Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Predstavljen priručnik o poglavljima 23 i 24
|
|
|
|
Objavljeno : 18.09.2013. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ambasador Nemačke u Beogradu Hajnc Vilhelm rekao je na predstavljanju priručnika za novinare o poglavljima 23 i 24 u pregovorima o članstvu Srbije u Evropskoj uniji da se iskreno nada da će biti moguće da Srbija u januaru započne pristupne pregovore sa EU, navodeći da "za sada sve teče dobro". Šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni istakao je da su poglavlja 23 i 24 više zasnovana na ciljevima koje treba dostići, nego na određenim zakonima koje treba usvojiti, dok je vođa projekta GIZ za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke kazao da je smisao pregovora o tim poglavljima uspostavljanje balansa između očuvanja nacionalnog identiteta i prilagođavanja EU.
"Iskreno se nadam da će biti moguće da pregovori započnu u januaru. Za sada sve teče dobro - i pripreme za izbore na Kosovu i sve što se dešava u Briselu", rekao je Vilhelm 17. septembra na predstavljanju priručnika za novinare o pregovaračkim poglavljima 23 i 24 i izložbe novinarsko-dokumentarne fotografije "Srbija ispred objektiva".
Vilhelm je u Muzeju primenjene umetnosti ukazao da su poglavlja 23 i 24, koja se tiču reforme pravosuđa, osnovnih prava, pravde, slobode i bezbednosti "veoma složena" i u nadležnosti su ministarstava pravosuđa i unutrašnjih poslova koji se bave tim pitanjima.
On je naglasio važnost medija i njihovog izveštavanja u celokupnom procesu pregovora, koji će biti otvoreni upravo pomenutim poglavljima.
Šef Političkog odeljenja Delegacije EU u Srbiji Luka Bjankoni, navodeći da poglavlja 23 i 24 sadrže ono što se može smatrati fundamentalnim principima demokratije, dodao je i da su ona više zasnovana na ciljevima koje treba dostići, nego na određenim zakonima koje treba usvojiti.
"Za zemlju koja ima status kandidata može biti problem koje su reforme potrebne. Zato proces pregovaranja pruža smernice za pravac u kome proces reforme treba da teče. Usvajanjem zakona i uspostavljanjem institucija Srbija će menjati živote svojih građana", rekao je Bjankoni.
On je dodao da će u tom procesu "mediji igrati značajnu ulogu", kao i da će "način njihovog izveštavanja uticati na stav građana o njihovim fundamentalnim pravima".
Istakao je da će usklađivanje zakonodavstva Srbije sa EU zahtevati i neke ustavne promene, naročito kada se radi o imenovanju sudija i nezavisnosti sudstva. "Neka će se ticati bolje primene garantovanih prava, poput parade ponosa", rekao je Bjankoni.
Ministar pravde i državne uprave Nikola Selaković istakao je da je Srbija spremna da započne pregovore, odnosno otvori poglavlja 23 i 24.
"Odgovor je da. Odgovor je nešto na čemu smo radili vredno kao ministarstvo i vlada svih prethodnih meseci. Međutim, ovde se otvara i jedno drugo pitanje: Da li su mediji u Srbiji spremni da prate njene državne organe i predstavnike nevladinog sektora u otvaranju, vođenju i zatvaranju pregovora", rekao je Selaković, odgovarajući na pitanje stilskog urednika priručnika, novinarke Ljubice Gojgić.
Priručnik, koji je nastao u saradnji podrške nemačke vlade sprovođenju pravnih reformi u Srbiji (GIZ) i Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), prema rečima Selakovića, trebalo bi da novinarima da smernice za praćenje procesa pregovora sa EU.
"Mediji su jedan od najvažnijih saveznika u otpočinjanju pregovora... Proces evropskih integracija nije samo proces izgradnje i jačanja institucija, proces menjanja svesti u pravosuđu, već je svojevrstan proces disciplinovanja našeg društva", istakao je Selaković.
On je dodao da "treba usvojiti pravne tekovine EU tamo gde su dobre, ali i očuvati srpske pravne tekovine tamo gde su dobre".
Vođa projekta GIZ za pravnu reformu u Srbiji Majk Falke ukazao je da je smisao pregovaranja o poglavljima 23 i 24 "da se uspostavi balans između očuvanja nacionalnog identiteta i prilagođavanja standardima EU".
On je istakao da je cilj izrade priručnika da se kroz jednostavan jezik daju jasni odgovori na pitanja iz poglavlja 23 i 24, što nije lako, te je tim koji je radio na ovoj informativnoj brošuri u tu svrhu ukrstio pored teoretskih razjašnjenja i fotografije u čijem fokusu je čovek i koje predstavljaju minijature iz srpske stvarnosti.
"Proces evrointegracija već ima i imaće snažan uticaj na celokupno društvo", istakao je Falke, ukazujući da su fotografije objedinjene pod nazivom "Srbija ispred objektiva" snimljene u procesu izrade priručnika, kao njegova ilustracija, a delo su fotografa Marka Rupene, Ivana Zupanca, Nemanje Pančića, Marka Risovića, Nemanje Jovanovića, Milovana Milenkovića, Saše Čolića.
Izvor: Beta
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
