 Srbiju u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede očekuje zahtevan posao utvrđivanja prelaznih perioda za usklađivanje, razvoja institucija, pre svega Uprave za agrarna plaćanja, i pitanja poput proizvodnih kvota, rekla je 16. aprila zvaničnica Ministarstva poljoprivrede Snežana Savčić Petrić. Na skupu o saradnji proizvođača i potrošača na unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane i pregovorima sa EU ona je, takođe, rekla da je poglavlje 12 o bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitosanitarnoj politici vrlo obimno i da će, prema iskustvima iz ranijih proširenja, i Srbija verovatno dobiti merila za otvaranje i zatvaranje tog poglavlja.
"Očekuju nas jako teški zadaci pošto je neophodno da se kao zemlja odredimo u smislu prelaznih perioda. Već sada znamo, iako nismo završili bilateralne skrininge, gde su nam granice i šta bi trebalo ubaciti u pregovaračku poziciju i koje vrste prelaznih perioda treba tražiti", rekla je ona.
Na skupu o saradnji proizvođača i potršača na unapređenju bezbednosti i kvaliteta hrane u Privrednoj komori Srbije, ona je rekla da će se naredne nedelje održati bilateralni skrining za poglavlje 11 koje se odnosi na poljoprivredu i ruralni razvoj i da su u Ministarstvu poljoprivrede u toku intenzivne pripreme za to.
Snežana Savčić Petrić, koja je načelnica Odeljenja za sredstva za zaštitu i ishranu bilja u Ministarstvu poljoprivrede, rekla je da je pogavlje 12 o bezbednosti hrane i veterinarskoj i fitosanitarnoj politici vrlo obimno i da sadrži veliki broj standarda.
"Očekujemo... da ćemo imati merila za otvaranje i zatvaranje poglavlja 12", rekala je ona i dodala da se ta očekivanja zasnivaju na iskustvima iz ranijih krugova proširenja, počev od prijema 10 članica 2004.
Snežana Savčić Petrić je rekla da je do sada bio slučaj da se pregovori u vezi sa poljoprivredom koncentrišu na uspostavljanje administrativnog i institucionalnog okvira za sprovođenje zajedničke poljoprivredne politike EU, a da će najveći izazov za Srbiju biti "uspostavljanje punog rada agencije za plaćanje", odnosno Uprave za agrarna plaćanja.
Kao pitanja o kojima će se pregovarati izdvojila je utvrđivanje proizvodnih kvota i referentnih godina, kao i pravo na kupovinu poljoprivrednog zemljišta. Ukazala je da su mnoge zemlje dobile dug prelazni period za primenu tog prava, poput Poljske u dužini od sedam godina od ulaska u EU, dok je Hrvatska zaštitila zemljište tako što ga je proglasila nacionalnim resursom.
Ona je rekla da je važno da se "pri utvrđivanju pozicija modaliteti što jasnije formulišu" i da "izuzeća budu na adekvatan način obrazložena".
Navela je primer Hrvatske koja je na početku formulisala jako mnogo prelaznih perioda ili vrlo dugih perioda da bi tokom pregovora o poljoprivredi odustala od većine ili ih skratila i usredsredila se na ono što je bilo bitno za nju.
Istakla je značaj saradnje sa svim zainteresovanim strana, pre svega sa privredom na koju će se prevashodno odnositi svi standardi i usklađivanje sa EU.
Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Nenad Budimović istakao je na skupu koji su organizovali PKS i Pokret za zaštitu potrošača da je bezbednost hrane od neprocenjivog značaja.
Naveo je da su za Zakon o bezbednosti hrane koji je donet 2009. nadležna dva ministarstva - zdravlja i poljoprivrede, i četiri inspekcije, što ukazuje, kako je ocenio, na značaj koji se pridaje tom pitanju.
Istakao je važnost sledljivosti u proizvodnji hrane kao jednog od ključnih elemenata sistema HACCP.
"Odgovrnost za bezbednost hrane stavljena je na proizvođača i to je tako dok se drugačije ne utvrdi", rekao je on i pozvao proizvođače da vode računa pri nabavci sirovina, kao i drugim frazama proizvodnje i distribucije.
Ocenio je da "nikada ne postoji 100% sigurnost" da je hrana potpuno bezbedna i da se zato sistem stalno unapređuje.
Ukazao je i da su česti hazardi hrane i u uređenim zemljama EU, kao što je to bio slučaj otkrivanja dioksina i konjskog mesa mesa. Ti slučajevi, kako je istakao, pokazuju da sistem praćenja kvaliteta radi.
Autor: M.P.
Foto: Beta
 Povezani sadržaj
|
