Projekat podržali
Sponzori mreže
|
 Objavljen prvi poziv za IPARD fondove
|
|
|
|
Objavljeno : 25.12.2017. |
 |
 |
 |
|
|
| |
 Ministarstvo poljoprivrede Srbije objavilo je 25. decembra prvi konkurs za sredstva iz pretpristupnih fondova EU za razvoj sela (IPARD) za kupovinu traktora i druge mehanizacije. Podsticaji će biti od 5.000 do 700.000 evra u sektorima proizvodnje voća, povrća i ostalih useva, a za sektore mleka i mesa od 5.000 do milion evra. Međutim, iz Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra ukazuju da Srbija još nema administrativne kapacitete za sprovođenje programa IPARD i da joj je EU "progledala kroz prste".
Zahteve za odobravanje prava na podsticaje za kupovinu nove mehanizacije i opreme poljoprivrednici mogu da podnesu od 25. decembra do 26. februara a za kupovinu novih traktora od 4. januara do 26. februara.
Visina podsticaja iznosi od 60 do 80%, u zavisnosti od toga da li je podnosilac mladi poljoprivrednik, da li se poljoprivredno gazdinstvo nalazi u planinskom području i da li se investicija odnosi na upravljanje otpadom i otpadnim vodama, navodi se u pozivu.
Poljoprivrednici će moći da konkurišu za ukupno 8,3 miliona evra bespovratnih sredstava za nabavku traktora i mehanizacije, odnosno da računaju na povraćaj oko 60% vrednosti ulaganja, u čemu EU pomaže sa 75% novca, dok se ostatak obezbeđuje iz budžeta Srbije.
Srbija će do 2020. godine moći da iskoristi ukupno 175 miliona evra iz IPARD fondova. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović je ranije najavio da bi 2018. godine na raspolaganju trebalo da bude 50 miliona evra.
Sredstva iz IPARD fondova Srbija će moći da koristi u godišnjim tranšama u vidu bespovratne pomoći (grantova). Procenjuje se da će 175 miliona evra vredne bespovratne pomoći iz IPARD-a dovesti do ukupne investicije u poljoprivredu od oko 400 miliona.
Vlasti u Srbiji su kao glavne mere koje će se podržavati grantovima EU odabrale investicije u poljoprivredna gazdinstva proizvođača mleka, mesa, voća i povrća i drugih useva, investicije u preradu i plasman poljoprivrednih proizvoda za mikro, mala i srednja preduzeća koja se bave preradom mleka, mesa, voća i povrća, organsku poljoprivredu, lokalni razvoj u ruralnim sredinama od strane lokalnih akcionih grupa (naročito javno-privatnih partnerstava), diverzifikaciju poljoprivrednih gazdinstava i poslovni razvoj za privatne objekte seoskog turizma i tehničku pomoć.
EU progledala kroz prste Srbiji u vezi sa IPARD-om
Vojvođanski istraživačko-analitički centar (VOICE) piše da je EU Srbiji zapravo "progledala kroz prste", jer Srbija još nema administrativne kapacitete za sprovođenje programa IPARD.
"Umesto da se država angažovala najviše što može u pripremi poljoprivrednika i administracije za povlačenje evropskih miliona, od 2012. do nedavno, sve što je radila bilo je na štetu poljoprivrede, a na korist mešetara i politikanata koji su sedeli u resornom ministarstvu i njegovim upravama", piše VOICE 23. decembra.
Dodaje se da je dokaz za to da je Evropska komisija "progledala kroz prste" Srbiji i činjenica da je samo Srbiji od svih zemalja koje su koristile pretpristupnu pomoć za poljoprivredu dala mogućnost da kroz IPARD nabavlja traktore, ne bi li kroz najjednostavnije konkurse podstaknula Srbiju da "konačno ispuni obaveze, uozbilji se i počne da koristi tih 175 miliona evra" iz programa.
VOICE navodi da Uprava za agrarna plaćanja Srbije još nije dobila zvaničnu akreditaciju i dodaje da to ne pominju ni ministar, ni premijerka, niti bilo ko od nadležnih.
"To što raspisujemo konkurs iz IPARD-a bez akreditacije Brisela nije sporno sa zakonodavnog aspekta, jer na to imamo pravo, ali bilo bi sve manje zategnuto da akreditaciju imamo. Pored toga, valja imati na umu da Srbija svoj IPARD program nije usvojila ni u Vladi ni u Skupštini", piše VOICE.
Ekspert za EU fondove Info centra za ruralni razvoj Agrosmart i prvi direktor Uprave za agrarna plaćanja Srbije Dejan Serdar rekao je da vlasti u Srbiji moraju biti svesne da je realizacija IPARD-a složen administrativni posao koji podrazumeva, u prvom redu, apsolutno poštovanje nacionalnog zakonodavstva, a potom i svih EU standarda.
"Plašim se da će već taj prvi uslov – poštovanje nacionalnog zakonodavstva, biti problematičan jer je pitanje u kojoj se meri primenjuju zakoni koje smo poslednjih godina doneli", kazao je Serdar.
Izvor: Beta, EURACTIV.rs
Foto: Beta
Povezani sadržaj
|
|
|
EurActiv Srbija
