Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Srbija već izabrala u kom bloku želi da bude
|
|
|
|
Objavljeno : 23.11.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Tomas Klajne-Brokhof složio se da Srbija mora da izabere kom bloku želi da pripada, ali i dodao da je ona to već učinila ulaskom u pregovore o pristupanju Evropskoj uniji. Zbog postizborne krize Nemačka bi, prema njegovoj oceni, mogla neko vreme da ima smanjenu ulogu u procesu proširenja EU.
Klajne-Brokhof je u intervjuu agenciji Beta rekao da osnovni propisi Evropske unije ne zabranjuju članicama da gaje dobre odnose sa zemljama izvan Unije, kao i da bi Srbija ulaskom u EU mogla uticati na formiranje spoljne politike EU.
Nemački stručnjak za evropska pitanja se saglasio s izjavom američkog zvaničnika Hojta Brajana Jia da Srbija ne može "sedeti na dve stolice", ali i izrazio uverenje da je ona već odlučila gde želi da bude.
"Srbija mora da donese odluku kojem klubu želi da pripada, ali je već donela tu odluku ulaskom u pristupanje", rekao je Klajne-Brokhof koji je bio savetnik prethodnog predsednika Nemačke Joahima Gauka.
On je rekao da i neke zemlje EU, uključujući Nemačku, imaju dobre odnose s Rusijom, dodajući da bi Srbija ulaskom u Uniju mogla da učestvuje u koordinisanju zajedničke spoljne politike.
"Srbija bi bila u veoma dobrom položaju. Srbija je bila u klubu i iznosila argumente za različite tonove u odnosima s Rusijom", rekao je potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda.
On je rekao da ništa u propisima EU ne govori da se ne mogu imati dobri odnosi s Rusijom.
"Problem sada nije EU, da ne mogu da se imaju dobri odnosi s drugima. Problem je sada Rusija. Rusija je prekršila norme zajedničkog razumevanja okupiranjem dela druge zemlje. To je problem, ali ne znači da ne možete i da ne treba da imate dobre odnose s Rusijom", rekao je Klajne-Brokhof agenciji Beta.
Smanjena uloga Nemačke u procesu proširenja
Kriza u pregovorima o formiranju vlade Nemačke neće bitnije uticati na politiku Evropske unije prema Zapadnom Balkanu, ali bi mogla da odloži planove u samoj Uniji, rekao je potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda Tomas Klajne-Brokhof.
Klajne-Brokhof je rekao da bi se "politička kriza" posle propasti pregovora o novoj vladi kancelarke Angele Merkel mogla produžiti još makar pola godine koliko će morati da se čeka na sprovođenje planova francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Na pitanje kako bi nemačka postizborna kriza mogla da utiče na region Zapadnog Balkana, Klajne-Brokhof je rekao da će se procesi vezani za proširenje EU nastaviti, mada s manjim doprinosom Nemačke.
"Evropski procesi će nastavi s manjim nemačkim uplivom. Nemačka uloga u tim procesima će neko vreme biti smanjena", rekao je Klajne-Brokhof, koji je i direktor Evropskog programa u Nemačkom Maršalovom fondu.
On je rekao da se sada prvi put posle Drugog svetskog rata u nemačkom parlamentu ne mogu naći partije i grupe spremne da obrazuju vladu, što se može opisati kao "politčka kriza", ali da to što se događa u Nemačkoj nije deo populističkog talasa koji je zahvatio Zapad.
"Ovo nije nemački Trampov momenat, ovo nije Bregzit, ovo nije izbor Marin Le Pen. Ovo nije deo populističkog talasa u Evropi. Ovo jeste loš politički momenat ali nije kraj sveta", rekao nemački stručnjak agenciji Beta.
Klajne-Brokhof je rekao da nemačka politička kriza ima posledice na evropske planove, pošto je francuski predsednik Makron čekao da prođu izbori i da se obrazuje vlada u Berlinu kako bi krenuo u ostvarivanje svojih "evropskih ambicija", ali je taj program sada odložen.
Potpredsednik Nemačkog Maršalovog fonda je rekao se da posle propasti pregovora o obrazovanju nove vlade Angele Merkel mogu očekivati novi izbori na proleće "i onda imate još pola godine ničega".
On je rekao da se na ponovljenim izborima mogu očekivati slični rezultati, mada treba videti na koga će birači svaliti krivicu zbog propasti pregovora o vladajućoj većini.
Merkel je u nedelju izrazila žaljenje što njena Hrišćansko-demokratska unija (CDU), sestrinska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), liberali (FDP) i Zeleni nisu uspeli da postignu dogovor o formiranju vlade, a socijaldemokrate, koje su do sada bile u "velikoj koaliciji" s konzervativcima, odbijaju ponovo sličan aranžman.
Klajne-Brokhof je rekao da su izgleda jedina opcija novi izbori ili "neobičan scenario" manjinske vlade, "što nije u nemačkoj tradiciji, nije se desilo i verovatno se neće desiti".
Izvor: Beta
Foto: GMF
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
