Briselski Centar za evropsku politiku (EPC) ocenjuje da bi Kosovo moglo da dobije status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji, iako ne ispunjava uslov Unije da je država, i to po "modelu" kako je uspelo da se učlani u Uniju evropskih fudbalskih saveza (UEFA) i još neke organizacije. EPC, čije analize prate Evropska komisija i druge institucije EU, u "dokumentu za raspravu" navodi da je za Prištinu cilj dobijanja statusa kandidata za članstvo i ulazak u EU i dalje "na dugom štapu".

Razlog je, dodaje se, prevashodno to što pet članica Unije na priznaje jednostrano proglašenu nezavisnost Prištine i što su na Kosovu takođe daleko od rezultata neophodne evropske reforme za uvreženje vladavine zakona i delotvorne demokratije i tržišne privrede.

Autori analize, međutim, smatraju da je sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP), iako ga je Priština potpisala s EU, a ne sa vladama članica EU, uz "zvezdicu" koja objašnjava da to ne zadire u pitanje statusa, ipak jedan most ka dobijanju statusa kandidata jer Kosovo sad iz fondova EU dobija "pomoć za proširivanje" namenjen potencijalnim kandidatima i kandatima za članstvo.

Otud je to "manje legalno, a više političko pitanje", smatraju visoki politički analitičar EPC Korina Stratulat i njeni saradnici Zefir Desu, student političkih nauka na univerzitetu u Lilu, kao i Albana Redža i Albana Merja iz Grupe za Legalna i političke studije u Prištini.

"Ipak", dodaju, "legalne odredbe SSP i odbijanje pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova ukazuju na to da je evropska perspektiva Kosova zasad nejasna, uz mnogobrojne prepreke na tom putu".

Autori "dokumenta za raspravu" EPC ne ulaze u međunarodno pravno pitanje statusa Kosova, već odlučnost pet članica EU da ne priznaju državnost Prištine svode na to da "onih pet koji ga ne priznaju mogu staviti veto na dalji put Kosova ka EU zbog svojih domaćih razloga".

Oni navode da "Kosovo, da bi se prevazišle te političke prepreke, mora upotrebiti diplomatske kanale, uključujući sredstva koja bi išla na to da kandidatski status ne podrazumeva državno priznanje".

Uz rezultate u sprovođenju evropskih reformi bi se, kažu oni, "o pitanju državnosti moglo raspravljati u poznijoj fazi postupka uključivanja u članstvo EU, tokom pregovora".

U "papiru za raspravu" se dodaje da je Evropska komisija u "studiji izvodljivosti" za sklapanje sporazuma o pridruživanju istakla da "Kosovo ima evropsku perspektivu" i da "odsustvo usaglašenog stava o statusu Kosova ne sprečava EU da se bitno angažuje s Kosovom".

Ključna prepreka nepriznavanja državnosti Kosova mogla bi biti "premošćena", dodaje se, iako član 49 temeljnog akta EU, Ugovora iz Lisabona, izričito naglašava da samo neka "evropska država koja poštuje i upražnjava vrednosti EU i odlučna je da ih unapređuje, može postati članica Evropske unije", a što moraju ratifikovati parlamenti članica EU i Evropski parlament i "jednoglasno usvojiti" Savet ministara EU.

Jer, kako dodaju autori analize, "nedavni prijem Kosova u UEFA može pomoći da se razjasni ko su politički igrači koji su nadležni za priznavanje Kosova".

"Odluka UEFA da primi u članstvo Kosovo jeste bila dovedena u pitanje jer njen statut kaže da se članstvo može dati samo fudbalskom savezu ‘zemlje koju su Ujedinjene nacije priznale kao nezavisnu državu’ ". Ali, ukazuju oni, "pravni čelnik UEFA Alasder Bel je rekao da doslovno čitanje te odrednice ‘ne bi imalo smisla sa pravnog stanovišta’ i naveo da ‘UN nemaju nadležnost da priznaju države, već države priznaju države’".

U dokumentu EPC se otud zaključuje da je "Kosovo ušlo u mnoge međunarodne organizacije, poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, FIFA… a da nije bilo priznato kao država od svih njihovih članica".

To, kako se navodi, "nije imalo posledica po bilateralne odnose s državama članicama, niti podrazumevalo priznavanje (Kosova) kao države od članica tih organizacija, a pet država EU koje ne priznaju (Kosovo) su članice tih organizacija".

Takođe se ocenjuje da je Evropski savet, vođi EU, predočio da su "države članice te koje, saglasno svojoj nacionalnoj praksi i međunarodnom pravu, odlučuju o prirodi svojih odnosa s Kosovom" i zaključuje da "zato dobijanje statusa kandidata za članstvo ne bi značilo da članice EU priznaju Kosovo, jer to spada u nacionalnu nadležnost".

Izvor: Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : Tri različita pristupa Prištine nastavku dijaloga sa Srbijom
  
• 

  Vesti

  : EP: Otvoriti nova poglavlja, Srbija bitno napredovala u dijalogu s ...
  
• 

  Vesti

  : Na Kosovu pobedila koalicija stranaka oko DPK Ramuša Haradinaja
  
• 

  Vesti

  : UN zabrinute zbog zastoja u dijalogu Beograda i Prištine