Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše
|
|
|
|
Objavljeno : 03.10.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Izbeglička ruta preko Balkana i dalje funkcioniše i Srbija će se u perspektivi suočiti sa velikim izazovima zbog nespremnosti vlasti da reguliše status izbeglica koje će dugoročno boraviti, ocenio je 3. oktobra u Beču direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. On je rekao i da to što broj izbeglica u Srbiji relativno stagnira na između 6.000 i 8.000 ljudi ne znači da je njihov priliv prestao, već samo da su trgovci ljudima postali veštiji.
Na panel diskusiji međunarodne konferencije u Beču pod nazivom "Balkanska izbeglička ruta - put ka evropskoj solidarnosti" Đurović je rekao da je administracija u Srbiji "katastrofalno troma" i da su do sada dodeljena samo dva azila izbeglicama, iako je više od 4.000 ljudi izrazilo nameru da zatraži azil.
Đurović je rekao da ljudi koji imaju novca da plate krijumčarima mogu da prođu kroz Srbiju do neke od zemalja Evropske unije veoma brzo ali da se u Srbiji i dalje nalazi veliki broj ljudi koji su tu "zaglavljeni" i po godinu dana u kolektivnim centrima.
"Tim ljudima više ne treba samo humanitarna već i pravna, pa čak i psihološka pomoć, jer oni su zaglavljeni mesecima u Srbiji, neki i celu godinu, i ne znaju više šta da rade", rekao je Đurović i dodao da, obzirom da više nema uslova za legalan prelazak iz Srbije u EU, vlasti ali i javnost treba da se pripreme na činjenicu da Srbija postaje tampon zona u kojoj će jedan broj tih ljudi ostati da živi.
Govoreći o problemima izbeglica koje se odluče da put nastave ka EU, Đurović je rekao da postoje brojna svedočenja da hrvatska i mađarska policija te ljude tuče i maltretira, da ih ponižava i otima im imovinu, nakon čega ih na silu vraća na teritoriju Srbije.
"Postoje primeri da su ljudi stigli čak do Zagreba odakle su ih vratili na teritoriju Srbije, bez ikakve šanse da zatraže azil, iako to predstavlja kršenje svih njihovih prava", rekao je Đurović i dodao da na mađarskoj granici, pored vojske i policije, deluju i privatne milicije građana koje tragaju i hvataju migrante.
Predstavnik nemačke organizacije Pro azil Karl Kop rekao je da, uprkos tome što je broj izbeglica u Srbiji u relativnoj stagnaciji, ne može biti govora o tome da je priliv izbeglica u Evropu prestao.
"U prvih šest meseci 2017. samo u Nemačkoj je zabeležen dolazak oko 40.000 izbeglica, od kojih su mnogi prošli takozvanom balkanskom rutom... Tek kada se uzme taj podatak i kada se zna da se od početka godine udavilo oko 3.000 izbeglica u nameri da se domognu Grčke, vidi se da kriza ne posustaje", rekao je Kop.
Predstavnica grčkog Saveta za izbeglice Danae Leivada rekla je da procene govore da se u toj zemlji, samo u registrovanim kampovima, nalazi oko 55.000 izbeglica ali da u taj broj ne spadaju i oni ljudi koji su napustili kampove i sami pokušavaju da se domognu neke od zemalja Zapadne Evrope.
Međunarodna konferencija "Balkanska izbeglička ruta - put ka evropskoj solidarnosti" održava se 2. i 3. oktobra u Beču, a u njenom radu učestvuju najveće humanitarne organizacije iz Austrije, Nemačke, Makedonije, Grčke, Hrvatske, Slovenije, Italije i Srbije.
Svoboda poručio Evropi da ne zapostavi Zapadni Balkan zbog izbegličke krize
Prvog dana konferencije poslanik Socijaldemokratske partije Austrije Hanes Svoboda ocenio je da Evropa mora da bude naročito oprezna da u upravljanju izbegličkom krizom ne zapostavi Zapadni Balkan i Grčku, koji se nalaze na migrantskoj ruti, a predstavljaju slabije razvijeni deo evropskog kontinenta.
Svoboda je ocenio da je Zapadni Balkan već u situaciji da se oseća zapostavljeno i da usporavanje procesa evropskih integracija doživljava kao nedostatak poštovanja i neravnopravan odnos.
"Zemlje Zapadnog Balkana su veoma razočarane zbog toga što ih EU i dalje ne prima, iako su vlade tih zemalja propustile da urade mnogo toga što je potrebno na tom putu. I to onda otvara prostor za uticaj drugih zemalja na taj region, pre svega Rusije i Turske", rekao je Svoboda, koji je bio i poslanik u Evropskom parlamentu i specijalni izvestilac za Zapadni Balkan.
On je rekao da je veoma važno da Evropa pokaže solidarnost sa svim državama i da ne vodi računa samo o zemljama porekla izbeglica i zemljama u kojima oni planiraju da se nasele, već i o zemljama tranzita, koje često i same imaju brojne ekonomske, političke i socijalne probleme i koje bi mogle da izgrade negativan stav prema izbeglicama ako pomisle da oni dobijaju nešto što bi trebalo da pripadne njima.
Govoreći o različitom odnosu evropskih država prema prijemu izbeglica sa Bliskog istoka i drugih područja, Svoboda je kazao da nikoga ne treba na silu terati da primi određenu kvotu tih ljudi, naročito ako zbog neprijateljskog odnosa lokalnih vlasti ili stanovništva nema uslova za to.
On je, međutim, rekao da svaka zemlja treba da bude obavezna da srazmerno svojoj snazi uplaćuje određena sredstva u zajednički fond iz kojih će novac ići ka onim zemljama koje su voljne da primaju migrante.
Prema njegovoj oceni, to će vremenom promeniti i stav pojedinih zemalja koje sada ne žele da primaju izbeglice, jer će videti da na taj način one, u stvari, gube ta sredstva.
Svoboda je naveo da postoji velika opasnost da pažnja civilnog sektora, koja je sada uglavnom usmerena na položaj izbeglica, dodatno ugrozi položaj romske populacije, koja je brojna u zemljama Zapadnog Balkana i koja se odavno suočava sa brojnim ekonomskim, socijalnim i drugim problemima.
On je ocenio da evropske zemlje treba da preispitaju i razmisle o takozvanoj politici zatvorenih granica (za prijem izbeglica) jer ona ne može da bude uspešna na duži rok.
"Ako tim ljudima uskratite legalne načine za dolazak, oni će početi da koriste nelegalne. A to nije dobro ni za koga", rekao je Svoboda.
Izvor: Beta
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
