Više od 700 organizacija civilnog društva kroz Nacionalni konvent o EU daje doprinos pregovorima o pristupanju EU, i nakon tri godine rada priprema uspostavljanje novih radnih grupa i jačanje postojećih, rečeno je 24. aprila na Četvrtom plenarnom zasedanju Konventa. Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović ovu priliku je iskoristila da pozove civilno društvo da pojača ulogu informisanja građana, i jasno stavi do znanja da Srbiju u EU niko ne tera, već da je reč o političkoj odluci koja je doneta pre više od jedne decenije, a i dalje je legitimna.
Na sednici, kojoj je prisustvovalo više od 700 Ministarka za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je da Srbiju niko ne ucenjuje i ne tera da ide u EU i pozvala je i organizacije civilnog društva da u komunikaciji sa građanima to jasno kažu.
"Kao predstavnici civilnog društva trebalo bi da razbijate percepciju da nas neko na nešto tera", rekla je ona na četvrtom plenarnom zasedanju Nacionalnog konventa o EU, organizacije više od 700 organizacija civilnog društva koje učestvuju u konsultacijama o pregovaračkim pozicijama u pregovorima sa EU.
Navela je da tu "površnu i netačnu percepciju da nešto moramo" na demagoški način podržavaju ne samo stranke nego i interesne grupe, i širi se predstava "da smo ucenjeni". Joksimović je rekla da je put ka EU i unutrašnjepolitička i spoljnopolitička odluka koja je doneta pre više od deceniju, i utemeljena je i formalnim ugovorima u okviru evropskih integracija.
Navela je da će uprkos problemima u Uniji i troškovima koji, kako je navela nisu samo finansijski, koristi od pridruživanja Uniji mnogo veće, i to između ostalog i na ekonomskom, bezbednosnom i kulturnom planu.
Takva odluka je legitimna dok god se građani na izborima opredeljuju za vlade čiji cilj je put u EU, a građani će, kako je istakla, pre pristupana ionako moći o tome sami da odluče na referendumu.
Rekla je da "nije preterano osetljiva" na kritike koje dolaze iz EU i koje su po njenoj oceni "često pokazatelj frustracije što se postavljeni standardi ne primenjuju uvek u zemljama EU".
Ocenila je da po pitanju odnosa na Zapadnom Balkanu EU treba da bude "jasnija u podršci stabilnosti regiona ako želi da zadrži legitimitet i kredibilitet" kao osnova mira i prosperiteta.
Ministarka za evropske integracije rekla je da Srbija "ima izgleda da zadrži dobru dinamiku tokom malteškog predsedavanja EU" u prvoj polovini ove godine, i nakon toga.
"Zadržavamo dobru dinamiku"
Ne govoreći o konkretnim planovima u pogledu broja poglavlja, navela je da je pregovaračka pozicija za poglavlje 30 u pregovorima sa EU o spoljnim ekonomskim odnosima usvojena 24. aprila na sednici skupštinskog odbora za evropske integracije, a da su nedavno usvojene i pozicije za poglavlje 7 - pravo intelektualne svojine, 29 - carinska unija, kao i da se finalizuje pozicija za poglavlj 6 - pravo privrednih društava.
Šefica tima za pregovore sa EU Tanja Miščević rekla je će u maju biti predstavljeni prvi izveštaji o sprovođenju akcionih planova u oblasti vladavine prava, pravosuđa, pravde, slobode i bezbednosti, odnosno o poglavljima 23 i 24 u pregovorima sa EU.
"Radujemo se da čujemo šta će biti analiza i rezultati jer ćemo onda mi znati kako bolje, dalje i više", rekla je ona.
Ona je novinarima nakon skupa rekla da je za sada Srbija privremeno zatvorila dva poglavlja u pregovorima sa EU, i da je isuviše rano govoriti o zatvaranju novih poglavlja jer je potrebno da se Srbija usredsredi na primenu.
Dodala je i da politika proširenja više nije u vrhu političke agende EU, koja sada mora da se posveti i važnim pitanjima poput istupanja Velike Britanije.
Planirano jačanje Konventa o EU,
Zamenik predsednika Narodne skupštine Vladimir Marinković rekao je na skupu da je Konvent do sada učestvovao u razmatranju predloga 7 pregovaračkih pozicija u Skupštini, i da su u tom procesu uočeni i nedostaci čije otklanjanje će omogućiti još efikasnije učešće Konventa.
Koordinatorka Nacionalnog konventa Nataša Dragojlović istakla je da ova organizacija, koja je počela da radi pre tri godine kao mehanizam učešća civilnog društva u evropskim integracijama, sada broji više od 700 organizacija i ulčestvuje u diskusiji o pregovaračkim pozicijama, pruža analitičku podršku vlastima i informacije javosti.
"Nismo se nadali da ćemo stvarno postati pravi akter u pregovorima, ali to se dogodilo", navela je Dragojlović.
Ona je rekla da je Konvent do sada održao 146 sednica, sa više od 2.000 predstavnika, uradio 23 analize, 3 filma i imao 720 objava u medijima.
Navela je da ova organizacija ima 21 radnu grupu, i da je planirana nova grupa za transport, i jačanje grupe za intelektualnu svojinu, kako bi se uskladila sa potrebama tokom pregovora.
Konvent, kako je podsetila, učestvuje između ostalog u konsultacijama o pregovaračkim poglavljima, o Programu ekonomskih reformi u okviru pristupanja, i dodala je da se preporuke u velikom procentu razmatraju i uključuju u tekstove.
Ko više kasni, NVO ili Vlada?
Na skupu je ministarka Joksimović prebacila Konventu za kašnjenje skupa od oko pola sata sa početkom skupa, navodeći da to nije u skladu sa načelima dobre uprave za koje se zalažu.
Dragojlović iz Konventa je objasnila da je deo učesnika bio u Skupštini na raspravi o poglavlju 30, što je navela i šefica pregovaračkog tima Tanja Miščević, koja je i sama sa zakašnjenjem došla na skup.
Dragojlović je navela i da Konvent takođe ima razumevanja kada vlasti kasno dostave neki tekst propisa na konsultacije, i da je to bio slučaj i sa pregovaračkom pozicijom za poglavlje 30, koju je Konvent, kako je rekla, dobio u četvrtak.
"Bilo bi čudno da niste imali razumevanja, ali sve je moguće", rekla je Joksimović.
Na skupu u zgradi Narodne skupštine u ulici Kralja Milana učestvovao je veliki broj članova Konventa iz nevladinih organizacija, sindikata, fakulteta i drugih organizacija.
Joksimović: Niko nas ne tera u EU 
