Tanja Miščević, državna sekretarka u Ministarstvu odbrane Srbije

Srbija će u drugoj polovini marta potpisati sporazum o učešću u civilnim i vojnim misijama EU, a prvo učešće srpskih oficira u takvim misijama može se očekivati do kraja godine. Prva misija u kojoj će učestvovati predstavnici Srbije će verovatno biti "Atalanta", misija patroliranja na obalama Somalije, jer su dve zemlje EU bile zainteresovane za učešće Srbije. Ministarstvo odbrane ranom primenom evropskih standarda u oblasti bezbednosti želi da doprinese opštem napretku zemlje ka EU.

Razgovarala Smiljana Vukojičić Obradović

Ministar odbrane nedavno je najavio da će Srbija potpisati sa EU sporazum u oblasti bezbednosti. O kakvom sporazumu je reč?

Reč je o dva sporazuma o kojima je Srbija završila pregovore sa EU. Jedan se odnosi na razmenu bezbednosnih informacija, a drugi je Okvirni sporazum o uključivanju u civilne i vojne misije. Ova dva sporazuma su nužna da bi Srbija i operativno mogla da postane deo zajedničke bezbednosne i spoljne politike odnosno zajedničke odbrambene politike, što znači da vojska i policija mogu da upućuju svoje pripadnike zajedno sa vojskama i policijama država članica u one prostore za koje EU utvrdi da je potrebno pružiti bezbednost i sigurnost ne samo u smislu rešavanja sukoba već i u postkonfliktnim situacijama, nakon samog sukoba i ratnih operacija.

Kada se očekuje da će ti sporazumi biti potpisani?

U drugoj polovini marta. Zatim ide tehnički dogovor, a onda i konkretizacija tih dogovora.

Kada bi Srbija mogla biti uključena u prvu misiju?

U Ministarstvu odbrane želimo da to bude što pre, ali svaka misija mora biti dobro pripremljena i svako slanje i korišćenje Vojske Srbije mora odobriti Skupština Srbije. To je propisano Ustavom i zakonima i moramo i tu proceduru pratiti.

Nadamo se da ćemo do kraja ove godine moći uputiti i prve oficire u neku od misija EU. Pretpostavljam da će to biti "Atalanta", misija patroliranja na obalama Somalije i borbe protiv pirata, koja ne prestaje da bude važna, nažalost, jer pirati postaju sve agresivniji u svom delovanju. Tako da će najverovatnije neko od naših pomorskih oficira postati prvi koji će otići u misiju EU.

Koliko će to značiti za evropske integracije Srbije?

Srbija još nema velikih obaveza u smislu zajedničke bezbednosne i spoljne politike. U ovoj fazi naših odnosa sa EU ključna veza su trgovinski odnosi i oni su definisani Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, kao i usklađivanje prava u velikom broju oblasti, ali ne u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike, jer ova politika nema tvrda pravila, nema evropske standarde koji su definisani pravom EU. Uključivanje u ovu vrstu politike za zemlje koje postaju članice dolazi tek na kraju, prilikom njihovog ulaska u EU.

Mi smo u ovom slučaju zauzeli proaktivni pristup, odnosno sami smo se ponudili da učestvujemo u misijama održanja mira i civilnim misijama koje EU gradi, što znači da sami prihvatamo evropski standard koji je jednoobrazan ili manje više jednoobrazan za sve evropske zemlje, bile one u EU ili ne.

Značaj takvog pristupa pokazaću na primeru. Naime, u godišnjem izveštaju Evropske komisije, pa i u rezoluciji Evropskog parlamenta o Srbiji, činjenica proaktivnosti i ranog okretanja evropskim standardima u reformi koju je Ministarstvo odbrane preduzelo u reformi vojske dobilo je najpozitivnije ocene. To je naša uloga, da probamo da doprinesemo opštem napretku, ili hajde da kažemo ubrzavanju procesa evropskih integracija, tako što ćemo ne samo svoj posao uraditi kad dođe vreme, nego i ubrzati.

O kakvim misijama je reč?

To nisu mirovne misije. Pojam mirovne misije EU se sada menja. Uobičajena slika o mirovnim misijama su plavi šlemovi UN, koji se nalaze između dve zaraćene strane ili u dubini teritorije zahvaćene sukobom pokušavaju da pomognu i razdvoje zaraćene ili nametnu mir. EU nije ta vrsta organizacije, nema takvu snagu, ona nije formirana da bi se bavila kolektivnom bezbednošću i mirom. Ona pokušava da unapredi odnose između država onim što mi nazivamo "meka moć". To znači da ekonomskom snagom države privuče da sa njom i njenim državama članicama sarađuje. Njene misije ne mogu biti čisto vojne misije i ona mnogo češće šalje policijske snage da se brinu ne o bezbednosti država već o bezbednosti građana.

Jedna rečenica koja se stalno provlači kad govorite o misijama jeste da se bezbednost države ne može ostvariti samo čuvajući granice sopstvene države. Kada je reč o takozvanim novim izazovima za globalnu bezbednost kao što su organizovani kriminal, teroristi, klimatske promene ili ekološke katastrofe, kasno je da se njima pozabavite kada dođu na vaše prostore ili na vašu teritoriju. U tome je značaj uključivanja u misije EU.

Uključivanje praktično znači i učenje rada po evropskim standardima u vezi sa održanjem mira, ne samo vojske već i policije. Ono što je jako velika vrednost je da kažete da želite da pomognete u održavanju mira i bezbednosti na nekim udaljenim prostorima za koje sama Unija i njene države članice smatraju da su važni, da i tamo zaštite sopstvene interese u smislu interesa bezbednosti.

Kolike će troškove Srbija imati za te misije?

EU može da pomogne i u finansijskom smislu, što znači da država koja šalje vojnike i policajce u misije ne mora pokriti sve troškove takvih misija već se može na osnovu bruto domaćeg proizvoda i budžeta koji država ima odrediti stepen pomoći EU za uključivanje u misije.

Sporazumi su samo okvir na osnovu kojeg će se u skladu sa prioritetima EU i kapacitetima koje imamo dogovarati konkretno učešće u misijama. Ne mogu dati konkretnu brojku, ali to će svakako značiti izdvajanje jednog dela sredstava, ali uz pomoć EU u smislu finansija. Da ponovim, politički je izuzetno važno dati i mesto i ulogu i vidljivost Srbije i njenih snaga u misiji.

Koliko Srbija može da doprinese misijama, kao mala i relativno siromašna zemlja?

To nije stvar relativnog broja stanovnika niti broja vojnika, već kapacteta koji možete da pružite. Zato vam ne mogu precizno reći kada će naši vojnici u većem broju otići u misije EU, ali moramo videti šta je to EU potrebno.

Ono čime apsolutno raspolažemo i što se do sada pokazalo kao izuzetno kvalitetno, pored posmatrača koje imamo u raznim misijama UN, jesu naše sanitetske ekipe. One imaju dobar glas među evropskim državama. Sa druge strane, to jeste jedna od potreba misija EU jer uloga sanitetskih jedinica nije samo da zbrinjavaju ranjene, povređene ili bolesno stanovništvo, već imaju kapacitet i da pomognu posle ratnih dejstava u lečenju onoga što se naziva posttraumatski stres ili postkonfliktno društvo u kome je potrebno razgovarati sa ljudima kako bi prevazišli sve traume ratnog sukoba. Nažalost, naše sanitetske jedinice su imale i sopstveno iskustvo tokom 90-ih i znaju najbolji način na koji mogu da priđu svima onima koji trpe traume nakon skoba. Pretpostavljam da će to biti najinteresantnije za EU.

Koliko je sada vojnika u misijama UN?

U ovom momentu 40 vojnika, ali nameravamo da taj broj uvećavamo svake godine. Treba imati u vidu da se vojnici menjaju na svakih tri do šest meseci. Vojnici za obavljanje poslova u misijama UN su stalno na obuci kako bi se pripremili za sledeću rotaciju.

Jedno političko pitanje – koliko najavljene promene u vladi mogu da uspore ispunjavanje uslova da Srbija stekne status kandidata?

Tu ću se apsolutno složiti sa onim što je direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delević upozorila pre nekoliko dana da bi osnovna mera svake reforme i rekonstrukcije trebalo da bude koliko će to ugroziti ili usporiti ono što nam je ključni cilj, a to je da dobijemo status kandidata i datum otvaranja pregovora za članstvo do kraja ove godine. Ono što vidim je da je reakcija vlade upravo takva, da je to najosnovnija mera i vodilja same priče u razgovorima o tome kako će izgledati i da li će se u velikoj meri menjati vlada.

Kakve su šanse Srbije da dobije status kandidata ove godine i datum za pregovore ukoliko ne budu uhapšeni haški begunci, imajući u vidu da je za to potrebno odobrenje svih zemalja članica, od kojih neke imaju veoma striktan stav po tom pitanju?

Saradnja sa Tribunalom koja je do sada ostvarena očigledno nije dovoljan dokaz da Srbija u potpunosti sarađuje sa Tribunalom, očigledno nije dovoljan dokaz po merilima tužioca (Haškog tribunala Serža) Bramerca, a onda i po merilima ili ocenama koje prihvataju zemlje članice u okviru Saveta ministara.

Osnovni cilj jeste dobiti status kandidata i datum za pregovore, ali isto tako jeste cilj i završiti ili okončati ovaj deo saradnje u smislu lociranja, hapšenja i isporučivanja haških optuženika. Ja naravno ne znam kako se taj proces odvija, ali ono što mogu da vidim kao građanka, a ne kao neko ko radi u vladi, jeste da postoji nedvosmislena politička volja. Prema onome što čujem od ljudi koji su i u Akcionom timu i u Nacionalnom savetu (za saradnju s Haškim tribunalom), taj proces traje neometano, a prema onome što mogu čuti od drugih država članica jeste da i one kažu da se ta saradnja prema njihovim izvorima odvija na najbolji mogući način.

Hajde da vidimo kako će izgledati sledeće nedelje poseta tužioca Brameca Beogradu, nakon toga u junu jedan izveštaj, u decembru drugi, da pogledamo malo kako se stvari razvijaju. U svakom slučaju saradnju sa Tribunalom nikako ne treba zaboraviti, nikako je ne treba zanemarivati, ona jeste preduslov za nastavak svakog daljeg procesa.

Povezani sadržaj