ustavom garantovanih prava.
"Prijavilo se 217 kandidata a 81% dolazi iz redova stručnih saradnika. Znači da ćemo ove godine imati otprilike 10 kandidata na jedno predviđeno mesto", rekao je Vujić.
On je podsetio da Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, u zavisnosti od potreba pravosuđa, odlučuju o broju onih koji upisuju akadamiju.
Povodom nedavne odluke Ustavnog suda Srbije da pokrene postupak za ocenu ustavnosti pojedinih članova Zakona o Pravosudnoj akademiji, Vujić je istakao da će svoju ocenu dati Ustavni suda i doneti odluku koja se mora poštovati. On smatra da nema reči o povredi ustavom garantovanih prava i za to inosi nekoliko argumenata.
"Ja ne vidim ni u jednoj odrebi zakona o Pravosudnoj akademiji da je bilo čime povređena jednakost građana pred zakonom i dostupnost funkcija, pravosudni ispit kao uslov nije nikad ocenjen kao izvor nejednakosti niti je znanje I obrazovanje bilo ocenjeno kao nejednakost", rekao je on.
Za Ustavni sud je, između ostalog, sporno to što je početna obuka na Pravosudnoj akademiji presudan uslov za vrednovanje stručnosti i osposobljenosti prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor za sudije i tužioce.
"Jedini uslov da učestvujete na prijemnom je pravosudni ispit a da biste bili primljeni - pokazano znanje i mesto na rang listi", naveo je Vujić.
Vujić je takođe naveo da zakon o akademiji na "nedvosmislen, jasan i lako proverljiv način unosi pokazatelje šta je dostojnost, kvalitet, stručnost i osposobljenost" za rad u pravosuđu.
"Da li je neko propustio i nije želeo da upiše Pravosudnu akademiju jer nije želeo da da otkaz ili ne želi da se stavi na raspolaganje za celu teritoriju Srbije - to je druga stvar", rekao je on.
Povodom ocena u javnosti da zakon o akademiji garantuje radno mesto njenim polaznicima, on je naveo da se mesto garantuje tek onda ako neko uspešno završi jako težak i složen program početne obuke.
Polaznik početne obuke je prošao oštru selekciju kroz prijemni ispit koji se sastoji iz pismenog dela, testa ličnosti i usmenog dela. Tokom obuke, on se ocenjuje i daje se mišljenje o njegovom radu, i zatim ide završni ispit koji je praktičan.
Druga obaveza polaznika je da se stave na raspolaganje za celu teritoriju Srbije.
"Ispunjenjem tih obaveza, oni stiču pretežni uslov da budu predloženi skupštini za prvi izbor. Zato se ne može reći da se nekome garantuje mesto", rekao je Vujić.
Na pitanje da li su polaznici prve generacije koji su početnu obuku završili u februaru dobili i posao, Vujić je rekao da su svi polaznici te generacije, njih 19, nedavno u Skupštini Srbije izabrani za sudije i zamenike javnog tužioca. Prema Vujićevim rečima, u prvoj generaciji nije bilo polaznika kojima je prekinuta obuka jer su dobili ocenu jedan.
On je takođe naveo da obuka nije laka, jer zahteva posvećenost kontinuiranom radu, učenju i usavršnjavanju.
"Kandidati sa akademije imaju odlučujuću prednost jer iza njih stoji program početne obuke koji nije običan obrazovni program, već i selekcija i merenje. Iza njih stoje kriterijumi koji jasno i nedvosmisleno, bez ikakve arbitrarnosti, daju informaciju o nečijoj spremnosti, osposobljenosti i dostojnosti za obavljanje posla u pravosuđu", naveo je Vujić.
Kandidati su tokom obuke finansirani iz bužeta Srbije i primaju 70% plate sudije osnovnog suda. Kad se tome dodaju izdvajanja za poreze i doprinose, naknade mentora, kandidat budžet košta 15.000 evra godišnje ili 600.000 evra za prvu generaciju, naveo je direktor Pravosudne akademije.
On je ukazao da su rashodi za polaznike Akademije daleko manji od troškova reforme pravosuđa iz 2010. kada su naknade za neizabrane sudije, prema podacima Društva sudija Srbije, mesečno iznosile 500.000 evra ili 10 miliona evra za dve godine.
Na pitanje da li je bilo pritisaka da se ne poštuje princip iz zakona po kome polaznici Akademije imaju prednost prilikom popunjavanja slobodnih mesta u pravosuđu, on je rekao da političkih pritisaka nije bilo.
"Imamo punu podršku ministra pravde, ali ne u smislu da se on meša u nadležnosti i pravosuđe, već je dužnost svakog od nas da se usvojeni zakoni poštuju", rekao je Vujić.
Na programu pocetne obuke u sve tri generacije bila su 84 polaznika. Od toga tri polaznice koriste pravo da zastanu sa obukom koju će nastaviti kad se vrate sa porodiljskog odsustva, jer zakon o akademiji brine i o osnovnom ljudskom pravu žene -pravu na materinstvo, rekao je Vujić.
Prema Vujićevim rečima, u prvoj generaciji je bilo pola-pola žena i muškaraca, a u drugoj i trećoj generaciji se taj procenat promenio u korist žena.
"Po geografskoj strukturi, polaznici početne obuke su sa teritorije cele Srbije. Mentorski program koji cini 80 odsto programa početne obuke odvija se u najbližem sudu ili tužilaštvu njihovog mesta boravišta, ne u Beogradu", precizirao je on.
Što se tiče radnog iskustva polaznika, najveći broj njih ima između četiri i osam godina radnog iskustva. Dobar procenat, naročito u prvoj generaciji, ima preko devet godina radnog staža.
Između 85 i 95% polaznika dolazi iz redova sudijskih i tužilačkih pomoćnika.
"Ali, mi nemamo pravo nikome da dajemo prednost ili da ga rangiramo zato što je sudijski ili tužilački pomoćnik, ili mlad advokat", rekao je Vujić ističući da su znanje i položen pravosudni ispit jedini kriterijum prilikom upisa.
Govoreći o lekcijama naučenim iz školovanje prve generacije polaznika Akademije, on je ocenio da su program prijemnog ispita, selekcije kandidata, program početne obuke i završni ispit "jako dobro postavljeni" i da ostvaruju početni cilj da se dobiju jasni kriterijumi za prijem, pohađanje i predlaganje nekoga za pravosudnu funkciju.
Kao pozitivno se pokazalo i to što su mentori kandidatima poveravali sprovođenje određenih procesnih radnji tokom pretresa, uz saglasnost stranaka.
Tokom obuke u pojedinim oblastima kao korisna se pokazala i saradnja sa civilnim društvom čiji su predstavnici, između ostalog, držali predavanja o diskriminaciji i problemima osoba sa posebnim potrebama.
Godišnji plan i program obuke se donose na osnovu više parametara: broj predmeta u određenim oblastima, problemi u primeni, novousvojeni zakoni, obaveze Srbije prema Savetu Evrope i EU, iskazane potrebe pravosuđa.
Prema Vujićevim rečima, sve sudije i tužioci koji pohađaju programe kontinuirane obuke, stalne ili posebne i specijalističke programe rade evaluaciju o kvalitetu tih kurseva, a Akademija dostavlja evaluacije vrhovnom Kasacionom sudu.
Međutim, Strategija za reformu pravosuđa predviđa i da predavači na seminarima rade evaluaciju za svakog polaznika stalne obuke Akademije što bi trebalo da zaživi od 2014. godine.
On je istakao da cilj te aktivnosti nije da Akademija ocenjuje, već da se dobije još jedna informacija o kvalitetu i sklonostima sudije.
EurActiv Srbija
Veliko interesovanje za Pravosudnu akademiju 
