Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Lisovolik: Srbiji neophodne politički bolne reforme
|
|
|
|
Objavljeno : 08.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija mora da sprovede politički bolne strukturne reforme ukoliko želi da postane konkurentna i prosperitetna privreda u okviru EU, ocenio je stalni predstavnik Međunarodnog monetarnog fonda u Srbiji Bogdan Lisovolik. U autorskom tekstu za novi broj biltena Makroekonomske analize i trendovi Lisovolik je među ključne izazove uvrstio slabo tržište rada, zaduženost pravnih lica, rast inflacije, slabu kapitalnu potrošnju, nedostatak dugoročnih ograničenja javne potrošnje, kao i spore strukturne reforme.
Program Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda je, kako je naveo, pomogao da se spreči ekonomska implozija i obezbedio ograničeni predah. "Na kreatorima politike je da istraju u obuzdavanju rasta zarada i da završe nedovršen program strukturnih reformi", naglasio je u tekstu za Makroekonomske analize i trendove (MAT) prvi čovek Fonda u Srbiji.
Komentarišući rezultate aranžmana Srbije sa MMF koji ističe u aprilu, Lisovolik je ocenio da je kratkoročni deo programa koji se odnosi na upravljanje krizom bio uspešan za razliku od strukturnih mera za jačanje dugoročne ekonomske fleksibilnosti i rasta.
Kao pozitivne pokazatelje on je naveo da recesija u Srbiji nije bila tako duboka kao u regionu, da strane banke nisu smanjile prisustvo, da je depresijacija pomogla ponovnom uspostavljanju konkurentnosti i da je kontrola troškova u budžetu bile delotvorna u pogledu deficita.
Misija Međunarodnog monetarnog fonda doputovaće 9. februara u Beograd i 10. februara početi tehničke razgovore o sedmoj reviziju kreditnog stend-baj (stand-by) aranžmana sa Srbijom, vrednog oko tri milijarde evra. Kako je agenciji Beta rečeno u Kancelariji MMF u Beogradu, zvanični razgovori predstavnika Fonda i Vlade Srbije počeće u ponedeljak 14. februara, a predstavnici Misije MMF-a za Srbiju u Beogradu će boraviti do 22. februara.
Prema informacijama iz Ministarstva finansija Srbije, glavna tema razgovora biće budžet za 2011. godinu i tekuća ekonomska kretanja. Jedna od tema razgovora trebalo bi da bude i nivo inflacije u Srbiji i mere koje Narodna banka Srbije i Vlada preduzimaju da rast cena u 2011. godini bude u planiranim okvirima.
Novi aranžman sa MMF-om bio bi dobar za poverenje investitora
Background Kreditni aranžman Srbije i MMF-a u vrednosti oko tri milijarde evra ugovoren je sredinom maja 2009. i završava se u aprilu ove godine. Sedma revizija bi trebalo da bude poslednja u okviru tog aranžmana.
Prema programu koji je Vlada Srbije dogovorila sa MMF, deficit konsolidovanog budžeta Srbije u 2011. godini trebalo bi da bude 4,1% bruto domaćeg proizvoda (BDP), a inflacija na kraju godine u okviru od 3 do 6%.
Srbija je do sada iz kreditnog aranžmana sa MMF-om iskoristila oko 1,5 milijardi evra za jačanje deviznih rezervi.
Izvršni odbor MMF je prilikom odobravanje šeste revizije aranžmana, krajem decembra 2010. godine, ocenio da je ubrzan oporavak srpske ekonomije zasnovan na izvozu i da su srpske vlasti na zadovoljavajući način primenile program dogovoren sa MMF.
Međunarodna agencija za utvrđivanje rejtinga Dan i Bredstrit (Dun&Bradstreet - DiB) ocenila je da bi Srbija, ukoliko bi sklopila novi sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom, obezbedila nastavak fiskalne discipline i ojačala poverenje investitora u srpsku privredu.
Kako je saopštio zastupnik DiB za Srbiju, bonitetna kuća Rejting (www.rating.rs), DiB je i u februarskom izveštaju svrstao Srbiju u grupu zemalja sa umerenim rizikom za poslovanje.
DiB je naveo da vlada zbog predostrožnosti razmatra mogućnost traženja kredita od MMF-a u 2011, nakon isteka tekućeg aranžmana. Analitičari te kuće ocenili su da bi mogući novi sporazum doprineo jačanju poverenja ulagača u privredu Srbije.
U februarskom izveštaju DiB ističe se da je oporavak srpske privrede bio ubrzan tokom 2010. najviše zahvaljujući ekspanziji na sektorima finansijskog posredovanja, transporta, trgovine i ugostiteljstva. Međutim, kako se dodaje, u poslednjem kvartalu 2010. zabeležen je pad spoljne tražnje i izvoza kao ključnih faktora ekonomskog oporavka. Istovremeno je izostao veći podsticaj domaće tražnje zbog niskih zarada, pogoršanih uslova na tržištu rada, slabe dostupnosti kredita i čvršće monetarne politike.
Analitičari DiB ocenili su da do sada Narodna banka Srbije nije uspela da suzbije inflatorni pritisak, da je nestabilnost kursa i dalje velika, da su izgledi za dinar neizvesni i da slab priliv kapitala i neusklađenost privatnog sektora pogoduju daljoj depresijaciji dinara.
Rejting koji DiB dodeljuje određenoj zemlji ukazuje na rizik poslovnog okruženja u toj zemlji i daje informaciju o efikasnosti plaćanja ka inostranstvu, kao i o isplativosti potencijalnih investicija. Pokazatelji koje DiB koristi u određivaju rejtinga zemlje su politički rizik, poslovni rizik, makroekonomski rizik i spoljni rizik.
U regionu i dalje najveći rejting ima Slovenija, a slede Hrvatska, Bugarska, Rumunija, Albanija, Mađarska, Makedonija i Grčka. Niži rejting od Srbije u regionu ima Bosna i Hercegovina. Međunarodna kompanija Dan i Bredstrit, sa sedištem u SAD, prva je i najveća bonitetna kuća na svetu, osnovana pre više od 160 godina.
Izvor: Beta
Sledeći koraci
9. februar 2011: Dolazak Misije Međunarodnog fonda u Srbiju
14-22. februara: Zvanični pregovori MMF-a i Vlade Srbije
15. april 2011: Završetak aranžmana Srbije i MMF-a
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
