Srbija očekuje potvrdu Brisela da može da otvori poglavlje 27 o životnoj sredini bez dodatnih uslova odnosno merila i poziv da dostavi pregovaračku poziciju, izjavila je 15. decembra državna sekretarka u Minsitarstvu životne sredine i poljoprivrede Stana Božović. Ovo ne znači da će pregovori u ovom poglavlju biti laki - potrebno je doneti 700 propisa i uložiti 10 milijardi evra da bi se Srbija uskladila sa standardima EU, a planirane aktivnosti protegnuće se na dve i po decenije.

"Trenutno čekamo skrining izveštaj. U prethodnih 15 dana u razgovorima sa visokim predstavnicima Evropske komisije, Direktorata za životnu sredinu i Direktorata za klimatske promene čuli smo da će Srbija poglavlje 27 otvoriti bez ikakvih kočnica, odnosno bez merila", navela je Božović na predstavljanju projekta za pomoć Srbiji u prilagođavanju evropskim ekološkim standardima.

Poglavlje 27 je poglavlje u kojem će biti potrebno najviše vremena i novca Srbiji da se prilagodi sa standardima EU. Ova oblast dugo je ocenjivana kao potpuno zapuštena, dok je u ovogodišnjem Izveštaju o napretku Evropske komisije ocenjeno da je postignut određeni napredak, a ukazuje se da je potrebno raditi na primeni i poboljšanju administrativnih kapaciteta. Konkretne oblasti koje je potrebno unaprediti iziskuju dobro planiranje, velika ulaganja i vreme - zatvaranje nepropisnih deponija, ulaganje u razdvajanje otpada i reciklažu i jačanje kvaliteta vazduha, kao i napredak u upravljanju rečnim basenima.

Zato je bilo očekivano da ovo poglavlje Evropska komisija i članice uslove merilima, odnosno da zatraže precizne planove za usklađivanje u nekim osnovnim oblastima. Ministarstvo je međutim unapred napravilo sveobuhvatnii plan, takozvani postskrining dokument. Plan je rađen uz usaglašavanje sa Evropskom komisijom. Ovo nije uobičajena procedura u pregovorima, i za sada nema informacija da li bi mogla biti primenjena i na druge oblasti.

"Trenutno smo u pripremi pregovaračke pozicije. Mi ćemo kao pregovaračka grupa biti spremni da izađemo sa prvim nacrtom polovinom 2017. godine", navela je Božović.

Rekla je da je za usklađivanje sa EU u ovoj oblasti potrebno, prema sadašnjoj proceni, izmeniti ili doneti više od 700 propisa i izdvojiti 10 milijardi evra, a aktivnosti su predviđene u narednih 25 godina što znači da će Srbija od EU zatražiti takozvana prelazna merila, odnosno odlaganje početka primene nekih evropskih standarda za godine nakon pristupanja. Božović je navela da postkrining dokument, koji je napravljan u septembru 2017. godine, sadrži i analizu dostupnih finansijskih sredstava za prilagođavanje, na osnovu čega su predviđeni i rokovi.

Ona je rekla da je iz pretpristupnih fondova za 2017. godinu predviđeno 100 miliona evra za infrastrukturne projekte u Brusu, Blacu, Kraljevu i Nišu koji će duplirati trenutni nacionalni kapacitet za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda, što je jedan od ključnih problema u zaštiti životne sredine u Srbiji.  Prethodno je u takvim projektima bila trogodišnja pauza, rekla je ona, dodavši da se više neće dešavati da nema ulaganja zbog "nepripremljene i nezrele" projektne dokumentacije.

"Mi znamo koje su nam slabe tačke, to jesu administrativni kapaciteti na kojima moramo posebno raditi. Najvažnije je uspostavljanje stabilnog sistema finansiranja", rekla je ona.

Zeleni fond (ponovo) od 2017.

Božović je navela da će prilagođavanju EU doprineti i Zeleni budžetski fond koji bi trebalo da počne da funkcioniše 1. januara 2017. godine i koji je usklađen sa Strategijom aproksimacije u oblasti životne sredine, odnosno sa ciljevima koje Srbija treba da ispuni na putu ka EU.

U ovom budžetskom fondu od 2,29 milijardi dinara predviđena su, kako je navela, podsticajna sredstva za kompletnu reciklažnu industriju Srbije i sve komponente za sistem upravljanja otpadom, kao i za interventne mere. Rekla je da je u prethodnom fondu koji je ugašen 2012. godine bilo dosta nepravilnosti, ali da su sada na osnovu primera dobre prakse u EU predviđeni pravilnici i detaljno uređenje funkcionisanja fonda.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt rekao je da je životna sredina najobimnije poglavlje u pristupanju EU, kao i jedan od najsloženijih i najizazovnijih u pogledu finansiranja. Dodao je da je uspsostavljanje budžetskog fonda dobra vest jer su potrebni stabilni izvori.

"Nadam se da neće biti merila jer je to poglavlje za čije zatvaranje će biti potrebno dosta vremena", naveo je on, dodajući da zahtevi za prelazna merila moraju biti dobro obrazloženi i potkrepljeni planovima.

Benedikt je rekao da očekuje da se u Srbiji, nakon početnog perioda jačanja kapaciteta, uskoro ubrza rad na primeni standarda što donosi krupnije promene i dinamičniji napredak.

Ukazao je na značaj prilagođavanja evropskom standardima, istakavši da to donosi čistu vodu, čist vazduh, očišćeno tlo, čišćenje deponija.

Predstavljeni projekat Dalja implementacija Strategije za aproksimaciju u oblasti životne sredine trajaće dve godine do oktobra 2018. godine, zz finansijsku podršku EU, i trebalo bi da pruži pomoć Srbiji za planove primene evropskih propisa. Od 10 komponenti projekta, osam se odnosi na sistem upravljanja otpadom i prečišćavanje otpadnih voda i vodosnabdevanje i po jedan na analizu administrativnih kapaciteta za životnu sredinu i na plan finansiranja i ulaganja.

Napisala: S.V.

Foto: Beta

Povezani sadržaj