Projekat podržali
Sponzori mreže
|
Srbija pri dnu liste evropskih zemalja u inovacijama
|
|
|
Objavljeno : 02.02.2011. |
|
|
|
|
|
|
Srbija je daleko ispod proseka EU po inovacijama i njihovom uticaju na privredu, pokazali su podaci koje je 1. februara objavila Evropska komisija. Evropa, sa druge strane, ne uspeva da stigne svetske lidere u toj oblasti, Sjedinjene Američke Države i Japan.
Srbija je u grupi zemalja skromnog sistema inovacija, sa pokazateljima lošijim nego Rumunija, a boljim nego Makedonija, Litvanija, Bugarska, Turska i Letonija. Najuspešniji na tom polju u Evropi su Švajcarska, Švedska, Danska, Finska i Nemačka, koje čine grupu lidera u inovacijama. Iza njih su "sledbenici u inovacijama", gde se nalazi i evropski prosek, i umereni inovatori. Srbija je u najlošijoj grupi i nalazi se na 29. mestu od 34 zemlje Evrope. Hrvatska je u grupi umerenih inovatora, tri mesta ispred Srbije. Bosna i Hercegovina i Albanija nisu obuhvaćene istraživanjem.
Srbija ima loše rezultate u pokazateljima koji se mogu smatrati značajnim jer u njima svi lideri imaju dobre rezultate. Po izdvajanjima preduzeća za istraživanje i razvoj, izraženo u procentima bruto domaćeg proizvoda, Srbija je na 8% proseka EU. Po broju zajedničkih objavljenih publikacija privatnog i javnog sektora na milion stanovnika Srbija je na 12% evropskog proseka, a po prihodima iz inostranstva od licenci i patenata na 46% proseka EU. Izdvajanja preduzeća za istraživanje i razvoj u prethodnih pet godina su u padu, navodi se u izveštaju. Slaba strana Srbije je, kako se navodi, i intelektualna imovina, što podrazumeva patente registrovane po međunarodnom sporazumu o patentima.
Jake strane Srbije su nivo obrazovanja, kao i otvoreni istraživački sistemi, što podrazumeva međunarodne naučne zajedničke publikacije, citiranje publikacija širom sveta i broj doktoranata koji nisu iz EU. Kada je reč o obrazovanju, Srbija ima natprosečne rezultate po procentu mladih između 20 i 24 godine koji imaju završeno srednje obrazovanje, dok je po pitanju ljudi između 30 i 34 godina sa visokim obrazovanjem na 59% proseka EU, a po broju osoba koje steknu doktorat na 36%.
Background Izveštaj obuhvata 27 zemalja članica EU, kao i Hrvatsku, Srbiju, Tursku, Island, Makedoniju, Norvešku i Švajcarsku. Zasnovan je na 25 pokazatelja i obuhvata preduslove za istraživanje – radnu snagu, finansije i podršku, otvoreni i atraktivan istraživački sistem, aktivnosti preduzeća – investicije, povezivanje, preduzetništvo, intelektualnu imovinu poput patenata i uticaj na celu privredu.
Inovacije i njihov uticaj na privredu su jedna od glavnih oblasti čiji je razvoj predviđen strategijom Evropa 2020.
Napredak Srbije u prethodnih pet godina uglavnom je ispod proseka, a među oblastima u kojima je rast veći od evropskog proseka su naplata za korišćenje patenata i licenci u inostranstvu i zajednička naučna izdanja privatnog i javnog sektora.
U svetu su lideri Sjedinjene Američke Države i Japan. EU zadržava prednost koju ima nad Indijom i Rusijom, ali gubi prednost u odnosu na Brazil i Kinu. EU za SAD i Japanom zaostaje u glavnom po aktivnostima u privatnom sektoru, tako da je, kako se navodi u saopštenju Komisije, potrebno stvoriti uslove koji bi olakšali ulaganja preduzeća u inovacije i korišćenje rezultata u poslovnom svetu, posebno kroz efikasniji sistem patenata.
Zaostatak EU se povećava u domenu prihoda iz inostranstva od licenci i patenata, dok se u procentu visokoobrazovanih polako smanjuje, pošto se u EU beleži relativno brz rast. EU je bolja od SAD po pitanju javnog izdvajanja za istraživanje i razvoj i izvoza usluga koje su zasnovane na profesionalnom znanju.
"Inovacije su od suštinskog značaja za uspešnu modernu privredu, kao i voda za život. To je u srži ekonomskog planiranja i glavni način za otvaranje poslova u privredi", ocenila je evropska komesarka za istraživanje, inovacije i nauku Mor Gejgen-Kvin (Maire Geoghegan-Quinn).
Ona je kazala da očekuje od zemalja članica da u potpunosti iskoristi izveštaj o inovativnosti da bi jake strane dodatno učvrstila i suočila se sa slabostima.
Izvor: EurActiv
Sledeći koraci
4. februara 2011: Evropski savet posvećen energetici i inovacijama. Među prioritetima je poboljšanje uslova za inovativne kompanije i usmeravanje javne pomoći na israživanje, obrazovanje i energetiku
9. februara 2011: Evropska komisija će objaviti predlog za javnu raspravu o finansiranju istraživanja, takozvani Zeleni dokument "Od izazova do mogućnosti – u susret zajedničkom strateškom okviru za finansiranje istraživanja i inovacija u EU".
Povezani sadržaj
Linkovi
|
|
|