Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EP: Srbija da reši slučaj Savamala, Kosovo da se posveti ZSO
|
|
|
|
Objavljeno : 28.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta 28. februara u Briselu usvojio je predlog rezolucije o Srbiji u kojoj se ponovo ističe da su jačanje vladavine prava i sprovođenje sporazuma o normalizaciji odnosa s Prištinom ključ za napredak Srbije ka članstvu u EU i pozivaju vlasti u Beogradu da brzo nađu rešenje za slučaj Savamala. Istovremeno se u predlogu rezolucije o Kosovu od vlasti u Prištini traži da sprovode dogovore u dijalogu s Beogradom i da bez odlaganja krenu u stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
Poslanici ovog odbora EP su sa 55 glasova "za" i dva "protiv" usvojili predlog rezolucije o kojoj će se naknadno izjasniti parlament EU na plenarnom zasedanju.
U dokumentu se ocenjuje da je Srbija načinila važan napredak na putu ka članstvu u EU, o čemu svedoči i otvaranje poglavlja u pregovorima, ali se podvlači nužnost daljih reformi, naročito u vladavini zakona, i podstiče Srbija da gradi dobre odnose u regionu gde ponovo izbijaju nacionalističke napetosti.
Takođe se ističe da je "Srbija preduzela važne korake za normalizaciju odnosa s Kosovom", da napreduje u stvaranju delotvorne tržišne privrede i da je u zemlji "poboljšana ukupna ekonomska situacija".
U nekim od 325 amandmana podnetim na taj predlog rezolucije, zatraženo je da vlasti u Prištini hitno prihvate izradu statuta i formiranje Zajednice srpskih opština.
Predlog rezolucije je izrađen na temelju izveštaja koji je pripremio izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister i u njemu se podvlači da pomak Srbije ka članstvu u EU neposredno zavisi od sprovođenja reformi i to posebno onih vezanih za nezavisnost pravosuđa, suzbijanje korupcije i normalizaciju odnosa s Prištinom.
U raspravi je rečeno i da EU u dijalogu Beograd-Priština ne sme stajati na bilo čiju stranu, jer je situacija i dalje "zapaljiva", a tako je ocenjeno i stanje u drugim delovima regiona.
U amandmanima je najviše insistirano na vladavini zakona, poštovanju prava manjina i "ranjivih grupa", kao i slobodi medija.
Takođe se u dokumentu izražava "zabrinutost zbog pomanjkanja napretka u borbi protiv korupcije", odaje se priznanje vlastima Srbije za suzbijanje organizovanog kriminala i traži da se "za sporne događaje u (beogradskoj) četvrti Savamala brzo nađe rešenje".
U nekoliko amandmana je "izražena zabrinutost zbog toga što vlasti nisu privele pravdi organizatore nezakonitog rušenja imovine" u Savamali.
Evropski parlament "poziva Srbiju da usaglasi svoju spoljnu i bezbednosnu politiku s politikom Evropske unije, uključujući politiku prema Rusiji", na to su ukazali i poslanici u raspravi, mada se čulo i mišljenje da se tu mora ići obazrivo i uvažiti "odnosi prijateljstva s Rusijom stari stotinama godina".
Najveći broj amandmana su podneli poslanici iz Hrvatske koji su ponovo tražili da Srbija reši otvorene probleme sa susedima, kao što su utvrđivanje granica, sukcesija SFRJ, vraćanje kulturnih dobara, otvaranje jugoslovenskih arhiva, ukidanje ovlašćenja srpskog zakona o ratnim zločinima i za pokretanje istraga na području bivše Jugoslavije.
I u amandmanima i u raspravi je ipak navedeno da bilateralna pitanja moraju biti rešena, ali ne na štetu pregovora Srbije o članstvu s EU.
Evroposlanici u usvojenom dokumentu "ponovo izražavaju zabrinutost zbog izostanka napretka u poboljšanju stanja slobode izražavanja i slobode medija i snažno predočavaju činjanicu da pretnje, nasilje i zastrašivanje novinara i dalje izazivaju zabrinutost".
Oni pozivaju vlasti Srbije da istraže svaki napad na novinare ili medije, da potpuno sprovedu zakone o medijima, i da obezbede uvid u vlasništvo i finansiranje medija.
U nacrtu rezolucije se "primećuje da nezavisnost pravosuđa nije zajemčena u praksi, iako je došlo do izvesnih pomaka u pravosuđu, posebno u usaglašavanju sudske nadležnost i podsticanju dolaska na položaje na temelju zasluga".
Posebno se navodi da je Srbija ostvarila bitan napredak u otklanjanju budžetskog deficita, uz bolje izglede za privredni rast, da su smanjeni unutrašnji i spoljnotrgovinski manjkovi i dugovi.
Evroposlanici izražavaju zadovoljstvo što je u Srbiji usvojen akcioni plan za zaštitu nacionalnih manjina, a ocenjuju da je "u Vojvodini očuvan visok nivo zaštite manjina, dok je međunacionalna situacija dobra".
Kosovo da odmah da krene u stavaranje ZSO
Spoljnopolitički odbor Evropskog parlamenta usvojio je i predlog rezolucije o Kosovu u kojoj traži da vlasti u Prištini sprovode dogovore u dijalogu s Beogradom i bez odlaganja krenu u stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO).
U predlogu rezolucije koja je usvojena sa 40 glasova "za" i 12 "protiv", a koju EP treba konačno da usvoji kasnije na plenarnom zasedanju, ponovo se "izražava zabrinutost zbog sporosti u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", uz opasku da to "nije podvrgnuto pravdi, naročito na severu Kosova".
Osnivanje posebnog suda u Hagu za ratne i zločine protiv čovečnosti počinjene na Kosovu u predlogu rezolucije EP označava se kao "presudni korak za garantovanje pravde i pomirenja".
Takođe se pozdravlja to što je Kosovo dobilo status posmatrača u Savetu Evrope i "poziva Srbija da se ne upliće u ulazak Kosova u međunarodna i regionalna tela".
Poslanica Ulrike Lunaček, koja je pripremila izveštaj za predlog dokumenta, bila je mišljenja i da bi zakon o regionalnoj nadležnosti srpskog suda za ratne zločine trebalo ukinuti.
Ona je to obrazložila tvrdnjom da "Srbija to koristi da bi progonila osobe koje su se borile protiv Miloševićevog režima", rekavši da je "to slučaj s Ramušem Haradinajem".
Lunaček je zamerila Beogradu što ne pristaje da preda hidroelektranu Gazivode u vlasništvo Prištini, dodavši da time veliki deo Kosova mora da i dalje koristi termolektrane na ugalj što zagađuje prirodnu sredinu i šteti zdravlju tamošnjeg življa.
Lunaček, izvestiteljka EP za Kosovo, ponovo je pozvala pet članica EU koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova da to učine navodeći da bi to "doprinelo normalizaciji odnosa Beograd-Priština".
Takođe se "žurno traži od rukovodilaca srpske zajednice na Kosovu da svoj položaj i ulogu u potpunosti ugrade u kosovske institucije, da se odvoje od Beograda i delaju konstruktivno na dobrobit celog stanovništva Kosova".
Predstavnici Srpske liste, koja je ranije učestvovala u radu vlade u Prištini, saopštili su da se neće vratiti u kosovske institucije sve dok ne počne formiranje ZSO, na šta su se vlasti u Prištini obavezale potpisivanjem sporazuma o ZSO još u avgustu 2015.
U dokumentu o kojem je raspravljao SPO EP se izražava i "zabrinutost zbog i dalje postojećih srpskih paralelnih struktura i traži njihovo uklanjanje".
Poslanici SPO EP izražavaju zadovoljstvo zbog sklapanja sporazuma o pridruživanju Kosovo-EU i naglašavaju da je "zabrinjavajuće što je u parlamentu Kosova u potpunom zastoju ratifikovanje razgraničenja s Crnom Gorom".
Tek kada vlasti u Prištini ispune taj i ostale uslove moguće je očekivati režim vizne liberalizacije EU za građane Kosova, dodaje se.
Drugi ključni uslov je, kako je podvučeno, da se "postignu opipljivi rezultati u osudama ljudi na visokom nivou za korupciju i organizovani kriminal".
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
