Kriza u EU će uticati na proširenje, ali ga neće obustaviti, a za Srbiju je u tim okolnostima najznačajnije da ne izgubi elan za sprovođenje reformi, poručili su predstavnici EU na konferenciji Beogradski dijalozi 8. decembra. Srbija očekuje otvaranje tri poglavlja u pregovorima sa EU, a kako je agenciji Beta potvrđeno u Briselu, 9. decembra će o tome dogovor ponovo pokušati da postignu predstavnici vlada EU u okviru Radne grupe Saveta ministara za proširivanje i susedstvo.

Ambasador Nemačke Aksel Ditman (Axel Diettmann) je rekao da EU trenutno mora pre svega da se posveti sopstvenim izazovima.

Globalizacija je donela napredak, ali se deo stanovništva oseća kao gubirnici. Strukturne promene takođe donose izazove, pa je brže širenje informacina u suštini pozitivno, ali treba voditi računa da to što objava ima 10.000 klikova ne znači nužno da je istinita.

Ekonomska kriza se 2008. i 2009. godine prenela iz SAD, pre svega na jug Evrope, donevši probleme, mada kako je naveo nije uspela da ugrozi temelje EU.

Tu su i migrantska kriza, povodom koje je Ditman zahvalio građanima i vlastima Srbije na odgovornom postupanju, i teroristički napadi bez presedana, pre svega u Francuskoj i Belgiji.

"Zbir ovakvih izazova je stvorio porast populističkih nacionalističkih stranaka", naveo je Ditman.

Odgovor se često svodi na naglašavanje suvereniteta, rešenja koja treba da donese nacionalna država, rekao je američki ambasador, dodajući da izazovi poput migracija, klimatskih promena i snabdevanja energijom nisu nacionalni i da ne može jedna država članica sama da ih reši.

"Moramo da budemo iskreni i da kažemo da se u EU nalazimo u fazi u kojoj se bavimo unutrašnjim poblemima i da pokrenemo unutrašnje reforme", rekao je Ditman

EU sposobna za rešenja, proširenje se nastavlja

Ambasador Nemačke, na koju se gleda kao na motor EU, ocenio je da je EU pokazala da može da pronađe rešenja. Stvoreni su na primer bankarska unija i mehanizam pomoći za ekonomske krize od 700 milijardi evra. Na primeru Italije i Španije koje sada beleže rast od 4,1 i 3,2%, a bile su najviše pogođene krizom, može se videti da rešenja daju rezultate.

"Bregzit je bio veoma značajan i žao nam je zbog rezultata, biće to veliki gubitak za EU. Ali mi sada ne vidimo centrifugalni proces u Evropi", rekao je Ditman, dodajući da su lideri EU pokrenuli proces u Bratislavi za jačanje EU od 27 članova i da će se proces nastaviti u martu, na 60. godšnjicu Rimskih ugovora o osnivanju EU.

Naveo je da veruje da će EU uspeti da ostvari rezultate, da nakon rešavanja problema izađe jača, i onda "pozdravi Srbiju kao novu članicu" .

Na putu Srbije ka EU u decembru se očekuju i konkretni koraci, a Ditman kaže da je njegova zemlja posvećena tom putu i da želi da se na međuvladinoj konferenciji 13. decembra  otvore tri poglavlja sa Srbijom i da je posvćena politici proširenja EU i evropskoj perspektivi Srbije.

Istakao je da na otvaranju poglavlja postoji zajednički rad i da novih uslova nema.

"Mislim da je i u interesu Srbije da ide ka EU", rekao je Ditman, istakavši da postoje i brojčani podaci u pogledu ekonomske razmene i ulaganja nemačkih preduzeća, ali i da mu se čini da put ka EU predstavlja motor unutrašnjih reformi u Srbiji.

Zamenik šefa Delegacije EU u Srbiji Oskar Benedikt potvrdio je da EU neće zbog populizma odustati ni od snovnih načela EU - podele suvereniteta, stvaranja nadnacionalnih struktura, kompromisa, i tolerancije jer bi to uništilo "projekat koji gradimo 40 godina", ali ni od politike proširenja.

"Moramo jasno da kažemo da je proširenje bila najuspešnija spoljana politika EU u prethodnh 20 godina, ne samo zbog proširenja već i razvoja", rekao je Benedikt.

Naveo je da javno mnjenje trenutno nije preterano naklonjeno proširenju, ali je to pripisao efektima ekonomske krize i rekao da će se to promeniti. Benedikt je rekao da su četiri poglavlja već otvorena, i da će ih još više biti otvoreno naredne nedelje, ali da je to samo "simbol napretka".

U naredne dve do tri godine Srbiju čeka period intenzivne primene reforme koja dovodi do transformacije društva i značajno je da Srbija bude posvećena napretku u primeni reformi koje su definisane, dok će se nove reforme definisati, a poglavlja otvarati.

Stručnjak Londonske škole ekonomije Adam Fagan ocenio je da će Srbija najviše biti na gubitku od usporavanja proširenja usled Bregzita i drugih problema, ali da najveći rizik nije da EU odustane od proširenja, već da se izgubi zamah unutar Srbije.

Joksimović: EU je naš put

Ministarka za evropske integracije Srbije Jadranka Joksimović ocenila je da ne treba preisoutuvati korisnost puta Srbije ka EU, budući da stanovništvo teži životu u zapadnom modelu uređenog društva, a ekonomija je tesno vezana za EU.

"Mislim da je EU model društva kakvom želimo da pripadamo. Ako pitate građane gde bi voleli da žive i da školuju decu, uvek su odgovori EU ili druge zemlje koje pripadaju Zapadu", rekla je ona.

Dodala je da za put ka EU postoji i jasan ekonomski interes, zbog finansijske podrške EU, činjenice da je izvoz u EU i susedne zemlje ukupno čak 90%, a napomenula je da ni "jedna Nemačka, koja je motor ekonomije EU", smatra da je njen ekonomski interes za EU.

Kada je reč o putu regiona ka EU, ocenila je da ne treba insistirati na modelu na koji su uređivani odnosi između Nemačke i Francuske nakon Drugog svetskog rata jer "niti je Srbija Nemačka niti Albanija Francuska".

Ona, međutim, istakla da treba imati pragmatizam i fleksibilnost koji su tada poslužili i ocenila da Srbija pokazuje povećenost rešavanju konflikata i dugotrajnog nerazumevanja.

Kada je reč o regionu Zapadnog Balkana, navela je da smatra da nema smisla izdvajati na taj način zemlje u ovom regionu koje nisu članice EU, i da Srbija pripada jugoistočnoj Evropi ili u centralnoj Evropi shvaćenoj u užem smislu.

Napisala: S.V. i Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Srbija se nada da će otvoriti tri poglavlja do kraja godine
  
• 

  Vesti

  : Maja Bobić: Spor tempo otvaranja poglavlja