Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Blage ocene Evropske komisije
|
|
|
|
Objavljeno : 10.11.2016. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Kada se analiziraju ocene upućene Srbiji u ovogodišnjem Izveštaju, može se konstatovati da je Srbija dobila srednju ocenu. Srbija je pohvaljena za postignute ekonomske rezultate, napore učinjene radi modernizacije javne uprave, kao i za konstruktivnu saradnju na regionalnom nivou i posvećenost normalizaciji odnosa sa Prištinom. Sa druge strane, i izveštaju se navodi da nije došlo do značajnijeg napretka u ispunjenju političkih kriterijuma za članstvo, odnosno u oblastima funkcionisanja sistema pravosuđa, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, kao i osnovnih prava. Posebno je istaknuto da u prethodnoj godini nije došlo do pomaka u pogledu ostvarivanja prava na slobodno izražavanje i borbe protiv korupcije.
Kada je reč o pregovaračkim poglavljima, Srbija je nastavila da se pozitivno usklađuje sa pravnom tekovinom EU, te je u odnosu na prethodnu godinu povećala stepen pripremljenosti u značajnim poglavljima kao što su poljoprivreda, transport, životna sredina i carinska unija. Međutim, u isto vreme, Komisija ocenjuje da Srbija nije ostvarila nikakav napredak u prethodnoj godini u pet pregovaračkih poglavlja – pravo poslovnog nastanjivanja; sloboda kretanja kapitala; pravo intelektualne svojine; zaštita konkurencije i bezbednost hrane.
"Srbija je na prvi pogled pozitivno ocenjena u domenu reforme javne uprave, međutim kada se Izveštaj pročita između redova, jasno je da su ogromne manjkavosti prisutne, posebno u pogledu profesionalizacije službeničkog sistema. Komisija bi trebalo da koristi oštriji jezik u svojim nalazima, budući da je primećena tendencija da se nadležne institucije u Srbiji 'opuste' nakon dobijanja pohvala. To se može videti na primeru poglavlja u kojima prošle godine nije učinjen nikakav napredak, a prethodno su bila pozitivno ocenjena", istakla je Milena Lazarević, programska direktorka Centra za evropske politike (CEP).
Od Srbije i regiona će se, po svemu sudeći, očekivati da i u budućnosti nastave da rade zajedno sa EU po pitanju izbeglica i migranata, za šta je Srbija u više navrata pohvaljena. "Izjava komesara Hana prilikom predstavljanja Izveštaja da je potrebno dodatno finansijski osnažiti Srbiju i Makedoniju da poboljšaju uslove prijema za veliki broj izbeglica, ali i da Zapadni Balkan ne treba se pretvori u izbeglički parking, višesmislena je. Ona odražava hroničan nedostatak sloge i solidarnosti unutar Unije povodom pitanja priliva migranata i izbeglica i nažalost ostavlja otvoreno pitanje o očekivanoj ulozi EU, a time i Srbije u tom pogledu", istakla je Sena Marić, viša istraživačica CEP-a. Fenomen "izbegličke krize" komesar Han vidi kao primer koji pokazuje da je u strateškom interesu EU da se dodatno ojačaju odnosi sa Zapadnim Balkanom i "stabilizuje regija".
Evropska komisija ubuduće neće više objavljivati Izveštaje o državama kandidatima na godinu dana. Naredni izveštaji su planirani na proleće 2018. U međuvremenu, samo za Poglavlja 23 i 24, u slučaju Srbije Evropska komisija će pored redovnih polugodišnjih izveštaja o ovim poglavljima, i sastanaka Pododbora za pravdu, slobodu, bezbednost (u kontekstu sprovođenja SSP), dodatno imati obavezu i pravljenja posebnog dokumenta (non – paper) i tako objavljivati svoje nalaze o stanju u ovim poglavljima. "Promena dinamike izveštavanja ne bi trebalo da se negativno odrazi na države koje pregovaraju članstvo, poput Srbije i Crne Gore, s obzirom da se proces ocenjivanja napretka i ostvarenih rezultata sprovodi po automatizmu pregovaračkog procesa", ističu u CEP-u.
Za više informacija o Centru za evropske politike posetite http://www.europeanpolicy.org/
Saopštenje Centra za evropske politike
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
