Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija podnela zahtev za dozvolu za izvoz organskih proizvoda u EU
|
|
|
|
Objavljeno : 17.02.2011. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Srbija je 20. decembra podnela zahtev za stavljanje na listu zemalja čiji organski proizvodi se mogu prodavati u EU, rečeno je EurAktivu u Ministarstvu poljoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede je za 2011 izdalo 8 odobrenja za sertifikaciju organskih proizvoda. Ti sertifikati su, međutim, dovoljni samo za srpsko tržište, dok je za izvoz u EU potrebno da sertifikat izda kuća koja je priznata u EU, što povećava troškove poljoprivrednicima koji žele da izvoze.
Srpska predstavništva inostranih kompanija takođe ne mogu da izdaju sertifikat za izvoz u EU u Srbiji, već to moraju da urade njihove matične kuće. Dva srpska preduzeća - OCS i Evrocert - prošla su obuku za sertifikaciju u okviru projekta Slovak Ejd (SlovakAid) i trebalo bi da izdaju sertifikate u saradnji sa jednom slovačkom sertifikacionom kućom, rečeno je EurAktivu u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.
Na listi trećih zemalja koje mogu da izvoze neke organske proizvode u EU nalaze se Argentina, Australija, Kostarika, Indija, Izrael, Japan, Švajcarska, Tunis i Novi Zeland. Da bi se Srbija našla na listi trećih zemalja, što će joj omogućiti izvoz u EU, potrebno je da se utvrdi da je njeno zakonodavstvo usklađeno sa standardima EU, čiji osnov je evropska direktiva o organskoj hrani.
U Srbiji se, prema podacima tog ministarstva, organska hrana proizvodi na 4.500 hektara. U registru Ministarstva poljoprivrede, napravljenom na osnovu podataka sertifikacionih kuća, nalazi se 77 proizvođača.
Organizacije koje izdaju sertifikate proizvođačima organske hrane u skladu sa standardom SRPS EN 45011:2004 od 2012. godine će morati da budu registrovane u Akreditacionom telu Srbije, dok je za sada dovoljno odobrenje Ministarstva poljoprivrede. Kako navode u Akreditacionom telu, Akreditaciono telo proverava da li kuće koje sertifikuju organske proizvode imaju kapacitet za kontrolu proizvodnje, što je garancija da se poštuju svi standardi propisani zakonom, koji važe i u EU.
EurAktivu je u Akreditacionom telu rečeno da je to telo u fazi predocenjivanja usklađenosti sa standardima Evropske organizacije za akreditaciju. U toku ocenjivanja, srpsko akreditaciono telo ocenjuju akreditaciona tela evropskih zemalja. U Akreditacionom telu Srbije ocenjivanje očekuju ove godine. Ukoliko ishod ocenjivanja bude pozitivan, to bi bila zvanična potvrda da je sistem sertifikacije u Srbiji isti kao u EU. To nije dovoljno za stavljanje Srbije na listu trećih zemalja, ali jeste dodatan dokaz koji bi trebalo da stručnjake Komisije ubede da je kontrola kvaliteta u Srbiji usklađena sa EU.
Analiza Nemačke agencije za tehničku saradnju GTZ pokazala je da organska poljoprivreda u Srbiji može da postane osnovni stub poljoprivrednog bruto domaćeg proizvoda i da postane značajan snabdevač EU u nekim segmentima tržišta organske hrane u EU, poput bobičastog voća i proizvoda od soje. Potencijal je i lakše uključivanje Srbije u evropsku poljoprivrednu politiku preko organske proizvodnje. Ističe se da se zakonski okvir u Srbiji poboljšava.
Međutim, slabosti su malo domaće tržište i mala iskorišćenost mogućunosti na evropskom tržištu, nedovoljno obrazovanje u poljoprivredi uopšte i u organskom sektoru, kao i dalje netransparentni sistemi za sertifikaciju. Među opasnostima za sektor navedeno je da imanja ne mogu da se razviju dovoljno da bi bile međunarodno konkurentne i da se ne prepoznaje dovoljno značaj organske poljoprivrede u evropskim integracijama.
Background Organska poljoprivreda zasniva se na načelima prirodnog poljoprivrednog ciklusa, uz što manju upotrebu hemijskih sredstava i narušavanje životne sredine. To podrazumeva ograničavanje upotrebe veštačkih pesticida, đubriva i antibiotika, smenjivanje gajenih kultura da bi se resursi što bolje iskoristili, odabir bilnih i životinjskih vrsta koje su otporne na bolesti i prilagođene lokalnim uslovima i potpuna zabrana upotrebe genetski modifikovanih organizama.
U preradi i proizvodnji organske hrane striktno je ograničena upotreba aditiva i bilo kakvih hemijskih dodataka, a izričito je zabranjena upotreba genetski modifikovanih organizama. Upotreba sastojaka koji nisu organski moguća je samo ukoliko su je dozvolili Komisija ili zemlje članice, veštačke arome i boje su zabranjene. Organska hrana je za oko trećinu skuplja od standardne, a smatra se da je zdravija i ukusnija.
Prema podacima iz Odgovora na Upitnik, u 2009. je pod organskom proizvodnjom bilo je 1.823 hektara, od čega najviše pašnjaka i livada - 1.621,6 hektara, dok je još 665 hektara bilo u fazi pripreme za organsku proizvodnju.
Prema rečima ministra poljoprivrede Srbije Saše Dragina, do početka 2011. godine taj broj je povećan na više od 4.500 hektara pod organskim zasadima, a preko 2.500 hektara čeka sertfikaciju. Dragin je ocenio da "u Srbiji postoji čak 600.000 hektara koji mogu da u kratkom vremenskom roku pređu u sistem organske proizvodnje".
Kada je reč o stočarskoj proizvodnji, u 2009. prema zvaničnim podacima organska proizvodnja gotovo da nije postojala - gajeni su samo organski konji - 60 grla i bilo je 130 organskih košnica. U fazi pripreme bilo je 131 grla goveda, 42 svinje, 50 kokošaka i 51 košnica.
Podsticaji za poljoprivrednu proizvodnju u 2011. ostaće isti kao i za prošlu u biljnoj proizvodnji - u ratarstvu 25.000 dinara po hektaru, do 45.000 u voćarstvu. Za uzgoj stoke koja je u sistemu organske proizvodnje, subvencije će biti do 5.000 dinara po grlu, a ove godine će se davati i do 400.000 dinara pomoći po pojedinačnom zahtevu za uvođenje sertifikata organske proizvodnje.
Ministarstvo poljoprivrede 3. februara je predstavilo plan obuke poljoprivrednika u Srbiji za organsku proizvodnju. Plan je da država dodeli po 100 hektara u svakoj opštini za obuku poljoprivrednika, a da se iz tih centara zdrava hrana deli obdaništima. Cilj programa je unapređenje organske proizvodnje i prenošenje najboljih iskustava poljoprivrednicima, kao i obezbeđivanje najkvalitetnije hrane za decu u obdaništima.
Ministarstvo poljoprivrede će odrediti pravila koja će garantovati način rada i neprofitnu proizvodnju na tim edukativnim dobrima.
Državna sekretarka Ministarstva poljoprivrede Mirijana Milošević rekla je da je "prosečan posed u Srbiji 3,7 hektara" i ocenila da je zbog toga jedino profitabilno baviti se organskom proizvodnjom koja, kako je navela, donosi 30% veću zaradu od konvencionalne poljoprivredne proizvodnje.
Ona je kazala da se prvi "pilot inkubator" za obuku za organsku proizvodnju već formira u Bačkom Petrovcu, na 30 hektara zemljišta.
Drirektor Uprave za poljoprivredno zemljište Zoran Jeličić kazao je da bi 100 hektara organske proizvodnje paradajza bilo dovoljno za podmirenje godišnjih potreba svih vrtića u Sremu.
Izvor: EurActiv
Linkovi
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
