Ljudi u zemljama Evropske unije žive sve duže, a stopa fertiliteta je sve niža, pokazju demografski podaci za 2017. koje je za Evropski parlament izradila grupa stučnjaka u ovoj oblasti. Srbija se nalazi medju 10 zemalja u svetu koje beleže najveći pad stanovništva, pokazuju podaci više relevantnih medjunarodnih i američkih institucija.

Podaci pokazuju da je EU populacija, koja je bila u značajnom porastu prethodnih godina, ušla u fazu stagnacije, dok se njeno opadanje očekuje sredinom veka. Na taj podatak uticaće i slobodno kretanje ljudi unutar Unije, kao i migracije iz trećih zemalja u neke države i regione. Za razliku od stanovništva EU, svetska populacija konstantno raste. Sve starija populacija ima ozbiljan uticaj na ekonomiju, zdravstvo i penzioni sistem, kaže se u dokumentu.

Pre svega, duži život, odnosno dublja starost, ne prolaze bez zdravstvenih problema i izvesnih ograničenja u svakodnevnom životu. Ako se ima u vidu da je projektovana maksimalna starost za žene u EU 2020. 86, a prosečna 81,1 godina, a za muškarce maksimlna 82,7, dok se u proseku predviđa da će živeti 71,1 godinu, jasno je da će troškovi država za zdravstvo i socijalnu pomoć biti sve veći.

Osim hroničnih bolesti koje ne biraju godine, starost nosi dodatne rizike i za nekada zdravu populaciju. Duži periodi bolesti u radnim godinama takođe imaju negativne posledice jer bitno utiču na budžetske izdatke za zdravstvo i socijalu, a istovremeno smanjuju mogućnosti za rad i oštećuju ekonomiju generalno. Istraživanje dodaje da nije za očekivati da se dužina života i fertilitet u EU iznenadno promene, a da se čak to i dogodi, ne bi imalo trenutne efekte.

"Kako što je poslednjih godina bio slučaj, migracioni talasi mogu da donesu brze  dramatične promene. Međutim, čak i u do sada neviđenom obimu poslednjih godina, one sameo sebi ne mogu, bar na nivou Unije, radikalno promeniti sudbinu demografije," kaže se u izveštaju.Populacija EU će za sada lagano rasti i nastaviti da stari, postajući tako deo svetske populacije u opadanju. Iako je demografsko predviđanje obično na kraći rok, promene u fertilitetu, očekivanom životnom veku i moguće migracije sledećih godina mogle bi vremenom da promene situaciju.

U izveštaju međunarodnih institucija koji prenosi Demostat,  deset zemalja sa najvećom stopom smanjenja stanovništva geografski pripada istočnoj Evropi. Procenjuje se da će populacija tih zemalja do 2050. godine biti smanjena za više od 15 odsto, dok će se u tom periodu broj stanovnika u Srbiji smanjiti za 16,62 odsto.

Ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Djukić Dejanović rekla je za Demostat da je činjenica da se Srbija, sada već decenijama unazad, suočava sa lošim demografskim parametrima.

"Vlada Srbije je još 2008. godine usvojila dokument, Strategiju za podsticanje radjanja, ali se ni po njoj nije postupalo sve do 2016. godine, kada je na inicijativu tadašnjeg predsednika Vlade formiran kabinet koji se posebno bavi demografijom i populacionom politikom", rekla je Slavica Djukić Dejanović.

Ona je rekla da je trenutno u proceduri usvajanje revidirane Strategije za podsticanje radjanja, koja obuhvata širok spektar mera, od podizanja nivoa znanja o zdravlju i reproduktivnom zdravlju, preko podrške porodici kroz uvodjenje novih servisa, jačanje pozicije žene i uloge oca u nezi, odgajanju i vaspitanju deteta, preko uskladjivanja rada i roditeljstva, aktivnog starenja i upravljanja migracijama.

"Samo sinhronizovana primena čitavog seta mera i multisektorska saradnja, može dovesti do poboljšanja u ovoj kompleksnoj oblasti. A da li ćemo uspeti, garancije ne postoje. Merna jedinica za pomake u demografiji je decenija i to ako sve što sada preduzimamo bude uspešno", rekla je ministarka.

Sociološkinja Milica Vesković Andjelković rekla je za Demostat da su tri osnovna razloga za smanjenje populacije u Srbiji: činjenica da se radja manje beba, masovna emigracija i visoka stopa smrtnosti.

Ona je rekla da država mora forsirano da preduzme niz mera koje pored ekonomskih davanja i olakšica u cilju podsticanja radjanja, podrazumevaju i poboljšanje zdravstvenih usluga, proširivanje mreže vrtića kao i još mnogo toga u materijalnoj sferi, ali i, što je možda još važnije, sistematsko stvaranje društvene klime koja pogoduje većem radjanju.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Beta

Povezani sadržaj

• 

  Vesti

  : U Evropi sve više sedih glava
  
• 

  Vesti

  : Srbija 8. na svetu po padu broja stanovnika
  
• 

  Vesti

  : Evropa se bliži rekordno niskoj stopi materinstva
  
• 

  Vesti

  : I u EU i u Srbiji manje dece nego starijih