Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 EK: U Srbiji ekonomski oporavak i rast BDP
|
|
|
|
Objavljeno : 13.02.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Evropska komisija saopštila je 13. februara da u Srbiji u 2017. očekuje ekonomski rast od 3%, inflaciju od 2,4% i smanjenje stope nezaposlenosti na 14,3%. Komisija prognozira usporavanje do sada snažne konsolidacije budžeta koja će ipak biti dovoljna da utiče na dalje smanjenje javnog duga. Evropski komesar za ekonomiju i finansije Pjer Moskovisi je obrazložio ekonomske pokazatelje EK za članice Evropske unije i kandidate za članstvo u EU istakavši da je u EU nastavljen oporavak i ove godine bi rast, "uprkos neizvesnostima", trebalo da dostigne 1,7% a 2018. godine 1,8%.
U 2016. je u Srbiji zabeležen ekonomski oporavak i rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,8%, ponajviše zahvaljujući rastu domaće potrošnje i skoku izvoza od preko 10%.
Evropska komisija je u analizi o Srbiji u Zimskim prognozama istakla da je do osetnog porasta izvoza došlo zahvaljujući većim direktnim stranim ulaganjima u prerađivački sektor i postojanoj tražnji u Uniji.
BDP Srbije u 2017. treba da poraste za 3% a u 2018. za 3,3%, potrošačke cene su 2016. bile veće za 1,1%, u ovoj godini se predviđa porast od 2,4% a u 2018. godini 3,3%.
Komisija je navela da će dosad snažna konsolidacija budžeta biti usporena, ali dovoljna da utiče na dalje smanjivanje javnog duga.
Srpska vlada je održala pod kontrolom izdatke a priliv u budžet je bio bolji od očekivanja "zahvaljujući boljem nego što se očekivalo makroekonomskom razvoju, pospešenom prikupljanju poreza i neplaniranom prilivu".
To je, navodi Evropska komisija, "otvorilo prostor za dodatne troškove krajem godine i ograničenu stopu povećanja plata i penzija koja treba da se primeni u 2017. godini".
U Srbiji je 2016. bilo nezaposleno 16,1% radno sposobnog stanovništva, ove godine ta stopa treba da padne na 14,3% a u 2018. se predviđa pad na 12,6%.
Javni dug Srbije je u 2016. bio 73,7% BDP, ove godine treba da bude 72,3%, dok bi u 2018. bio smanjen na 69,8% BDP.
Skok izvoza je u 2016. bio 10,9%, u ovoj se predviđa 7%, a 2018. godini 6,7%, dok je uvoz 2016. porastao za 7,5%, ove godine se predviđa povećanje od 6% a u 2018. bi uvoz bio veći za 6,3%.
"Ekonomski rast u Srbiji je sve snažnije podstaknut povećanjem domaće tražnje, a snažnije investiranje se nastavlja uz poboljšane uslove poslovanja, pospešena očekivanja, olakšane finansijske uslove i naglašena vladina kapitalna izdvajanja", navodi Evropska komisija.
Komisija ocenjuje da će domaća tražnja podstaći dalji ekonomski rast uz jaču privatnu potrošnju koja bi trebalo postojanije da raste posle više godina opadanja.
U analizi se dodaje da je "stepen investiranja i dalje relativno skroman, ali se očekuje da će ostati važna pokretačka snaga rasta".
"Sve govori da će se stabilnost cena održati posle smanjenja inflacije sa ciljane stope od 4% na 3%", navodi Komsija EK uz opasku da cene mogu rasti ubuduće zbog očekivanog porasta svetskih cena nafte i snažnije tražnje. Međutim, taj rast mogao bi da bude prigušen zbog dobre poljoprivredne sezone 2016. i ograničenog prilagođavanja regulisanih cena.
Plovidba uzburkanim vodama
Komisija očekuje da se evropski ekonomski oporavak nastavi ove i 2018. godine i prvi put za gotovo deceniju očekuje se da sve ekonomije svih članica EU beleže rast u celom perodu prognoze (2016, 2017. i 2018.).
Rast BDP u zoni evra, kako je navela EK, traje već 15 uzastopnih kvartala, zaposlenost snažno raste a nezaposlenost nastavlja da pada, iako je i dalje iznad nivoa beleženog pre krize. Privatna potrošnja je i dalje motor oporavka dok investicije nastavljaju da rastu ali prigušeno.
Zoni evra Komisija prognozira rast od 1,6% u 2017. i 1,8% u 2018, što je nešto više nego u Jesenjim prognozama (1,5 odnosno 1,7%).
Nova prognoza je zasnovana na boljim od očekivanih performansama zone evra u drugoj polovini 2016. i više nego dobrom sartu 2017. godine.
Istovremeno se upozorava da su rizici izuzetno veliki.
Potpredsednik Komisije zadužen za evro i socijalni dijalog Valdis Dombrovskis, koji je zadužen i za finansijsku stabilnost i finansijske usluge, istakao je na predstavljaju Zimskih ekonomskih prognoza da se ekonomski oporavak u Evropi nastavlja petu uzastopnu godinu ali da je u ovim neizvesnim vremenima važno da evropske ekonomije ostanu konkurentne i sposobne da se prilagode različitim okolnostima.
"To zahteva nastavak strukturnih reformi. Takođe moramo da se fokusiramo na inkluzivni rast, da obezbedimo oporavak za sve. Sa rastom inflacije sa niskih nivoa, ne možemo da očekujemo da će sadašnji monetarni stimulansi ostati zauvek. Zato zemlje sa velikim deficitom i dugom treba da nastave da ih smanjuju kako bi postale otpornije na ekonomske potrese", rekao je Dombrovskis.
Najveći ekonomski rast u 2017. godini Komisija prognozira Rumuniji, od 4,4%, a najmanji Italiji, od 0,9%.
Izvor: Beta, EurActiv.rs
Foto: Sxc.hu
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
