 Srbija je u proteklih šest meseci ostvarila u celini umeren napredak u oblastima obuhvaćenim poglavljima 23 i 24 o vladavini prava, ali se u mnogim oblastima beleži stagnacija ili negativan trend, rečeno je na predstavljanju izveštaja koalicije Preugovor o napretku Srbije u tim poglavljima. Predstavnici te koalicije koja okuplja sedam nevladinih organizacija, ocenili su i da je EU zaokupljena sopstvenim krizama tako da je manje zainteresovana za proces pristupanja i reformi pa je došlo do "razvodnjavanja" tog procesa.
Milan Aleksić iz Centra za primenjene evropske studije rekao je na konferenciji za novinare da su parlamentarni izbori u aprilu u Srbiji uticali na usporavanje reformskog procesa i da u određenoj meri stagnira sprovođenje mera i aktivnosti predviđenih akcionim planovima za pogalvlja 23 i 24.
"Generalna ocena je da je u prethodni šest meseci ostvaren umeren pomak u poglavljima 23 i 24”, rekao je Aleksić.
On je dodao da zabrinjava to što vlasti, odnosno Ministarstvo pravde kao nadležno, u izveštajima o ispunjenosti akcionog plana za poglavlje 23 daju nominale ocene a ne bave se suštinom.
Kao pozitivno je izdvojio to što su poglavlje 23 - pravosudje i osvovna prava i poglavlje 24 - pravda, sloboda i bezbednost otvoreni u julu ove godine.
Odsustvo političke volje koči borbu protiv korupcije
Zlatko Minić iz organizacije Transparentnost Srbija je rekao da je kada je reč o borbi protiv korupcije akcioni plan za poglavlje 23 manjkav i neambiciozan, a akcioni plan za Strategiju borbe protiv korupcije neadekvatan.
Ocenio je da odsustvo političke volje koči reformski proces i važne korake u borbi protiv korupcije.
Minić je ukazao da se dešava da vlasti nešto predstavlju kao dokaz svoje borbe protiv korupcije a da to u suštini nije to i naveo da u slučaju protiv biznismena Miroslava Miškovića nije bilo pomena korupcije i koruptivnih radnji.
On je rekao da Zakon o borbi protiv korupcije nije poboljšan u roku ali da predviđa neka bolja rešenja.
Dodao je da nezakonito bogaćenje još nije ušlo u Krivični zakon i da se čini da nema volje da se to na adekvatan način uredi.
Neadekvatne izmene zakona
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra je ukazala na neadekvatne izmene unete u nacrt zakona o borbi protiv nasilja u porodici, zbog kojih će, kako je ocenila, biti neprimenjiv.
Kao najveći problem je izdvojla to što će Srbija prihvatiti model Hrvatske za "silovanje bez pristanka" čime će se ublažiti kaznena politika.
Dodala je da je novim nacrtom zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno da pružaoci pravne pomoći mogu biti samo advokati i jedinice lokalne samouprave i ocenila da to jeste predviđeno ustavom ali da treba posmatrati kao minimum.
Za devet meseci 34 žrtve trgovine ljudima u Srbiji
U devet mesci ove godine registrovane su 34 žrtave trgovine ljudima u Srbiji, među kojima je 11 maloletnika, rekla je Katarina Ivanović iz oganizacije ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima.
Ivanović je rekla da su žrtve uglavnom bile izložene seksualnoj eksploataciji, i da je najčešće reč o ženama i devojčicama.
Takođe, usled izbegličko-migrantske krize za 34 osobe je konstatovano da su pod rizikom od trgovine ljudima, ali nije došlo do identifikacije, rekla je ona.
Ona je rekla da u borbi protiv trgovine ljudima u prethodnih šest meseci nije bilo većeg napretka već je taj period obeležila stagnacija.
Ivanović je navela da je prosečna kazna za to krivično delo četiri i po godine što je, kako je rekla, oko zakonskog minimuma.
Predstavnica organizacije ASTRA je ukazala da žrtve trgovine ljudima ne mogu da ostvare svoja prava već da se obično tretiraju kao izvor informacija. Kao pomak je izdvojila reorganizaciju policije kada je reč o istragama trgovine ljudima.
Ivanović je rekla i da je Srbija propustila da kandiduje svog kandidata u telo Saveta Evrope za borbu protiv trgovine ljudima, GRETA, uprkos apelima nevladinih organizacija.
Gordana Grujičić iz Grupe 484 rekla je da je neophodno što pre doneti novi zakon o azilu i dodala da je od početka primene sadašnjeg zakona doneta 77 pozitivna odluka na zahtev za zaštitu.
Ona je rekla da pravo na integraciju u Srbiji mogu imati samo osobe sa izbelgičkim statusom što, kako je istakla, treba izmeniti novim zakonom, kako bi se obuhvatili i oni koji uživaju supsidijarnu zaštitu.
Sofija Mandić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku rekla je da u celini u oblastima koje je pratila ta organizacija, poput demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti, reforme policije i borbe protiv terorizma zabeležen više negativan nego pozitivan trend.
Ona je rekla da se negativan trend beleži u domenu demokratske kontrole nad sektorom bezbednosti i ocenila da je vladajuća većina u parlamentu pokazala tendenciju "otežavanja demokratske kontrole".
Mandićeva je kao pozitivne izdvojila korake u borbi protiv korupcije i upravljanju ljudskim resursima u Ministarstvu unutrašnjih poslova.Autor: M.P.
Autro: M.P.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
