Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Liberalizacija bez negativnih posledica
|
|
|
|
Objavljeno : 02.01.2014. | Ažurirano : 03.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 U ministarstvima poljoprivrede i trgovine ocenjuju da liberalizacija trgovine poljoprivrednim proizvodima sa EU neće negativno uticati na srpski agrar, dok u Ministarstvu finansija očekuju da bi budžet mogao da bude uskraćen za 15 miliona evra carinskih prihoda. Pozitivne procene su zasnovane na dosadašnjim trendovima i strukturi trgovine, kao i na mogućnostima zaštite koje Srbija ima. U Privrednoj komori Srbije se slažu sa ovakvom ocenom, uz napomenu da će carinama i dalje biti zaštićeno oko 400 proizvoda.
U resornim ministarstvima ukazuju da u dosadašnjem toku liberalizacije nije uočeno prekomerno povećanje uvoza, da u uvozu uglavnom nisu zastupljeni proizvodi na koje se Srbija u velikoj meri oslanja i da je izvoz u ovom sektoru u porastu.
"Ovako visok nivo liberalizacije, koliko god postepeno primenjivan, uticaće i na obim i na strukturu poljoprivredne i prehrambene proizvodnje. Ono što je sigurno, biće više koristi nego gubitaka", ističu u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
U tom ministarstvu, kao i u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine, navode da će Srbija zadržati zaštitu za osetljive proizvode i da ima mogućnost i da aktivira zaštitnu kaluzulu ako prekomerni uvoz nekog proizvoda ugrozi domaću proizvodnju. Takođe, Srbija godinama beleži suficit u trgovinskoj razmeni sa EU i ne uvozi proizvode tradicionalne za njenu poljoprivredu.
U Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine navode da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju "veoma precizno predviđa sve situacije koje bi mogle da utiču na ugrožavanje domaće proizvodnje od prekomernog uvoza iz EU".
"Naime, u Sporazumu postoji zaštitna klauzula koja predviđa privremeno podizanje carina ukoliko dođe do naglog i prekomernog uvoza bilo kog proizvoda koji bi mogao da ugrozi domaću proizvodnju", rečeno je EurAktivu u Ministarstvu trgovine. Takvi koraci moraju prethodno da budu potkrepljeni podacima i analizama koje obično pripremaju i obrazlažu predstavnici privrede ili njihova udruženja i privredne komore, navode u tom ministarstvu.
U Ministarstvu poljoprivrede su naveli da su dosadašnje analize trgovine poljoprivrednim proizvodima pokazale da nije došlo do prekomernog uvoza ili tržišnih poremećaja u procesu liberalizacije trgovine sa EU.
"Analize su pokazale da sektori nisu ugroženi, da nije došlo do prekomernog uvoza bilo kojeg od osnovnih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, niti da je bilo tržisnih poremećaja, izazvanih prekomernim uvozom iz EU", naveli su u tom minisarstvu.
Takođe, analize su pokazale i da je u stalnom porastu izvoz i osnovnih i prerađenih poljoprivrednih proizvoda.
U Ministarstvu trgovine ističu da Srbija, osim svinjskog mesa, uglavnom uvozi iz EU proizvode koji ne spadaju u tradicionalne proizvode Srbije, i da zato ne treba da postoji bojazan da će liberalizacija ugroziti srpsku poljoprivrednu i prehrambenu industriju.
U PKS ističu da će deo proizvoda i dalje biti zaštićen carinama, ali i da uvoz nema veze isključivo sa carinama.
Background Proces trgovinske liberalizacije je počeo 2009. godine i podrazumeva fazno snižavanje carina na uvoz iz EU kako bi se srpska privreda i poljoprivreda postepeno prilagođavale konkurenciji iz EU. Prema Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju snižavanje carina se odvija u tranzicionom periodu od 6 godina, tako da se u 2014. godini potpuno ukidaju carine za sve industrijske i većinu poljoprivrednih proizvoda. Za "najosetljivije" poljoprivredne proizvode carine će biti zadržane do ulaska Srbije u EU.
Do ulaska Srbije u EU, zadržavaju se carine rafinisani beli secer, suncokretovo ulje i cigarete. Zaštita ostaje i za određene kategorije goveda, svinja i jagnjadi za klanje, sve vrste mesa, mlečne proizvode, klanične proizvode, krompir, paradajz i drugo sveže i smrznuto povrće, grožđe, jabuke, šljive, višnje, pšenicu i pšenicno brašno, semenski i merkantilni kukuruz, kukuruzno brašno i prekrupu od brašna; suncokret, margarin, kobasice i paštete, konzervisano voće i povrće, sok od paradajza, od grožđa, jabuke, kruške i višnje, sirće, duvan; etil alkohol, voćne rakije i drugo.
Poljoprivredni proizvodi za koje se carina na uvoz iz EU u potpunosti ukida u 2014. godini su ćureće i kozje meso, svinjska masnoća, surutka, jaja, kalemi, sečeno cveće, crni luk, šargarepa, mahunasto povrće, ostalo povrće, dinje i lubenice, kruške, kajsije, trešnje i višnje, breskve, nektarine, šljive, maline, suvo voće, mlevena paprika, pržena kafa, ječam, seme kukuruza, suncokret za setvu i ostali, seme šecgerne repe, hmelj, jestiva mast, ulje od uljane repice, margarin, melasa, konzervisano povrće, voćni sokovi, sirće, mekinje od pšenice, rezanci od sećerne repe, uljane pogače od soje i od suncokreta i hrana za životinje.
Iz EU se najvše uvozi južno voće i to pomorandže, duvan, svinjsko meso, palmino ulje, koncentrati za proizvodnju bezalkoholnih pica, razni aditivi i dodaci ishrani, žvakaće gume i dečija hrana.
U Kancelariji za evropske integracije ističu da je liberalizacija trgovine sa EU Srbiji donela koristi. Dok je 2008. godine pokrivenost uvoza izvozom u razmeni sa EU bila 44.4%, u prvih 10 meseci 2013. godine pokrivenost je dostigla nivo od preko 72%. U kancelariji ističu i da je od početka primene Sporazuma, zaključno sa oktobrom 2013, ukupna korist od preferencijalnog izvoza na tržište EU za srpske privrednike iznosi preko 2,7 milijardi evra. Istovremeno, u od početka 2009. zaključno sa oktobrom 2013, evropski izvoznici su ostvarili ukupnu korist od izvoza na srpsko tržište u iznosu od 1,1 milijarde evra.
"Analize pokazuju da puna primena SSP-a neće bitno uticati na proizvodnju i plasman domaćih poljoprivredno-prehrambenih proizvoda", naveo je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović, uz napomenu da će ostati carine za 400 zaštićenih proizvoda.
On je rekao da su studije o dosadašnjoj primeni SSP-a pokazale da carine nisu jedini faktor koji utiče na uvoz.
"Studije su rađene i u jednom smeru se govori da je potrošačima dostupna raznolikost kvaliteta i raznovrsnosti, konkurnena, ali činjenica je da se i dalje potrošači opredeljuju za domaću proizvodnju, prvenstveno zbog cene i poverenja", naveo je on.
Padaju prihodi od carina
Budući da je Srbija počela da otvara tržište za proizvode iz EU 2009. godine, njeni efekti na budžetske prihode su već do sada mogli da se uoče.
U Ministarstvu finansija ukazuju da je u tom periodu zabeležen lagani pad carinskih prihoda, kao i povećan uvoz poljoprivrednih proizvoda osim u 2013. Povećanje uvoza nije bilo toliko da bi nadomestilo pad prihoda od carine.
Na osnovu dosadašnjih trendova, uz pretpostavku da će struktura uvoza ostati ista, u Ministarstvu procenjuju da će gubici u budžetu zbog manje naplaćenih carina u 2014. iznositi oko 15 miliona evra. Ističe se, međutim, da svako povećanje uvoza povećava budžetske prihode kroz naplaćeni porez na dodatu vrednost (PDV). Ukupan predviđeni iznos carinskih prihoda za 2014. iznosi oko 256 miliona evra.
U 2013. zabeležen je blagi porast naplate carine za bazne poljoprivredne proizvode, za koje će se 2014. smanjiti carine, od između 2% i 4%.
U segmentima u kojima je u 2013. dostignuta puna liberalizacija zabeležen je znatan pad carinskih prihoda. To nije toliko izraženo za ribe, za koje se pad procenjuje na 7%.
Međutim, za veći broj poljoprivrednih proizvoda za koje je puna liberalizacija dostignuta te godine, pad se procenjuje na 90%. Tu spadaju između ostalog mlečni proizvodi, kukuruz šećerac, neke masnoće, žvakaće gume, neki slatkiši i kakao, mešavine i testa za proizvodnju pekarskih proizvoda, ekstrakt slada, testenine, neki proizvodi od žitarica, kvasac, praškovi za pecivo, senf, kečap, sladoled, voda, neka alkoholna pića poput žestokih pića.
Puna liberalizacija ne znači da su carine potpuno ukinute. U velikom broju slučajeva, one se više ne naplaćuju, ali često i ostaju, samo snižene u odnosu na raniji nivo.
Više od polovine razmene sa EU
Više od polovine razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije otpada na trgovinu sa Evropskom unijom i u toj razmeni Srbija godinama beleži suficit. Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, od 2004. godine u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa EU Srbija ostvaruje suficit koji je u periodu 2009-2012. godine iznosio prosečno 403,1 milion evra godišnje.
Takođe, u 2013. kao poslednjoj godini liberalizacije trgovine za prerađene poljoprivredne proizvode, u prvih devet meseci ostvaren je pozitivan saldo u ukupnoj razmeni poljoprivrednih proizvoda sa EU u vrednosti od 300 miliona evra, kažu u tom ministarstvu.
U Ministarstvu ukazuju na povoljan tretman srpskih poljoprivrednika na evropskom tržištu u proteklih 13 godina, pošto je EU od kraja 2000. omogućila bescarinski pristup za poljoprivredno-prehrambene proizvode iz Srbije.
"Nijedna država našim privrednicima nije dala bolje uslove za plasman proizvoda od onih koje je dala Evropska unija", kažu u Ministarstvu poljoprivrede.
Međutim, ova statistika bila bi još bolja kada bi se poboljšali uslovi proizvodnje u pojedinim sektorima. Tako u Privrednoj komori Srbije ukazuju da je meso ugroženi proizvod u liberalizaciji, ali ne toliko zbog carina, kojima će ostati zaštićeno, nego zbog uslova proizvodnje.
Statistika to potvrđuje, budući da u prethodnih pet godina izvoz mesa i mesnih proizvoda u EU stagnira i iznosi oko 3,2 miliona evra, dok je uvoz povećan sa 19,5 miliona evra 2009. godine na 38,3 miliona evra 2012. godine. U prvih 10 meseci ove godine u ovom sektoru izvoz je bio 3,15 miliona evra i bio 10 puta manji od uvoza, koji je iznosio 32 miliona evra.
U izvozu u EU dosta su zastupljene žitarice i proizvodi od žitarica, povrće i voće, kao i šećer i proizvodi od šećera.
EU je glavni spoljnotrgovinski partner Srbije, sa udelom oko 60%. U uvozu proizvoda iz EU, poljoprivreda čini 9,2%.
Autor: Smiljana Vukojičić Obradović i Maja Poznatov
Foto: Evropska komisija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
