Vođe grupe koja je ubila Francuza Brisa Tatona osuđene su na između 30 i 35 godina zatvora. Viši sud u Beogradu u utorak 25. januara osudio je 15 optuženih na ukupno 240 godina zatvora. Tužilaštvo i Tatonova porodica zadovoljni presudom, za koju porodice osuđenih tvrde da je "politička". Inicijativa za zabranu nasilnih navijačkih grupa u Srbiji još nije dala rezultate.

"Analizom izvedenih dokaza sud je utvrdio krivicu za krivično delo teško ubistvo. Obdukcijom su utvrđene brojne telesne povrede, smrt je nasilna i nastupila je usled oštećenja mozga i izliva krvi", rekla je sudija Mirjana Ilić. "Optuženi su krivi što su 17. septembra 2009. godine, oko 17.40 na platou na Obilićevom vencu, u uračunljivom stanju, u bezobzirnom i nasilničkom ponašanju, organizovano tukli Tatona, nanevši mu teške povrede glave i tela, od kojih je umro 29. septembra", rekla je ona.

"Oni koji su najstrože kažnjeni bili su vođe navijačkih grupa, a tako su se i ponašali. De fakto je da su oni imali vlast nad ostalima", rekla je sudija. Sud je odbacio navode odbrane da Taton nije bio adekvatno zbrinut u Urgentnom centru.

Od organizatora, za teško ubistvo osuđen je Đorđe Prelić na 35 godina zatvora, Dejan Puzigaća na 32 godine, a Ivan Grković i Ljubomir Marković na po 30 godina zatvora. Prelić i Puzigaća su u bekstvu. Najstroža kazna za teško ubistvo iznosi 40 godina.

Na po 14 godina osuđeni su Branimir Četnik, Vladan Suvajac, Milan Vujović i Jovan Karbić. Na po 12 godina zatvora osuđeni su Stefan Veličković, Milan Tarlać, Dragan Tomasović i Bojan Matijević. Za nasilničko ponašanje, Stepa Petrović osuđen je na pet godina zatvora, Dejan Stanković na četiri godine, dok je Vladimir Bošković osuđen na osam meseci zatvora, uslovno na dve godine zbog skrivanja optuženog Tarlaća.

Izricanju presude u procesu koji je obeležio odnose Srbije i Francuske u 2010. prisustvovali su Tatonovi roditelji Suzan i Alen Taton i ambasador Francuske u Srbiji Fransoa Gzavije Denio.

Po izricanju presude rodbina optuženih je burno reagovala, plakala i vikala sudiji: "Vama će narod da sudi!", "Setite se njih pre nego zaspite!" i "Videćemo se u Strazburu!".

Presuda je izrečena u sudnici broj tri Palate pravde, u kojoj nije bilo dovoljno mesta za svu zainteresovanu rodbinu i prijatelje optuženih, kao i za novinare. U Palati pravde postoji sudnica sa znatno većim kapacitetom, ali ta sudnica nije opremljena za simultano prevođenje. Palatu pravde obezbeđivao je veliki broj policajaca u uniformi i civilu.

Navijačke grupe još nisu zabranjene

Ubistvo Tatona izazvalo je burne reakcije u Srbiji. U Beogradu je 30. septembar 2009. proglašen danom žalosti, a oko 5.000 ljudi učestvovalo je na skupu protiv nasilja i upalilo sveće ispred ambasade Francuske u centru Beograda i ispred spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.  Hiljade građana u nekoliko gradova u Srbiji odale su poštu Tatonu, a pokrenute su i inicijative da Bris Taton dobije ulicu u nekom gradu u Srbiji. Na mestu na kojem je Taton pretučen na smrt 1. septembra 2010. postavljena je spomen ploča.

Poštu su Tatonu odali i najviši srpski zvaničnici, koji su najavili borbu protiv nasilja i ekstremizma da se slične stvari u Srbiji više ne bi događale, ali najavljena borba protiv nasilja nije smirila huligane koji su nastavili da se sukobljavaju po ulicama, utakmicama i autobusima Gradskog saobraćaja.U Rezoluciji Evropskog parlamenta u Srbiji ukazuje se na povezanost određenih političkih stranaka sa ekstremnim grupama.

Tadašnji republički tužilac Slobodan Radovanović 16. oktobra 2009. je zatražio zabranu 16 navijačkih podrgupa Partizana, Crvene zvezde i Rada. Reč je o grupama "Ultra boys", "Belgrade boys", "Ultras", "Brigate", "Alkatraz", "Ludaci - Padinska skela", "Anti Romi", "South family", "Head hunters", Irriducibili-nbg", "Shadows", "Extreme boys", "Čuvari časti", "Brain damage" i "United Force 1987".

Bivši tužilac Radovanović je u predlogu za zabranu naveo da je njihovo delovanje usmereno na "nasilno rušenje ustavnog poretka, kršenje zajamčenih manjinskih i ljudskih prava, kao i izazivanja rasne, verske i nacionalne mržnje". Uprkos velikim rečima, nasilje huligana nije u potpunosti obuzdano, a inicijativa za zabranu navijačkih organizacija nije urodila plodom.

Ustavni sud Srbije je 9. decembra 2010. odložio raspravu o zabrani 15 navijačkih grupa, a Tuzilaštvo je saopštilo da odluka Suda o odlaganju rasprave "navodi na sumnji da je u pitanju odugovlačenje postupka, na šta ukazuje činjenica da posle 14 meseci Ustavni sud još razmatra da li je nadležan ili ne u tom predmetu". Tužilaštvo je ocenilo da se iz zaključaka Ustavnog suda može zaključiti da se on proglasio nenadležnim.

Suđenje je bilo značajno pitanje u odnosima Srbije i Francuske tokom 2010. godine. Francuska je zauzela čvrst stav da počinioci tog zločina moraju biti adekvatno kažnjeni. Nakon ubistva u Srbiju je došla francuska državna sekretarka za sport Rama Jad. Početku i kraju suđenja prisustvovao je ambasador Francuske.

Stavovi

Advokat porodice Brisa Tatona Slobodan Ružić rekao je da porodica Taton smatra da su kazne odgovarajuće, s obzirom na težinu učinjenog zločina.

 

"Moramo sačekati pismeni otpravak presude da bismo čuli detaljno objašnjenje suda. Nadam se da će biti dovoljno kvalitetno da bi opstala po žalbama koje se očekuju od strane svih okrivljenih i njihovih branilaca", kazao je Ružić. On je najavio da će se sastati sa Tatonovima u vezi sa pokretanjem parničnog postupka, ističući da je takav postupak problematično pokrenuti protiv optuženih koji nemaju nikakvu imovinu, niti su zaposleni.

 

"Velika je odgovornost Srbije jer ni MUP, ni BIA nisu preduzeli ništa da do ovoga ne dođe, i možda ćemo se obratiti i državi Srbiji da izvrši nadoknadu njihove nematerijalne štete", rekao je Ružić. Sud je oštećene uputio na parnični postupak za nadoknadu štete.

 

Otac ubijenog Brisa Tatona, Alen Taton izjavio je u utorak (25. januara) u Beogradu da je srpsko pravosuđe obavilo "častan posao" i izreklo "teške, ali zaslužene kazne" za ubistvo Brisa Tatona.

 

"Mislim da je sud doneo teške kazne ali je ta odluka opravdana zbog količine agresije koja je pokazana tokom izvršenja zločina koji je se može okarakterisati jedino kao varvarsko nasilje", rekao je Alen Taton novinarima.

 

Svetozar Vujačić, advokat Dejana Puzigaće koga je tužilaštvo označilo kao jednog od organizatora ubistva, rekao je po izricanju presude da je ona "skandalozna" i da ne počiva ni na jednom materijalnom dokazu.

 

"Sudija je imala muku da obrazloži presudu i obrazložila je time da je u njenom donošenju sud pribegao slobodnom sudijskom uverenju. Osuđivanje 14 ljudi za teško ubistvo po slobodnom sudijskom uverenju se nikada do sada nije desilo", rekao je Vujačić.

 

Vujačić je dodao da je presuda očekivana zato što je država na svim nivoima najavila "žestok odgovor" na ubistvo Tatona.

 

Advokat Maja Trkulja, branilac Ljubomira Markovića koji je osuđen na 30 godina zatvora, izrazila je nadu da će Apelacioni sud "za razliku od sudskog veća smoći snage da ispravno donese odluku".

 

"Obrazlažući presudu, predsednica veća je iznela gomilu neistina. Sva sreća da postoji transkript i da će istorija pokazati da je ovde učinjeno toliko procesnih grešaka da je to sramota za pravosuđe", kazala je Trkulja.

Branilac Ivana Grkovića, osuđenog na 30 godina, Zora Dobričanin-Nikodinović kazala je da je donesena odluka "prezentacija moći".

 

"Odluka je bila od početka diktirana na pres konferencijama i nije me iznenadila, ali mi je žao što ima jako malo pravde u ovakvim postupcima", rekla je Dobričanin-Nikodinović.

 

Portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić rekao je da je tužilaštvo zadovoljno presudom koja je dokaz da je pravda dostižna.

 

"Ova presuda je istovremeno i opomena i poruka da ovako nešto nikada više ne bi smelo da se dogodi. Pravna država mora da se suprotstavi nasilju i pokaže odlučnost", kazao je Zorić agenciji Beta.

 

Zorić je naveo da je presuda za ubistvo Tatona potvrda efikasnosti srpskog pravosuđa koje je pokazalo da veoma složen predmet može da se okonča prvostepenom presudom za samo sedam meseci.

 

Izvor: Beta

Povezani sadržaj