Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Kako se poljoprivreda priprema za EU
|
|
|
|
Objavljeno : 06.01.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Približavanje EU doneće pojačanu konkurenciju na tržištu poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, ali i nove mogućnosti, uključujući i evropske fondove. U Ministarstvu poljoprivrede ističu da će najbolje proći oni koji na vreme prihvate ova pravila i konkurenciju. U Privrednoj komori Srbije smatraju da je Srbija imala dosta vremena da se pripremi za liberalizaciju tržišta, ali da je ostalo dosta toga da se uradi. Srbiju, osim pripremanja poljoprivrede za konkurenciju iz EU, očekuje i zahtevno usklađivanje sa pravnom tekovinom Unije u oblasti poljoprivrede na koju otpada trećina evropskih propisa, kao i uspostavljanje sistema za korišćenje pretpristupnih fondova EU (IPA) za poljoprivredu.
U skladu sa Prelaznim trgovinskim sporazumom sa EU, koji se primenjuje već pet godina, od 1. januara 2014. stupa na snagu potpuna liberalizacija, što znači da su za većinu proizvoda ukinute carine, dok su neki poljoprivredni ostali zaštićeni sniženim stopama.
"Srbija je imala dosta vremena za prilagođavanje (na liberalizaciju), ali pitanje je koliko je rađeno na tome. Zato je potrebno raditi na poboljšanju uslova proizodnje i poljoprivrednog ambijenta", naveo je sekretar udruženja PKS za poljoprivredu Nenad Budimović.
Liberalizacija trgovine je uostalom jedan je od prvih koraka u približavanju EU. EU je prvo jednostrano odobrila preferencijale Srbiji još 2000, a od početka integracija, odnosno bar od 2005. kada su počeli pregovori o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, bilo je jasno da će i Srbija u okviru tog sporazuma morati da daje ustupke, odnosno da otvara tržište za proizvode iz EU.
Prema rečima Budimovića, u poslednje vreme se preduzimaju krupni i konkretni koraci u uređenju i podsticanju proizvodnje mleka i mesa. On je ocenio da su proizvođači mesa najugroženiji povećanim uvozom, ali da razlog za to nije snižavanje carina. Uostalom, meso je među proizvodima koji će ostati zaštićeni do samog ulaska u EU.
"Najosetljiviji proizvod je meso. Za povećan uvoz mesa nije razlog smanjenje carina već dobri proizvodni uslovi u EU, što je cilj da se postigne i u Srbiji", naveo je on.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da se iz agrarnog budžeta obezbeđuje više oblika subvencija za poljoprivrednike zavisno od raspoloživih sredstava. Tako se za mlekarski, kao najosetljiviji sektor, u kontinuitetu isplaćuju premije za mleko, a za sektor stočarstva subvencije za unapređenje rasnog sastava, za tov i mere selekcije.
Takođe, krediti po povoljnim uslovima korišćeni su za ulaganja za razvoj povrtarstva, voćarstva, za objekte i mehanizaciju.
U Ministarstvu poljoprivrede navode da je sproveden veliki broj programa edukacije poljoprivrednika, od kojih su neki uz podršku SAD i EU. Ti programi, kako ističu, doprineli su unapređenju proizvodnje, boljeg korišćenju resursa i uvodenju odgovarajućih standarda kvaliteta, kao i organizovanijem nastupu na doma'em i inostranom tržištu.
Promene potrebne i za korišćenje fondova EU
Srpski agrar će morati da se pripremi i za korišćenje pretpristupnih fondova EU za poljoprivredu (IPARD) na koje Srbija dobija pravo zahvaljući statusu kandidata.
"Između ostalog, neophodno je da se uvedu promene u strukturi proizvodnje, u organizovanju poljoprivrednih gazdinstava, upravljanju i očuvanju resursa i usvajanju evropskih standarda", ističu u Ministarstvu poljoprivrede i dodaju da se radilo na unapređivanju institucionalnih kapaciteta za povlačenje sredstava IPA.
Direktna podrška poljoprivrednicima iz tih fondova neće biti moguća dok Srbija ne dobije akreditaciju za decentralizovani sistem upravljanja IPA za poljoprivredu, odnosno dok se ne osposobi da sama sprovodi procedure i kontroliše trošenje sredsatva. Ta akreditacija se očekuje tek 2016. godine.
Do tada, sredstva iz pretpristupnih fondova moći će da se koriste za usklađivanje zakonodavstva sa pravnom tekovinom EU u domenu poljoprivrede i nabavku opreme, na primer za referentne laboratorije, ili vakcinaciju životinja protiv bolesti.
Poljoprivreda i ruralni razvoj predstavljaju jedan od najzahtevnijih sektora u postupku harmonizacije sa pravnim tekovinama EU, s obzirom da na poljoprivredu otpada skoro trećina evropskih propisa.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da je tokom tranzicionog perioda koji je počeo pre 5 godina a trajaće do ulaska u EU, donet niz zakona iz oblasti poljoprivrede, ribarstva i bezbednosti hrane koji su usklađeni sa zakonodavstvom EU.
Izvor: EurActiv.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
