Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Usklađivanje sa EU u oblasti životne sredine do 2030.
|
|
|
|
|
|
|
Objavljeno : 06.02.2014. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potpuno usklađivanje Srbije sa Evropskom unijom u oblasti zaštite životne sredine, jednoj od najzahtevnijih oblasti u pregovorima o članstvu sa EU, očekuje se do 2030. godine, a troškovi toga procenjuju se na 10,6 milijardi evra, rečeno je 6. februara u Privrednoj komori Srbije (PKS). Na skupu o mogućnostima finansiranja u oblasti životne sredine rečeno je i da će se projekti finansirati iz evropskih fondova, donacija, budžeta i putem bankarskih zajmova, a da će proces koordinisati Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine. U PKS-u najavljuju da će privrednicima pružiti stručnu pomoć za pripremu projekata.
Na sastanku predstavnika Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, PKS i privrednika Srbije, ocenjeno je da poglavlje 27 u pregovorima sa EU, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, predstavlja jedno od najsloženijih i najzahtevnijih.
Iznet je i podatak da se troškovi usklađivanja zakona procenjuju na 10,6 milijardi evra. To je predviđeno Strategijom aproksimacije u oblasti životne sredine sa projekcijama do 2030. U tom dokumentu koji je usvojen 2011. navodi se pretpostavka da će prva godina članstva Srbije u EU biti 2019.
Prema Strategiji, najveća izdvajanja biće potrebna u sektoru za vode (5,6 milijardi evra), zatim u sektoru za otpad (2,8 milijardi evra) i sektoru za industrijsko zagađenje i buku (1,3 milijardi evra).
Ukupni trošak po stanovniku procenjuje se na 1.400 evra, dok je u ranijim proširenjima proseku iznosilo 1.150 evra po stanovniku.
Kako je ranije najavljeno, Srbija bi ove godine trebalo da pripremi planove za primenu ključnih evropskih direktiva u oblasti životne sredine i analizu troskova usklađivanja.
Važna priprema projekata
Predstavnici Ministarstva energetike pozvali su privrednike da pripreme projekte i unesu ih u "Slap bazu" (www.slap.skgo.org), bazu opštinskih infrastrukturnih projekata, kako bi ministarstvo planiralo sredstva potrebna za njihovu realizaciju.
Kako je rečeno, projekti će se finansirati iz evropskih fondova, bilateralnih donatora, međunarodnih organizacija, banaka i budžeta Srbije ili lokalnih samouprava.
Predstavnica Ministarstva energetike Olja Stanić Marić kazala je da privrednici prilikom konkurisanja za realizaciju projekta moraju imati vlasništvo nad zemljištem, "da budu spremni da će im ponekad biti potrebno kofinansiranje i pojedine dozvole, ali i da moraju biti posvećeni realizaciji projekta".
Prema njenim rečima, ne postoji način da gradovi i opštine dobiju direktno sredstva iz različitih fondova, već je neophodno da sarađuju sa Ministarstvom energetike, razvoja i zaštite životne sredine.
Savetnica predsednika PKS Dušanka Samardžić kazala je novinarima da privrednici nisu sposobni sami da finansiraju projekte, pa im je zato potrebna finansijak kao i stručna pomoć. "Pružamo stručnu pomoć privrednicima, PKS će im pomoći da adekvatno odgovore na aplikacije, prate pozive, učestvuju na vreme i kandiduju se sa svojim projektima", dodala je Samardžić.
Samardžić je navela da PKS učestvuje i u praćenju programa EU namenjenih jačanju konkurencije malih i srednjih preduzeća - "COSME" čija je vrednost procenjena na 2,3 milijarde evra i razvoju naučno tehnoloških inovacija - "HORIZON", za period od 2014. do 2020. na oko 80 milijardi evra.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Privredna komora Srbija
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
