 Srbija i EU su 16. septembra u Briselu počele analitički pregled propisa iz oblasti zaštite životne sredine, takozvani eksplanatorni skrining za poglavlje 27 u sklopu pregovora o članstvu Srbije u EU. Ta oblast predstavlja izuzetno težak i zahtevan deo evropskih integracija koji podrazumeva i velika ulaganja. Srbija je, prema ranijim ocenama iz EU, u oblasti životne sredine još daleko od evropskih standarda.
Kako je saopštilo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije, tokom skrininga koji će trajati do 19. septembra biće razmotreni propisi, posebno o kvalitetu vazduha, zaštiti od buke, upravljanju otpadom, zaštiti prirode, o hemikalijama, kontroli industrijskog zagađenja i o upravljanju rizikom i klimatskim promenama.
Delegaciju Srbije predvodi šefica pregovaračke grupe, državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Stana Božović.
Ona je kazala da su evropske integracije prioritet Vlade Srbije, da je pregovaračko poglavlje 27 važno i kompleksno, a usaglašavanje s pravnim tekovinama EU u toj oblasti jedan od najzahtevnijih zadataka Srbije u okviru integracija.
Srbija je od 2009. godine preduzela niz mera radi usaglašavanja zakonodavnog i institucionalnog okvira s normama i standardima EU.
Ona je kazala i da pravne tekovine EU koje regulišu sektor životne sredine iziskuju mnoge promene, uspostavljanje adekvatne administrativne strukture i znatna finansijska ulaganja, kako bi Srbija dostigla standarde EU u toj oblasti.
"Srbija je spremna da intenzivira procese usaglašavanja u oblasti životne sredine, jačanja administrativnih kapaciteta i sistemskog planiranja", kazala je Božović.
Delegacija Srbije očekuje da će u Briselu dobiti dodatne informacije i smernice koje će pomoći da se bolje pripremi za pregovore, i da se unapredi proces usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU u toj oblasti.
Bilateralni skrining, na kojem Srbija izlaže stanje u ovoj oblasti, planiran je od 17. do 21. novembra.
Za životnu sredinu se odavno zna da je najteža oblast u evropskim integracijama Srbije, budući da je Evropska komisija još 2011. godini, u svom Analitičkom izveštaju na osnovu kojeg je Srbija dobila status kandidata, navela da će biti potrebni trajni i veliki napori u toj oblasti, pre svega u pogledu primene.
"S obzirom na to da su za stvarno usklađivanje sa propisima EU potreban neprekidni visok nivo investicija i znatni administrativni napori, to može jedino da se postigne u dužem roku", navodi se u izveštaju.
Dve godine kasnije, u Izveštaju o napretku 2013. godine, iz Brisela je stigla ocena da je Srbija počela da se bavi prioritetima u oblastima životne sredine i klimatskih promena, kao i da je napredak ostvaren u prethodnih godinu dana bio mali.
"Potrebno je uložiti znatne dodatne napore kako bi se postiglo dodatno usklađivanje sa politikama EU u oblastima poput vode, upravljanja otpadom, kvaliteta vazduha i zaštite proride. Primena postojećih propisa treba da se poboljša, a s tim povezan kapacitet održi", navodi se.
Istaknuto je i da je potrebno poboljšati inspekcije i izvršenje zakona, kao i učešće javnosti u donošenju odluka.
Neke od oblasti u kojima će biti potreban napredak su nadzor kvaliteta vode, razgraničavanje nadležnosti kako bi se omogućilo investiranje u smanjenje zagađenja, uklanjanje loših deponija, uspostavljanje sistema razgraničavanje otpada i recikliranje kako bi deponije postale poslednji izbor za otpad.
Ističe se i da u pogledu klimatskih promena Srbija još nema sveobuhvatnu politiku i strategiju.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Shutterstock.com
 Povezani sadržaj
|
