 Srbija bi prema najavama zvaničnika Brisela i Beograda u 2017. trebalo da ubrza dinamiku pregovora sa EU. U januaru se očekuje otvaranje još tri poglavlja, čime bi broj otvorenih poglavlja porastao na 9, ali se već radi na pripremama za otvaranje znatno većeg broja poglavlja. Još značajnije je što bi fokus trebalo konačno da se prebaci sa usvajanja propisa i planova, na njihovu primenu, što će Brisel u ovoj fazi pažljivo pratiti. Da bi do ubrzanja zaista i došlo, Srbija mora da uradi svoj "domaći zadatak".
Ključna promena koja Srbiju očekuje u pregovorima sa EU, nakon otvaranja poglavlja, je pojačan rad na primeni predviđenih reformi i usklađivanja sa EU, koji će pratiti i Evropska komisija kroz češće izveštavanje na osnovu ekspertskih misija.
U tu fazu Srbija za sada ulazi pre svega sa izuzetno značajnim poglavljima 23 i 24, o pravosuđu, pravdi i bezbednosti, koja su otvorena u julu 2016. godine.
Zadaci koji su pred Srbijom su detaljno utvrđeni u akcionim planovima koje je Srbija dostavljala kao uslov za otvaranje poglavlja, a njihovo ispunjavanje trebalo bi da doprinese suštinskoj promeni društva. Efikasnija borba protiv korupcije, smanjenje trajanja sudskih postupaka, veća dostupnost pravosuđa zahvaljujući besplatnoj pravnoj pomoći, i bolja zaštita manjina samo su neke od oblasti u kojima se očekuju konkretni koraci.
Nadzor primene mera biće pojačan u odnosu na dosadašnje faze pregovora, pa je za ova poglavlja predviđeno izveštavanje zemalja članica na svakih šest meseci. Srbija se priprema da u januaru dostavi prvi izveštaj o primeni predviđenih mera, dok bi Komisija trebalo prvi svoj izveštaj o napretku u ovim poglavljima dostavi članicama EU u martu.
Na ovu promenu ukazao je krajem 2016. zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt. Naveo je da smatra da će, nakon početnog uspostavljanja kapaciteta i uhodavanja procesa što je Srbija do sada radila, Srbija ući u period suštinske transformacije, kakvu je video i u nekim drugim zemljama koje su bile u pristupanju EU.
Uslov za to je, kako je ukazao, da Srbija uradi svoj deo posla.
Pored poglavlja 23. i 24, koja već pružaju dosta prilike Srbiji za napredak ka EU, u 2016. su otvorena i poglavlja 5 - Javne nabavke i 25 - Nauka i istraživanje, koje je tom prilikom i zatvoreno jer u ovoj oblasti nema velikog pravnog nasleđa a Srbija je sa postojećim uslovima usklađena.
Prethodno je krajem 2015. Srbija otvorila i poglavlje 32 o finansijskoj kontroli i 35 koje nosi naziv Ostala pitanja, a u slučaju Srbije ima ključni značaj jer se u okviru njega prati napredak u primeni postignutih sporazuma o normalizaciji odnosa s Prištinom.
Srbija je od početka pregovora o članstvu u EU u januaru 2014, do sada otvorila ukupno šest poglavlja.
Očekivano povećanje i u brojkama
Prema nezvaničnim informacijama, broj otvorenih poglavlja uskoro bi mogao da poraste na devet, jer se može očekivati i otvaranje poglavlja 20 - preduzetništvo i industrijska politika, 29 - carinska unija, i 26 - obrazovanje i kultura, koje je Hrvatska blokirala u decembru, a kasnije povukla blokadu.
Pored ovih, Srbija se priprema i za otvaranje još 12 poglavlja za koje je ocenjeno da može da ih otvori bez dodatnih uslova, pa je pozvana da podnese pregovaračke pozicije. Među ovim poglavljima su i ona koja se odnose na ključne slobode u EU – kretanje radnika (2) i kapitala (4), kao i na pravo privrednih društava (6), finansijske usluge (9), zaštitu zdravlja i prava potrošača (28).
Srbija ima informacije da će ovakav poziv uskoro dobiti i za poglavlje 27 o životnoj sredini, oblast u kojoj će Srbiji trebati najviše vremena i novca za usklađivanje sa EU, i za koje je postavljanje uslova za otvaranje izbegnuto sastavljanjem detaljnog plana usklađivanja u okviru takozvanog postskrining dokumenta.
Za ova obimna poglavlja posebno je značajno da budu otvorena što pre, budući da će Srbiji biti potrebno dosta vremena da se uskladi sa EU kako bi ih zatvorila, i bila smatrana spremnom za pristupanje EU.
U fazi odlučivanja o tome da li će biti otvorena ili će se postaviti uslov su još četiri poglavlja, među kojima i 31 – spoljna, bezbednosna i odbrambena politika koja je za Srbiju osetljiva zbog toga što se nije pridružila sankcijama protiv Rusije. O njima je, prema informaciji Kancelarije za evropske integracije, u toku rasprava radne grupe Koela u okviru Saveta EU.
Srbija je dobila merila odnosno uslove za otvaranje osam poglavlja, uglavnom dosta složenih i značajnih: 1 - slobodno kretanje robe, 3 - pravo poslovnog nastanjivanja i sloboda pružanja usluge, 8 – politika konkurencije, 11 – poljoprivreda i ruralni razvoj, 15 – energetika, 16 – oporezivanje, 19 – socijalna politika i zapošljavanje i 22 – regionalna politika.
Nezadovoljstvo u 2016.
Evropske integracije Srbije u 2016. su obeležene tenzijom u odnosima sa Hrvatskom koja je usporavala otvaranje poglavlja, i nezadovoljstvom zbog napretka koji je bio manji nego što je Srbija očekivala.
Zagreb je u junu blokirao otvaranje poglavlja 23, tražeći izmenu srpskog zakona o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine, pa su poglavlja 23 i 24 otvorena mesec dana kasnije nakon manjih izmena pregovaračke pozicije EU.
U decembru je Hrvatska blokirala otvaranje poglavlja 26 - obrazovanje i kultura. Po navodima iz pregovaračkog tima Srbije, ovu blokadu Hrvatska nije zvanično obrazložila, u skladu sa uobičajenom procedurom, a mediji su prenosili da se zahtevi hrvatske odnose na udžbenike za hrvatsku nacionalnu manjinu. Nezadovoljstvo je javno demonstrirao premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je napustio Brisel pre vremena i nije prisustvovao međuvladinoj konferenciji, što je bilo planirano iako prisustvo premijera prilikom otvaranja poglavlja nije neophodno.
Ovo nagoveštava da će put Srbije ka EU biti ispresecan povremenim blokadama zbog zahteva pojedinačnih zemalja koji se odnose na bilateralne odnose a ne na sistemsku neusklađenost sa EU.
Problem je u tome što odluke o proširenju donose sve članice jednoglasno, pa neslaganje jedne od njih dovodi do blokade. Sa time se suočavala i sama Hrvatska tokom pristupanja, jer je Slovenija više meseci blokirala poglavlja zbog rešavanja graničnog pitanja. Mogućnosti za blokadu su ipak ograničene jer se zahtev mora vezati za pitanje pravne tekovine EU.
Situacija je počela da se raspliće 23. decembra kada su u Beogradu potpisani aneksi Memoranduma za pripremu i štampu nedostajućih udžbenika za narednu školsku godinu za nacionalne manjine, uključujući i hrvatsku manjinu, čime je po rečima šefa hrvatske diplomatije Davora Iva Štira, otvoren put da se poglavlje 26 otvori.
Napisala: S.V.
Ilustracija: Shutterstock
 Povezani sadržaj
|
