 Poglavlje 35, koje je premijer Srbije 1. marta označio kao najteže u pregovorima sa EU, namenjeno je rešavanju pitanja koja se ne mogu svrstati u neku od oblasti pravnog nasleđa EU. Iako su to, iz iskustva zemalja koje su pristupile u prethodnih deceniju i po, uglavnom tehnička pitanja poput upravljanja pretpristupnim fondovima nakon pristupanja, Srbija neće biti prva koja će kroz ovo poglavlje rešavati bilateralna pitanja.
Ono što je za Srbiju specifično je da je pitanje koje se rešava kroz poglavlje 35 toliko značajno da mu je dat status poglavlja od posebnog značaja, u kojem je napredak neophodan da bi se napredovalo u pregovorima u celini, što je slučaj još samo sa poglavljima 23 i 24 o pravosuđu, bezbednosti, ljudskim pravima i migracijama.
Zemlje koje su ranije pristupale EU imale su poglavlje Ostala pitanja, s tim što ono nije uvek bilo poglavlje broj 35 jer je broj poglavlja bio manji.
Background Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je 1. marta predstavnicima EU da je za Srbiju u pristupanju Uniji najteže poglavlje 35 o Kosovu i da Srbija ostaje opredeljena za članstvo u Uniji.
"S vremena na vreme ljudi u Srbiji s pravom misle da EU sve više pritiska Srbiju u pogledu Kosova", rekao je Vučić na sastanku sa članovima Radne grupe Saveta EU za proširenje zadužene za Srbiju (COELA), predstavnicima Saveta EU i Evropske komisije.
On je na sastanku rekao da je Srbija opredeljena za EU i da će takvo opredeljenje zadržati i nakon što on ne bude više premijer, pohvalio je ekonomske reforme koje sprovodi Vlada, ali i rekao da je nedovoljno učinjeno na povećanju efikasnosti pravosuđa. Kao ključnu pretnju istakao je rizik da se naruši regionalna stabilnost.
Na sastanku su bili predstavnici COELA-a, Malte kao predsedavajuće EU, Delegacije EU u Srbiji, šef Delegacije Majkl Devenport, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić i ministarka zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović, kao i predstavnici Srbije koji učestvuju u procesu integracija.
Novinarima je bilo dozvoljeno da prisustvuju samo uvodnom obraćanju premijera nakon koga je usledila diskusija predstavnika EU i Srbije.
Tako je u slučaju 10 zemalja centralne i istočne Evrope koje su pristupile 2004. godine to bilo poglavlje 31, kao i u slučaju Bugarske i Rumunije 2007, dok je u slučaju Hrvatske broj poglavlja povećan pa je u njenom slučaju poglavlje o ostalim pitanjima obeleženo brojem 35, kao i u slučaju Srbije.
Zemlje koje su EU pristupile 2004, 2007. i 2013, ovo poslednje poglavlje služilo je da se urede odnosi sa EU i nekim od evropskih agencija i organizacija u periodu nakon pristupanja.
Među stavkama obrađenim u ovom poglavlju tako se našlo regulisanje upravljanja pretpristupnim fondovima u periodu nakon pristupanja, učešće u Istraživačkom fondu za ugalj i čelik, kao i izmenama koje će nove članice EU doneti Evropskoj centralnoj banci, Evropskoj investicionoj banci i evropskom razvojnom fondu. Srbija verovatno može da očekuje da će ova pitanja pri kraju pregovora biti pridodata poglavlju 35, uz glavno pitanje Kosova.
Hrvatska je primer nešto složenijeg poglavlja 35, budući da se u njemu pored tehničkih pitanja našao i takozvani Neumski koridor, odnosno prolaska kroz Neum koji pripada BiH a "seče" teritoriju Hrvatske.
Hrvatska je u poglavlju 35 obradila i pitanja nastala u pogledu obaveza EU po pitanju emisija ugljen dioksida u skladu sa Protokolom iz Kjota, odnosno promena nastalih njenim pristupanjem EU.
U pristupanju Bugarske, poglavlje Ostala pitanja bilo je poglavlje broj 31, i u njemu je pored tehničkih pitanja napravljen i dogovor o zatvaranju nuklearke Kozloduj.
Pored toga, i 10 zemalja koje su pristupile EU 2004. ali i Bugarska, Rumunija i Hrvatska ovim poglavljem su regulisale i odredbe u vezi sa zaštitnim mehanizmima u slučaju da se pojave problemi u u nekom ekonomskom sektoru, dok je u slučaju Hrvatske ovim predviđen i mehanizam u slučaju problema u primeni pravnog nasleša u domenima pravde, slobode i bezbednosti u prve tri godine članstva.
U slučaju Srbije poglavlje 35 će sigurno biti kompleksnije od svih prethodnih slučajeva, pogotovo s obzirom na značaj koji mu je dat , ali i na to da je potebna politička volja i dogovor da bi se uspostavili normalni odnosi.
Sa druge strane, za ovo poglavlje ne postoje unapred zadati uslovi koje Srbija treba da ispuni – glavno je da se primene dogovori koji se postignu u dijalogu koji Beograd i Priština uz pomoć EU vode u Briselu. Priznavanje Kosova, bar za sada, nije na dnevnom redu tih sastanaka, a teško bi kao takvo moglo postati zahtev EU, bar za sada kada pet članica Unije nije priznalo nezavisnost Kosova.
Srbija je ovo poglavlje otvorila u decembru 2015.
Napisala: S.V.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
