Premijer Mađarske Viktor Orban najavio je 26. avgusta da će biti izgrađena nova ograda na granici sa Srbijom, kako bi bila ojačana i mogla zemlju da zaštiti od pojačanog priliva migranata. Mađarska se protivi sistemu raspodele migranata u EU, i nije jedina zemlja članica sa kojom Brisel i Berlin vode polemiku, a Orban poručuje  da se granica ne brani cvećem i plišanim medama.

"Granica se ne može braniti cvećem i plišanim igračkama, već uz pomoć policajaca, vojnika i oružja", rekao je Orban za državnu radio stanicu.

Nije precizirao kada će početi izgradnja ograde rekao je da su u toku tehničke studije za jači sistem duž trenutne ograde koja se proteže na 175 kilometara granice Srbije i Mađarske. U tehničkom smislu granica će biti moderno opremljena, naveo je mađarski rpemijer.


Potrebu da se izgradi ograda obrazložio je stavom da će uskoro možda biti "veća potreba za bezbednošću", a ojačana granica moći će da zaustavi "više stotina hiljada ljudi" ako bude potrebno. Veći priliv migranata, prema njegovim rečima, mogao bi da se desi ako, na primer, Turska dozvoli milionima izbeglica koje tamo žive da krenu ka zemljama zapadne Evrope.

Orban je nedavno najavio angažovanje 3.000 policajaca, uz 3.500 koji su već zaduženi da čuvaju granicu.

Mađarska je prošle godine postavila bodljikavu žicu na južnim granicama sa Srbijom i Hrvatskom, a uprkos tome je prema zvaničnim podacima 18.000 osoba ove godine nelegalno ušlo u tu zemlju. Kroz Mađarsku je 2015. prošlo gotovo 400.000 ljudi na putu ka drugim zemljama Evropske unije.

Sjekloća: Treba da odbijemo pomoć Mađarske

Uoči najave o izgradnji ograde u Srbiji je boravio mađarski ministar unutrašnjih poslova Šandor Pinter koji je ponudio pomoć Srbiji u kontroli granica. On  je sa srpskim ministrom Nebojšom Stefanovićem u pograničnom mestu Hajdukovo 25. avgusta razgovarao o jačanju državne granice uz podršku mađarske policije.

Kako je saopšteno iz Stefanovićevog kabineta, na dnevnom redu je bilo upućivanje pripadnika mađarske policije na granicu sa Makedonijom ili Bugarskom kako bi se sprečilo povećanje toka ilegalnih migracija, koje može da se očekuje u narednom periodu.

"Srbija ni na koji način neće tolerisati švercere ni ilegalne pokušaje prelaska granice, bilo da se radi o ulasku ili izlasku iz naše zemlje. Nastavićemo i saradnju dveju policija u oblasti suzbijanja kriminala i organizovanog kriminala", rekao je Stefanović.

Istaknut je iznačaj readmisije, jer se time smanjuje broj migranata koji mogu da zatraže azil.

Mađarski ministar Šandor Pinter ocenio je da je policijska saradnja između dve države odlična, kao i da će Mađarska, ukoliko bude potrebno pružiti i policijsku i pravnu pomoć.

Na ovo je reagovao predstavnik Info centra za azil Vladimir Sjekloća, koji je 26. avgusta zatražio da Srbija odbije pomoć koju je Mađarska ponudila u jačanju obezbeđivanja granica sa Makedonijom i Bugarskom i kritikovao ponašanje mađarske policije prema migrantima.

"Podsećamo da izbeglice redovno prijavljuju kako ih mađarska policija zlostavlja. Metode koje mađarski policajci koriste su protivne zakonima, nehumane i evidentno bez osude u mađarskoj vladi", naveo je Sjekloća u pisanoj izjavi.

EU još nema rešenje za izbeglice

Uprkos naporima u 2015. da se pronađe sistem za rešavanje izbegličke krize u Evropi, i sporazumu sa Turskom iz marta ove godine kojim je njihov priliv smanjen, izbegličkoj krizi se ne nazire kraj. Pored neizvesnosti zbog narušenih odnosa Zapada i Turske, koji bi mogli da ugroze sporazum o migracijama, veliki problem predstavlja negativni stav stanovništva, a u nekim zemljama i vladajućih struktura, prema raspodeli migranata koja je dogovorena u Uniji u septembru 2015.

Mađarska je jedna od zemalja koja se protivi raspodeli, a Orban je za 2. oktobar sazvao referendum kojim želi da obezbedi legitimitet za ovakav stav.

Ovo će biti i jedna od vrućih tema u razgovorima nemačke kancelarke Angele Merkel sa takozvanom Višegradskom četvorko, grupom zemalja u koju osim Mađarske spadaju i Poljska, Češka i Slovačka.

I sama Merkelova ovo je prepoznala kao posebno osetljivu temu, navodeći da su mišljenjaipak usaglašena o mnogim značlajnim pitanjima poput sporazuma sa TUrskom, borbe protiv ilegalne imigracije i drugo.

Nedavno istraživanje javnog mnjenja koje je sproveo institut Ipsos u 22 zemlje EU pokazuje da otpor prema imigrantima nije ograničen na istočnu i centralnu Evropu, već je veoma prisutan i u zemljama u kojima je zvanična politika mnogo otvorenija prema izbeglicama. Pokazalo se da svaki drugi ispitanik (49%) smatra daima isuviše migranata u Evropi, a ovo je posebno izraženo u Italiji (65%), Belgiji (60%), Francuskoj (57%) i Nemačkoj (50%).

Tek svaki peti rekao je da je prisustvo imigranata pozitivno za njihovu zemlju, najviše u Velikoj Britaniji (35%).

Izvor: AFP

Foto: Beta-AP

Povezani sadržaj