Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 BCBP: Malo poverenje u evropsku perspektivu
|
|
|
|
Objavljeno : 08.03.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Građani Srbije nemaju visoko poverenje u evropsku perspektivu zemlje, što je i jedan od razloga za pad podrške EU i izvesnu ravnodušnost prema sudbini Unije, pokazalo je istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku predstavljeno 8. marta. Ipak, alternativu ne vide u većem približavanju Rusiji, jer su većinski zadovoljni sadašnjim nivoom saradnje.
Prema nalazima istraživanja iz januara ove godine, i dalje više građana glasalo za pristupanje EU - 43% nego protiv - 35%. Opadajući trend podrške prikazan je grafikonom istraživanja Kancelarije za evropske integracije, prema kojem je u decembru 2016. pristupanje podržavalo 47% a protivilo se 29%, dok je godinu dana radnije za EU bilo 48%, a protiv 28%.
Građani su i u velikoj meri ravnodušni prema EU, jer bi polovini građana bilo svejedno kada bi EU prestala da postoji, dok bi svakom petom bilo žao, a skoro svakom sedmom bi bilo drag.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović Gajić rekla je da građani i dalje sa EU uglavnom povezuju pozitivne stvari, poput dobre privrede, slobode putovanja i mira, a ravnodušnost prema EU pripisala je tome što uglavnom još nisu osetili koristi koje očekuju od EU, ali i niskom poverenju u evropsku perspektivu.
Kako je navela, 41% građana smatra da Srbija nikada neće postati članica EU, dok 12% misli da će to biti za više od 10 godina. Direktorka BCBP ukazala je da su građani su nezadovoljni i tempom pristupanja, jer samo 4% građana smatra da približavanje EU ide brzo, dok 18% smatra da stoji u mestu, a 45% da ide sporo.
Ona je rekla da je istraživanje pokazalo da je Srbija "politizovano i polarizovano društvo". Biračko telo vladajućih stranaka - Srpske napredne stranke i koalicije oko Socijalističke partije Srbije - podeljeno je po pitanju EU - svaki drugi podržava EU, dok je slična situacija kod onih koji podržavaju Dosta je bilo. Za EU većina onih koji podržavaju Demokratsku stranku i LDP, dok među glasačima desničarskih Demokratske stranke Srbije, Dveri i Srpske radikalne stranke podržavaoci EU jesu u manjini ali ih ima 15%, odnosno oko svakog sedmog.
Gledajući po uzrastu, najnaklonjeniji EU su ljudi uzrasta od 30 do 39 godina, kao i stariji od 70 godina, dok su protiv najviše mladi do 30 godina, među kojima 39,5% ne podržava EU sa 36,5% podržava, kao i oni bez škole, ali i stanovnici Vojvodine.
Podrška EU osetno opada ukoliko bi uslov bio priznavanje Kosova, kada bi 69% bilo protiv, pokazalo je istraživanje. Prihvatanju priznavanja Kosova skloniji su oni koji podržavaju članstvo u NATO.
Građani ne priželjkuju veću bliskost sa Rusijom
Evroskepticizam i pre svega distanca prema EU nije rezultat jačanja afiniteta prema Rusiji, može se zaključiti iz istraživanja.
Skoro svaki drugi građanin (48%) smatra da je sadašnji nivo saradnje sa Rusijom zadovoljavajući, skoro svaki četvrti (23 %) smatra da je potreban politički savez, dok 14% saradnju sa Rusijom gleda u negativnom svetlu, a 15% ne zna.
Sa stavom prema Rusiji povezan je i odnos građana prema sukobu oko Krima, mada je tu malo više od polovine građana (51%) neopredeljeno. Proruski stav da suverenitet Ukrajine o ovom pitanju ne treba podržati zastupa 27% ispitanika, dok nešto manje - 22% drži stranu Ukrajini - 16% misli da treba da podrži suverenitet Ukrajine ali bez sankcija Rusiji, a 6% da treba bezuslovno da podrži.
Većina građana u svakom slučaju smatra da Srbija u tom konfliktu treba da se drži po strani (51%), a 36% nema stav.
Kada je reč o uticaju svetskih sila na spoljnu politiku Srbije, dominantan stav je da je negativan uticaj SAD (52%) i EU (36%), dok se kao pretežno pozitivan vidi uticaj Rusije (61%), Kine (52%) i Nemačke (35%).
Kada je reč o američkoj politici prema Srbiji, 60% smatra da novi predsednik Donald Tramp neće promeniti dosadašnju politiku, 21% očekuje poboljšanje, 4% pogoršanje, a 15% nema stav.
Istraživač BCBP Miloš Popović rekao je da taj podatak pokazuje da građani nisu naveli na tada, kako je naveo, veoma zastupljene navode u medijima da će Tramp za Srbiju biti dobra vest.
EU bi donela ekonomski boljitak, Rusija bezbednost
Ulazak u EU bi se prema stavovima građana pozitivno odrazio pre svega na ekonomske pokazatelje - dolazak stranih investicija (48% građana) i zaposlenost (41%), dok bi se savez sa Rusijom pozitivno odrazio najviše na bezbednost (48%).
Istraživač BCBP Miloš Popović rekao je da je ovo u velikoj meri u skladu sa stavovima prema snazi ovih sila u navedenim oblastima - EU je i dalje autoritet po pitanjima demokratije i vladavine prava, dok građani Rusiju smatraju pre svega kao vojno-političku silu, SAD kao ekonomskog i tehnološkog giganta, a Kinu kao uspešnu ekonomsku, političku i tehnološku silu.
Oko dve trećine građana se protivi pristupanju NATO, što podržava 9% građana, a skoro svaki drugi (47%) se protivi svakom vidu saradnje sa NATO, svaki treći podržava sadašnji ili veći nivo saradnje u Partnerstvu za mir,
Većina građana podržava politiku neutralnosti, pri čemu 21% navodi da bi tu politiku trebalo zadržati, a 38% da bi trebalo dodatno definisati šta ona tačno znači, a u manjini su oni koji smatraju da treba odlučiiti i privoleti se nekoj strani (21%), dok 20% ne zna.
Novinarka nedeljnika Vreme Tamara Skroza predstavila je istraživanje pisanja medija o SAD, EU i Rusiji koje je sprovedeno pod okriljem organizacije CRTA, i koje je pokazalo da od 3.680 analiziranih priloga dominiraju neutralni - 1.077, dok je među preostalim najviše proruskih - 790, odnosno isto kao proameričkih i pro-EU zajedno.
Ističući da izražavanje stava u medijima nije samo po sebi loše, navela je da može da "zabrine" velika zastupljenost proruskih sadržaja, posebno u medijima koji se smatraju provladinim, što bi moglo da nagovesti ili da "oni kontriraju vladi", ili da je stav Vlade drugačiji od onoga što se zvanično predstavlja.
BCBP je, kako je rečeno na predstavljanju istraživanja u beogradskom Medija centru, istraživanjem želeo da pruži doprinos najavljenoj izradi strategije spoljne i bezbednosne politike. Istraživanje je sprovedeno od 26. decembra 2016. do 14. januara 2017. na reprezentativnom uzorku od 1.403 punoletnih građana, a prvi deo već je predstavljen u februaru.
Napisala: S.V.
Foto: Medija centar
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
