Ambasade Italije i Belgije otvorile su 9. juna vrata za studente iz Srbije. Ambasador Belgije Leo Daes je rekao da je Dan otvorenih vrata, koji se organizuje sa Delegacijom EU i EU info centrom, odlična inicijativa koja omogućava da se sa studentima razmene stavovi o EU i njihovim očekivanjima od evropskih integracija, dok je ambasador Italije Đuzepe Manco rekao da su mladi ključni za ubrzanje puta ka EU. Mladi su se raspitivali za mišljenja ambasadora o pravcima razvoja EU, rešavanju kriza, ali i saradnji ovih zemalja sa Srbijom.
Na skupu u Ambasadi Italije održana je debata o učešću mladih u ubrzanju evropskih integracija, a ministar sporta i omladine Srbije Vanja Udovičić izjavio je danas da su mladi ljudi najveći partner, oslonac i snaga Srbije na putu ka EU, dodajući da omladina treba da aktivno učestvuje u donošenju odluka i kreiranju svesti.
"Mladi treba da kreiraju put svih nas, a naročito svoj put", rekao je ministar sporta i omladine, dodajući da je važno da se probudi kreativnost i preduzetnički duh mladih uz podsećanje da je Vlada Srbije 2016. proglasila godinom preduzetništva.
Udovičić je ocenio da omladina nije dovoljno informisana o evrointegracijama Srbije, dodajući da su potpuna informacija i upućenost važni za kritiku.
Državni sekretar u Ministarstvu kulture i informisanja Saša Mirković ocenio je da mlade generacije i kultura pokazuju "koliko je Srbija zapravo već deo Evrope i EU".
"Ima simbolike u činjenici da smo se okupili u Ambasadi Italije tačno dve nedelje od otvaranja Bijenala arhitekture u Veneciji, na kojem je Srbija predstavljena delom tri autora iz Beograda", rekao je Mirković.
Background
U Italijanskom institutu za kulturu 9. juna se otvara izložba "Evropski koridori - od rimske dvokolice do iz Pirota do današnje Vespe". Reč je o jedinstvenoj izložbi na kojoj će biti izložena reprodukcija stare rimske dvokolice, čiji će arheološki ostaci pronađeni tokom radova na Koridoru 10 u blizini Pirota takođe biti izloženi, zajedno sa najmodernijim Vespa dvotočkašima.
Nekoliko motocikala Vespa čuvene italijanske marke pjađo (Piaggio) koja ove godine slavi 70 godina postojanja izložena je i u dvorištu ambasade povodom Otvorenih vrata.
On je dodao da upravo izložba arhitekture u Veneciji na simboličan način povezuje "želju da mladi ljudi sve više zastupaju Srbiju u domenu kulture u Evropi". Govoreći o kulturi u Srbiji, Mirković je rekao da će "dosta toga biti adresirano" tokom pristupnih pregovora i pregovaračkih poglavlja, a da će u okviru poglavlja 26 kultura dobiti svoje "zasluženo mesto".
Ambasador Italije u Beogradu Đuzepe Manco je, parafrazirajući reči nekadašnjeg predsednika SAD Džona Kenedija, poručio prisutnima da se upitaju šta oni mogu da učine za Evropu i na putu Srbije ka EU.
"Ako postoji način na koji može da se ide brže ka Evropi, onda je to uz pomoć mladih ljudi", rekao je italijanski ambasador pred predstavnicima diplomatskog kora, novinarima, studentima i učenicima srednjih škola.
Dobrosusedski odnosi u regionu ključni
Na skupu u belgijskoj ambasadi bilo je nekoliko desetina studenata Beogradskog univerziteta, a njima je ambasador Belgije Leo Daes (D’Aes) poručio da ta zemlja podržava evropsku perspektivu Srbije i drugih zemalja regiona, uz obavezno ispunjavanje uslova.
"Svaka zemlja, pre svega na Balkanu, koja želi da se priključi EU unapred zna da mora da prihvati pravno nasleđe EU, ne od danas do sutra, ali postepeno, kroz godine. Postoje i dugi tranzicioni periodi, ali ugovor je veoma čvrst", rekao je on studentima Beogradskog univerziteta koji su posetili Ambasadu u okviru inicijative EU Dan otvorenih vrata.
Daes je istakao da je pravno nasleđe EU stvarano šest decenija, ali da je Belgija kao jedan od osnivača veoma ponosna i ne želi da se tekovine EU "razvodnjavaju" već jačaju.
Kako je naveo, i za EU i za Belgiju ključni aspekt postepenog približavanja je saradnja unutar Balkana, a Srbija kao "vodeća zemlja na Balkanu" ima odgovornost za veliki broj stvari.
"Svesni smo šta se dogodilo u prošlosti, nedavnoj prošlosti, to je veoma teška prošlost koja se ne može prevazići parčetom papira, nekim potpisom ili malim osmehom, toga smo u potpunosti svesni, ali činjenica je da nepoverenje unutar Balkana vodi do nepoverenja prema Balkanu", naveo je ambasador Belgije.
Kada je o budućnosti EU reč, Daes je rekao da se Belgija zalaže za bližu saradnju, odnosno još veću integraciju u Uniji, ali da ima i zemalja koje se s time ne slažu, i da je odatle i proistekla sadašnja situacija da se u Velikoj Britaniji na referendumu odlučuje o članstvu u Uniji.
U razgovoru sa studentima naveo je da je "lako kritikovati EU" zbog propusta, poput isuviše rigidnog sistema azila koji nije ni bio predviđen za toliki priliv migranata kakav je sada, ali i dodao da se radi na unapređenju politike.
Studente je zanimalo viđenje ambasadora o budućnosti Unije, i o mogućim pravcima razvoja poput federalizacije i takozvane Evrope u dve brzine, na šta je ambasador odgovorio da Evropa u dve brzine već postoji u pitanjima kao što su Šengenski prostor slobodnog kretanja i evro, jer su to dve politike kojima su neke članice odlučile da ne pristupe.
Ambasador je izneo mišljenje da ovakav pristup u nekim oblastima nije moguć, a kao primer je naveo spoljnu politiku gde Evropska unija, da bi se izgradila dobar položaj, mora da govori jednim glasom.
Mora se čuti glas manjina
Jedan od studenata doveo je u pitanje zahtev EU da se Srbija u potpunosti uskladi sa spoljnom politikom Unije jer smatra da bi to pokvarilo njene odnose s Rusijom, a odgovor ambasadora bio je da se od Srbije ne traži da prekine odnose sa Rusijom, koji podrazumevaju i kulturu, energetiku i trgovinu, nego da osudi ponašanje te zemlje na Krimu.
Studente je zanimala i situacija u Belgiji, posebno odnosi između frankofone Valonije i Flandrije gde se govori holandski, a Daes je rekao da su odnosi "nekada lakši, nekada teži", ali da je činjenica da postoji manjina koja želi da se zemlja podeli. Stavovi ove manjine, koja je značajna iako je manjina, moraju se uzeti u obzir, kao što i Srbija mora voditi računa o manjinama na svojoj teritoriji, rekao je ambasador Belgije.
Diskusija se vodila i o statusu Kosova, a ambasador je rekao da je Belgija priznala Kosovo kao nezavisnu državu, a Srbija nije, kao i pet članica EU, a razgovaralo se i o bezbednosnoj situaciji nakon terorističkih napada u Belgiji, o broju belgijskih građana u Srbiji, kao i o ulogama zvaničnika Ambasade.
Ataše za odbranu Žan-Mari Ferber (Jean-Marie) rekao je da Belgija ima samo 17 atašea za odbranu u svetu, najviše u Africi, potom u velikim svetskim centrima – Vašingtonu i Moskvi, dok u Evropi postoji vojni savetnik pri OEBS-u u Beču i kancelarija u Srbiji. Razlozi za držanje atašea u Srbiji su istorijski, zbog prisustva belgijskih trupa u regionu u misijama nakon raspada bivše Jugoslavije.
Sa studentima su razgovarali i i zamenik šefa misije Steven de Vilde (Wilde) i prvi sekretar za konzularne i administrativne poslove Gi van Glabeke (Guy).
EurActiv Srbija
Ambasade otvorile vrata za mlade 
