Izbori u Srbiji održani 2. aprila potvrdili su nezainteresovanost građana za političke procese uz znatno manju izlaznost od proseka u EU, i razočaranost u političke partije. Rezultati još više govore o stanju opozicionih stranaka, budući da se drugoplasirani Saša Janković tek nedavno upustio u politiku, dok se na trećem mestu našao politički aktivista bez partijske podrške i jasnog programskog opredeljenja Luka Maksimović. Vučićeva očekivana pobeda doneće koncentraciju vlasti, budući da će prema svim predviđanjima on kao najjača politička ličnost u vladajućoj stranci nastaviti da donosi ključne odluke.

"Danas nije pobedio Aleksandar Vučić, već strah. I nisu pobedili ‘naprednjaci’ sa svojim satelitima, već nizak nivo socijalne i emocionalne inteligencije, indiferentnost i strah", naveo je za Dojče vele predsednik NUNS Slaviša Lekić.

Najveći gubitnici su opozicione partije, koje su potpuno poražene, sa rezultatom od pet ili znatno niže.

Kao kandidat sa potencijalom da opoziciji donese bolji rezultat nametnuo se Saša Janković, za koga je glasalo više od sedmine izašlih na izbore.

Na razočaranost političkim sistemom ukazuje slučaj Luke Maksimovića, poznatog kao Preletačević Beli, studenta komunikacije i političkog aktiviste, koji je dobio skoro svaki 10. glas, pre svega mladih i onih koji odbacuju postojeći sistem. On je proboj, prvo na izborima u Mladenovcu, a onda i na predsedničkim izborima, ostvario bez jasnog programa i pozicioniranja u smislu opredeljenosti ka levici i desnici, već ukazujući na anomalije političkog sistema.

Zašto građani ne glasaju?

Izlaznost od 54,55% bila je niža nego na prošlogodišnjim izborima. Prema izveštaju Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, koji je imao građansku posmatračku misiju na izborima, odziv birača bio je 2,3 procentna poena manji u odnosu na prošlogodišnje vanredne parlamentarne izbore, skoro sedam  u odnosu na predsedničke izbore 2008. godine i 3,3 poena manje u odnosu na predsedničke izbore 2012. godine.

U poređenju sa drugim evropskim zemljama ovako niska izlaznost uporediva je samo sa zemljama istoka Evrope.

Procena Eurostata je da je izlaznost EU na nacionalnim izborima u proseku 68%, pri čemu visoka izlaznost odlikuje pre svega razvijene demokratije poput Nemačke (71,5% na izborima 2013), Francuske (80,4% na izborima 2012), Holandije (74,6% na izborima 2012),

Profesor Univerzitetskog koledža u Londonu Erik Gordi smatra da je izlaznost niska zbog "ponavljanih medijskih poruka da je trka već završena", kao i "vulgarne kampanje koja vređa inteligenciju".

Gordi, koji je specijalista za Balkan, ukazao je na slabost opozicije, koja nema stranku koja je predvodi. Drugoplasirani Saša Janković je tek "najjači među slabima", a za uspeh u budućnosti mu je potrebno da uspostavi komunikaciju sa publikom "izvan većih gradova i izvan buržoazije".

Gordi kao pozitivan ishod vidi pad desnice, osim Vučića. Ovi kandidati takođe su dobili jasnu poruku – najbolje je prošao Vuk Jeremić ali je dobio samo 5,3% glasova, dok su lideri SRS, Dveri i DSS dobili manje od 5%.

"Ni stari neofašisti poput Šešelja, ni mladi neofašisti poput Obradovića, ni imitatori neofašista poput Jeremića nisu naišli na simpatiju publike. I neće. Srpsko društvo nije takvo, ma koliko je tako izgledalo za vreme Miloševića. Ali ljudi zaboravljaju da je Milošević tu i tamo glumio socijalistu", navodi Gordi.

Dojče vele prenosi ocenu sociologa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Alekseja Kišjuhasa koji Jeremićev loš rezultat opisuje pitanjem "Zašto bi ljudi glasali za Tomu Nikolića sa pravom diplomom?".

Daleko od fer pleja

Razilka u snazi kampanja bila je očigledna, sa dominacijom Aleksandra Vučića koji je bio prisutan u javnosti i kroz intenzivnu kampanju, ali i kroz aktivnosti u poziciji premijera.

Regulatorno telo za elektronske medije REM odreklo se svoje funkcije kontrole prisustva u medijima, a kada je reč o štampanim medijima kulminacija je bila poslednjeg dana kampanje kada su svi dnevni listovi osim Informera i Danasa preko cele naslovne strane bili prekriveni Vučićevim predizbornim oglasom.

Na neefikasan nadzor nad medijima tokom kampanje ukazala je 3. aprila i posmatračka delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope.

"Mnogi predsednički kandidati i drugi sagovornici delegacije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, ukazali su na dosad neviđeno nejednaku medijsku pokrivenost izborne kampanje u korist kandidata vladajuće koalicije, iako zakon predviđa jednak medijski pristup svim predsedničkim kandidatima", navodi se u saopštenju iz Strazbura.

Delegacija Parlamentarne skupštine Saveta Evrope je posetila ograničen broj biračkih mesta u Beogradu i okolnim mestima, kao i Novom Sadu, Užicu, Kragujevcu, Kraljevu, Valjevu, Požarevcu i Pančevu, i njen opšti zaključaj bio je da u pogledu glasanja uprkos nekim proceduralnim nedostacima nije bilo većih problema.

Do sličnih zaključaka došao je i Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA, koji je organizovao posmatračku misiju "Građani na straži".

Kampanja je, prema oceni CRTA, veći problem od samog dana glasanja jer je obeležena neravnomernom zastupljenošću kandidata u medijima i funkcionerskom kampanjom.

"Izborni dan je samo jedna od etapa izbornog procesa, a da bismo govorili o kvalitetu celokupnog izbornog procesa moramo da uzmemo u obzir i predizbornu kampanju i procese nakon izbornog dana", rekao je šef CRTA posmatračke misije "Građani na straži" Raša Nedeljkov.

CRTA: Rešiti manjkavosti administracije

Kada je reč o samom izbornom procesu,  CRTA "Građani na straži" zabeležila je nepravilnosti koje ukazuju na nedostatak kontrole i koje se ponavljaju iz godine u godinu, pa ih je potrebno sistemski rešavati. Ovo po oceni misije CRTA nije ugrozilo izborni proces i izborni dan protekao u skladu sa propisanim procedurama.

Nepravilnosti su uočene na 3% biračkih mesta što je 1 poen manje nego na vanrednim parlamentarnim izborima 2016. godine, a zabeleženi isti propusti kao i prethodnih godina, ukazuje CRTA, uz nepomenu da bi trebalo ove probleme sistemski rešiti. Tako se događalo se da lična dokumenta nisu proveravana, nevidljivi sprej nije korišćen, kao i da su pravljeni paralelni spiskovi sa imenima i prezimenima izašlih na glasanje, i da su kandidati promovisani na manje od 50 metara od biračkog mesta.

Na ukupno 27% biračkih mesta zabeleženi su pojedinačni slučajevi da građani nisu mogli da se se pronađu u izvodu iz biračkog spiska na biračkom mestu, a po oceni CRTA ovaj problem se odnosi na svega 0,2% birača.

"Problem sa biračkim spiskom i tokom ovog izbornog dana se pokazao kao manjkavost izborne administracije koja narušava integritet izbornog procesa i zato zahteva hitno rešavanje. Tokom ovog izbornog procesa nedostajala je proaktivna komunikacija institucija o načinima ostvarivanja prava građana kod upisa i unošenja izmena podataka u biračkom spisku", izjavio je šef pravnog tima CRTA posmatračke misije "Građani na straži" Pavle Dimitrijević.

Tokom izbornog dana CRTA je podnela tri krivične prijave protiv nepoznatih osoba u Temerinu, Novom Sadu i Beočinu nadležnom tužilaštvu u Novom Sadu zbog sumnji na krivično primanje i davanje mita u vezi sa glasanjem. Navodi o "kupovini glasova" obeležili su i period same predizborne kampanje.

I šta dalje?

Vučić je najavio da će Srbija dobiti novog premijera za oko dva meseca, što znači da će on tokom tog perioda kao novoizabrani predsednik obavljati funkciju premijera.

Vlast će, po svim očekivanjima, i nakon isteka ove situacije ostati koncentrisana u rukama Vučića, budući da se očekuje da će on zapravo vući konce i u novoj vladi, dok će premijer biti ličnost manje političke težine.

Naredne godine očekuju se i izbori u Beogradu, pa deo analitičara smatra da bi opet mogli biti raspisani parlamentarni izbori, kako bi vladajući SNS povećao šanse da dobije i glavni grad, koji je značajan i simbolično, ali i zbog udela stanovništva i bogatstva u Srbiji.

Gordi u razgovoru za Radio slobodnu Evropu navodi da ne treba očekivati velike promene – Vučić će nastaviti da igra "na kartu da bude prihvatljiva opcija za Zapad" i da "glumi proevropejca", dok će se na unutrašnjm planu i dalje ponašati kao "mladi lav Srpske radikalne stranke".

On navodi i da ne veruje u iskrenost proevropskog usmerenja Vučića.

"Kako je moguće da Miloševićev ministar za informisanje ođednom bude evropejac. Otkud da čovek koji drži sve medije koji objavljuju najzapaljivije članke o tome kako su njegovi protivnici, i ne samo oni, nego i istraživači, analitičari i novinari, špijuni i tome slično, bude evropejac. Nikad nije bio i nikad neće biti".

U vodećim svetskim medijima akcenat je stavljen na očuvanje stabilnosti i "delikatan" balans između Rusije i Zapada, a ovakvo podsećanje na Vučićevu prošlost, kao i na tendencije narušavanja demokratije pod velom odbrane nacionalnih interesa, provejavaju tek u nekim medijima.

Jedan od njih je partner EurAktiva Frans Uest (France Ouest), koji podseća da je Vučiću bio zabranjen ulazak u Uniju u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, da je 1998. kao tadašnji ministar informisanja nametnuo medijima drakonske kazne, od čega se neki nisu ni oporavili. Navodi i da Vučić odlučuje o svemu, kao i da gradi imidž "neumornog radnika".

Američki list Njujork tajms (New York Times) ocenjuje da će pobedom premijera Srbije Aleksandra Vučića u prvom krugu predsedničkih izbora u zemlji biti uklonjena poslednja provera Vučićeve vlasti i da će dalje erodirati mlade demokratske institucije Srbije.

Vučić, kao daleko najpolularniji politički lider u zemlji izabraće svog naslednika na mestu premijera, najverovatnije nekog poslušnog, i očekuje se da će bez izazova držati pod kontrolom glavne političke institucije - parlament, izvršnu vlast, vladajuće stranke i sada predsedništvo, piše list.

Izvor: S.V. i Beta

Foto: Beta

Povezani sadržaj