Komisija za zaštitu konkurencije započela je analizu tržišta u nekoliko značajnih oblasti da bi utvrdila da li su tačni navodi Evropskog parlamenta o postojanju monopola u Srbiji. "Na osnovu rezultata i eventualnih postupaka koji će biti pokrenuti, biće moguće jasnije oceniti da li je ocena (iz Rezolucije) Evropskog parlamenta o postojanju monopola u raznim sektorima bila u potpunosti tačna", ističe se u pisanoj izjavi za portal EurAktiv.

U Komisiji ocenjuju da je oblast konkurencije u Srbiji regulisana u skladu sa evropskim standardima, ali da ne postoji dovoljna svest učesnika na tržištu o značaju poštovanja pravila antimonopolske politike. Komisija će zato u narednom periodu veliku pažnju posvetiti upoznavanju javnosti, firmi i državnih organa sa značajem zaštite konkurencije, navedeno je u pisanoj izjavi za portal EurAktiv.

U Komisiji ističu da je u Odgovorima na Upitnik Evropske komisije data opšta slika tog domena - usklađenost sa propisima EU i obavezama koje je Srbija preuzela ratifikacijom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, funkcionisanje Komisije, njeno uređenje i broj predmeta koje je to telo obradilo. Nadležnosti komisije su iste kao i nadležnosti odgovarajućih tela u EU, ocenjuju u Komisiji. Ona je, kako navode, u potpunosti učestvovala u izradi Odgovora na Upitnik.

U Odgovorima na Upitnik Evropske komisije, Vlada Srbije navela je da se Srbija Zakonom o kontroli državne pomoći i dvema direktivama koje su usvojene naknadno uskladila sa propisima EU u ovoj oblasti.

U odgovoru o državnoj pomoći odobrenoj zbog krize, navedeno je da je Srbija bankama Erste, Komercijalnoj, AIK banci i Banci Inteza u 2010. odobrila ukupno 13 miliona evra za subvencionisanje kredita za stambenu izgradnju. Navodi se i da se očekuje da će u 2011. Fond za razvoj sufinansirati izgradnju objekata od javnog značaja u cilju podsticanja građevinske industrije.

Istaknuto je da Srbija ima prelazni period od tri godine od početka primene Prelaznog trgovinskog sporazuma sa EU, odnosno do 2012. godine, da se uskladi sa evropskim standardima u državnoj pomoći javnim preduzećima.

Dat je i spisak 43 javna preduzeća, kojima Vlada Srbije odobrava finansijski plan i od kojih neka imaju povlastice.

Kada je o Komisiji za zaštitu konkurencije reč, navodi se da su do sada okončana tri postupka za zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu, među kojima doluka o zloupotrebi dominantnog položaja mlekara Imlek i Subotičke mlekare u otkupu mleka, doneto je 148 rešenja o planiranim koncentracijama,među kojima je i odobrenje proizvođaču soje, sirovog sojinog ulja i sojine sačme Viktorija grupi da preuzme Soja protein, a donete su i 23 odluke o sporazumima kojima se narušava konkurencija, među kojima je poništavanje ugovora proizvođača ulja Dijamant i 24 trgovine o poštovanju minimalne cene u prodaji.

Srbija je u Akcionom planu za sticanje statusa kandidata obradila oblast državne pomoći. Navedeno je da u Srbiji ne nedostaju mehaizmi za sprovodjenje državne pomoći, što je jedna od zamerki iz Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije. Dodaje se i da je unapređenje nadzora i kontrole zadatak državnih organa koji predlažu pomoć i koji treba da je pre predlaganja prijave Komisiji. Kada je reč o obimu državne pomoći, navodi se da je stav Ministarstva finansija da subvencije treba zamrznuti. Dodaje se da je Srbija zemlja u tranziciji i da su subvencije "na neki način opravdane". Kao primer se navode preduzeća Železnice Srbije i Resavica, kojima su subvencije neophodne za isplatu zarada.To su jedina dva preduzeća kojima subvencije nisu zamrznute budžetom za 2011.

Izvor: EurAktiv

Povezani sadržaj